Euzebio – od Crnog pantera do „nacionalne svetinje“ Portugala

Njegova čudesna fudbalska priča počinje 2. maja 1962. na Olimpijskom stadionu u Amsterdamu kada je u finalu KEŠ-a između Reala i Benfike sa praskom stupio na veliku pozornicu i nagovestio da će šezdesete godine imati njegovi potpis.

Bio je to meč koji se izdvaja kao jedan od najatraktivnijih u istoriji ovog takmičenja. Začinio ga je doskora potpuno anonimni dvadesetogodišnjak.

Bila je to noć u kojoj su na kolenima bili krem dela krem tadašnjeg fudbala – Gento, Puškaš i Di Stefano. Dokrajčio ih je sa dva pogotka (za 4:3 i 5:3).

Samo godinu dana pre tog spektakularnog izdanja skauti Benfike i Porta „nanjušili“ su u petnaestogodišnjaku predatorski instikt izbrušen na surovim ulicama siromašne četvrti Maputa, glavnog grada Mozambika i tadašnje portugalske kolonije.

Otimala su se oba portugalska velikana za njegov potpis. Ključnu ulogu odigrala je Euzebijeva majka koja je reč dala Benfici.

Život mu isprva nije podelio dobre karte. Odrastao je u gotovo nehumanim uslovima sa sedmoro braće i sestra, s obzirom na to da je rano ostao bez oca što je prirodno učinilo njegov karakter borbenim.

Momentalno po dolasku u Lisabon prozvali su ga Crnim panterom zbog brzine, egzekucije i vrhunskih atletskih sposobnosti. Trčao je na 100 metara za 11 sekundi.

Portugalija nije važila za fudbalsku velesilu budući da se nikada nije kvalifikovala na neko veliko takmičenje, sve do pojave Euzebija koji je prekinuo taj negativni trend.

“Fudbalski svet će nam se diviti”, prognozirao je tada 23-godišnji Euzebio nakon izvlačenja grupa u Cirihu pred Svetsko prvenstvo u kolevci fudbala 1966. godine.

U osmini finala oči međunarodne fudbalske javnosi bile su uprte u duel Pelea i Euzebija. Portugalija je eliminisala branioca titule „nokdaunom“ od 3:1, a junak susreta bio je Euzebio sa dva pogotka.

U narednoj utakmici malo je nedostajalo da Severna Koreja šokira planetu. U uvodnih pola sata igre Korejci su imali 3:0, a potom je Euzebio sa četiri gola doneo svom Portugalu pobedu od 5:3. Ipak, legendarni Bobi Čarlton raspršio je “Euzebio euforiju” i odveo Gordi Albion u finale koje će kasniji i osvojiti. Crni panter upisao se jednom u strelce.

Žalio se Euzebio da na tom meču nije bilo sve ‘čisto’: „Naš Savez je prodao utakmicu!“

Ipak, nagrada je došla u vidu ujedno i prve medalje za portugalski nacionalni tim, pošto su u borbi za treće mesto savladali tada moćni Sovjetski Savez, dok je Euzebio i na toj utakmici postigao gol, ukupno deveti na planetarnom turniru, čime je zvanično postao najbolji strelac Mundijala u Engleskoj 1966. godine.

Bio je simbol fudbalske dosetljivosti, realizacije i atletske dominantnosti svog doba, ali i atipične skromnosti za igrača takvog formata. Dugo su ga čak ubeđivali i da preuzme kapitensku traku da bi najzad pristao 1972. godine kad je već zakoračio u tridesete.

U dresu Portugala zaigrao je 64 puta i postigao 41 gol. Tadašnji predsednik države diktator Salazar proglasio ga je “nacionalnom svetinjom”, a kasnije je dobio i laskavu titulu sportiste 20. veka Portugalije.

Poslednji je put zaplesao u dresu Benfike 19. februara 1975. godine. Povreda kolena uticala je na njegovu dalju karijeru, koju je okončao igrajući po severnoameričkim i meksičkim klubovima.

Bio je veran Benfici 14 godina i za to vreme obogatio je klupski muzej sa 11 titula prvaka države. Postigao je više golova nego što je odigrao utakmica (317/313). U dva navrata osvojio je Zlatnu kopačku (1968. i 1973. godine) kao najbolji golgeter evropskih liga.

Pamti se njegova čuvena izjava iz 2005. godine data za FIFA magazin:

„Mentalitet igrača se u poslednjih 40 godina mnogo izmenio jer zarađuju daleko više. Fudbal je pretvoren u biznis i nema ništa zajedničko sa mojom genracijom. Današnji fudbal nikada ne bih mogao da igram“.

I pored svetske slave stajao je čvrsto na zemlji živeći mirnim životom. Tokom Evropskog prvenstva u Portugalu 2004. godine bio je ambasador fudbalskog saveza te mediteranske zemlje.

Sebi nije pridavao posebno na značaju, a na pitanje ko je za njega najbolji fudbaler ikada rekao je bez oklevanja: “Di Stefano. Nemam nikakvu dilemu. Krojf, Bekenbauer, Pele, Maradona, Čartlon i ja smo tu negde, ali je Di Stefano igrao na daleko višem nivou. On je najkompletniji fudbaler kojeg je svet ikada video“.

Umro je u 71. godini od posledica srčanog udara. Ovekovečen je u statui ispred veličanstvenog „Stadiona svetlosti“ da prkosi vremenu kao simbol nečega najboljeg što je portugalski sport ikada imao.

Nema sumnje da su Luis Figo i Kristijano Ronaldo avangardni igrači, ali je legenda, kao i istina, ipak samo jedna – Euzebio da Silva Fereira je najveći portugalski fudbaler u istoriji. Sa tim će se složiti svi Portugalci.