EURO na dugom štapu, a Katar (pre)daleko

„Orlovi“ su protiv Luksemburga (3:1) nastavili po starom, ne prikazujući uprkos pobedi nikakav vidni napredak u igri u odnosu na ono što smo gledali u vreme selektorskog mandata Mladena Krstajića.

Izjava kapitena i onoga koji treba da bude vođa ove ekipe, Aleksandra Kolarova, da mu je teško bilo da posle poraza od Portugala pronađe motiv da igra protiv Luksemburga je u najmanju ruku neozbiljna. Ustvari, teško je razlučiti šta je neozbiljnije – da li to što je uopšte kapiten očekivao da će posle debakla od Ukrajine (0:5) ekipa na prvom meču sa novim selektorom na klupi moći da se vadi na šampionu Evrope ili to što je navika naših fudbalera da se uvek za slaba izdanja protiv slabijih pravdaju nedostatkom motiva, a protiv jačih (poput Ronalda i kompanije) nedostatkom znanja.

Drugo je pitanje zašto je uopšte javnosti servirana šarena laža po kojoj će odlazak Krstajića i sportskog direktora Darka Kovačevića, uz dolazak Tumbakovića i Vladimira Matijaševića, te uz povratak u tim Nastasića i Milojevića, a uz još nerazjašnjenu dilemu oko Grujića, biti dovoljni za instant rezultate. U pitanju su fudbaleri koji više od godinu dana nisu igrali u nacionalnom timu, a logično je da i ostatku ekipe treba prilagođavanje na drugačije taktičke zamisli novog selektora.

Realno se znalo još u junu da je EURO preko kvalifikacija priča na predugačkom štapu, a da se Tumbakovićev mandat svodi na uigravanje za mart, kada ćemo preko baraža Lige nacija pokušati da se domognemo EP, mada ni to neće biti ni malo laka priča. U tom baražu nas u martu najverovatnije očekuje susret s Norveškom na njihovom tlu (domaćinstvo se određuje po rang listi UEFA, a Norvežani su tu bolji od nas, a verovatno neće kao ni mi preko kvalifikacija otići na EP).

Posle tog meča tek treba da igramo i finale protiv verovatno Škotske, Finske ili Bugarske (na osnovu trenutnog plasmana). Kada se sve ovo sumira, logika nalaže da Tumbaković praktično započinje uigravanje za kvalifikacije za Mundijal u Kataru 2022. godine, a ako nam se EP u međuvremenu dogodi – tim bolje po nas. Da se ne lažemo, nije da nismo navikli da se okrećemo nekim (pre)dalekim takmičenjima unapred. Greška koju je FSS napravio 2010. smenom Radomira Antića koštala nas je osam godina odsustva sa velikih takmičenja, a fudbalski harakiri koji je raskidom saradnje sa Slavoljubom Muslinom napravljen uoči Mundijala takođe ima skupu cenu za koju će račun ni kriv ni dužan dobiti čak i LJubiša Tumbaković ako u martu ne bude imao željeni rezultat.

– Van plasmana smo, što je težak udarac za sve nas. Teško je bilo da se motivišemo za Luksemburg, ali smo našli snagu. Ima šest meseci do baraža. Teško je motivisati se i naći snage posle teškog udarca od Portugala. Mislim ipak da smo rutinski odradili utakmicu – iskren je bio Aleksandar Kolarov posle meča sa Luksemburgom.

Međutim, pitanje je da li ovaj tračak iskrenosti dovoljan za suočavanje sa svime što se (ne)potrebno izdešavalo u poslednjih godinu i po dana. Nacionalni tim mora i u očima javnosti da prođe kroz katarzu kako bi dobio iskrenu podršku da ponovo počne da pravi rezultate dostojne vrednosti fudbalera koji nose srpske dres. Veliko je pitanje šta je LJubiša Tumbaković dobio sa izvođenjem dva potpuno različita tima protiv Portugala i Luksemburga. Ono što je i laiku jasno, to je da je odbrana Srbije potpuno neuigrana i da joj nedostaju mečevi u nogama. Ostalo je nejasno i zašto je Milan Pavkov uopšte dobio poziv kada se još prilikom objavljivanja spiska znalo da je povređen i da će se teško oporaviti do utakmice s Portugalom. Šta se događa sa Aleksandrom Prijovićem, koji je kod Muslina bio prvi džoker? Pitanja je i dalje mnogo, a odgovori su počeli da stižu tek na kašičicu. Eventualni odlazak na EURO sigurno bi zakrpio mnoge „rupe“, kako u nacionalnom timu, tako i u FSS, ali bi novi neuspeh svakako trebalo da otvori i pitanje odgovornosti u vrhu, a ne samo na klupi državne selekcije.

Šta je sa Banetom Ivanovićem?

Rekordera u nacionalnom timu sa 105 odigranih mečeva Branislava Ivanovića (35) više niko ni ne spominje. Mladen Krstajić mu je sramno i bez adekvatnog objašnjenja skinuo kapitensku traku uoči Mundijala u Rusiji, a Ljubiša Tumbaković ga nije ni spomenuo. Godine Ivanovića svakako ne mogu biti izgovor pošto ih ima isto koliko i prvotimac iz meča sa Luksemburgom Antonio Rukavina. Možda bi naredno pitanje za Savez, ali i selektora, moglo da bude to da li će Ivanović do kraja kvalifikacija dobiti poziv da se koliko-toliko valjano oprosti od državnog dresa pred domaćim navijačima.

U problemu i mlada reprezentacija

Mlada reprezentacija Srbije odigrala je u Novom Sadu samo 1:1 protiv Letonije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2021. godine. Ako se poraz u gostima protiv Rusije (0:1) može opravdati jačinom protivnika, onda je rezultat protiv Letonije znak za uzbunu, pogotovo što u grupi tek treba da se igra protiv znatno jačih rivala: Estonije, Bugarske i Poljske.

Mitrogol piše istoriju

Aleksandar Mitrović je sa 28 golova u nacionalnom dresu na dobrom putu da postane najbolji strelac reprezentacije. Mitrović je sada na osmom mestu, dok prvo drži Stjepan Bobek sa 38 golova. Pošto napadač Fulama nikada nije izbegao poziv u državni tim i nema problem da igra prijateljske i „male“ mečeve, može se očekivati da već u naredne dve godine postane legenda domaćeg fudbala.