Evroligaška mašina na Kampacov pogon i sa dva balkanska zupčanika: Da li će Real početi da trokira?

Od kada je vodeće klupsko košarkaško takmičenje Evrope 2016. ustrojeno kao jedinstvena liga sa 16 timova u prve tri sezone, a onda sa 18, nijedan tim ranije nije postigao svih deset pobeda na početku (apsolutni rekorder je CSKA sa 17-0 2004/05).

Koliku trenutnu moć ima Real u četvrtak uveče je osetio i Partizan.

Legitimno je i pitanje da li je „kraljevsjki klub“ kadar da neprestano drži visoku formu i kada bi mogao da se dogodi pad možda zbog zasićenja i velike razlike u odnosu na najveće konkurente (Virtus i Barselona na deobi drugog mesta sa skorom 11-5).

Mirno leto osunčano povratkom Kampaca

Real ne spada u klubove koji nemilice troše novac na gomilu pojačanja, nadajući se instant uspehu u najelitnijem takmičenju.

Gotovo da se ne pamti da mu je leto bilo ispunjeno kontaktima sa košarkaškim menadžerima i raznim mešetarima u cilju dovođenja što zvučnijih imena.

Madriđani, baš kao i njihov fudbalski klub, imaju drugačiju poslovnu politiku koja se zasniva na konstantnom jačanju mlađih kategorija i tačnom angažovanju jednog do dvojice igrača na ključnim mestima u timu.

Pre dva leta, recimo, dovedeni su Mario Hezonja i Džanan Musa, a kada se ukazala prilika vraćen je iz NBA ligaša Oklahome Gabrijel Deko.

Nijedan od pomenute dvojice Balkanaca nije bio u tom trenutku kapitalno pojačanje, naprotiv. Hezonja je stigao iz Uniksa, a Musa iz Breogana u kontekstu podmlađivanja ekipe i širenja rotacije na pozicijama beka (Musa) odnosno trojke i četvorke (Hezonja).

Čak i kada je Real izgubio bitku sa Crvenom zvezdom u težnji da se angažuje sjajni Fakundo Kampaco nije paničio niti je po svaku cenu tražio alternativu na mestu jedinice.

Nešto slično dogodilo se i prošlog leta. Madriđani su verovali da imaju posložen tim i da im je povratak Kampaca jedini cilj.

Iako su klub napustili Adam Hanga (Crvena zvezda), Najdžel Vilijams-Gos (Olimpijakos) i Petr Korneli (Monako) trener Ćus Mateo je smatrao da nema potrebe za dodatnim rešenjima, uprkos tome što su Hanga i Vilijams-Gos imali sasvim korektne epizodne uloge.

I pre nego što se takmičarska 2022/23. završila Real je praktično imao sve dogovoreno sa Argentincem. I mada su u javnosti provejavali disonantni tonovi, Kampaco je jednostavno rešio da se vrati u Madrid, uprkos osetno skromnijim finansijskim uslovima nego što su mu nudili neki drugi evroligaški klubovi.

U Realu su znali da Kampacova supruga ima veliku želju da ponovo život porodice organizuje u prestonici Španije i da će vrsni plejmejker prihvatiti nekih milion evra po sezoni, bez obzira na to što nije rešen problem dugovanja samog igrača prema klubu koji je nastao kada je odlučio da se oproba u NBA ligi.

„Starine“ u iznenađujuće dobroj formi

Real i ove sezone ima jedan od najstarijih timova u Evroligi. Čak sedmorica imaju više od 30 godina, a četvorica 36 i više.

Starosedeoci su njih sedmorica koji su u klubu, što u jednom ili dva intervala, više od pet godina.

Ćus Mateo je zato imao je lakši posao od evroligaške konkurencije – tim je mogao da uigra brže i da pre dođe do željene forme.

Pripreme su prošle bez kompleksnijih povreda što je sveukupno dovelo do toga da ekipa od starta deluje kao perfektno isprogramirana mašina.

Prošle sezone to nije bio slučaj. Prolazno vreme posle 16 kola nije bilo ni nalik trenutnom s obzirom na to da je ekipa imala šest poraza i da je naročito bila ranjiva na gostujućim terenima.

Godinu dana stariji Edi Tavares, Serhio Ljulj, Fabijan Kozer, Serhio Rodrigez i Rudi Fernandez igraju bolje i konstantnije uprkos tome što su dobrano zagazili u četvrtu deceniju života.

Ćusu Mateu i stručnom štabu pripadaju velike zasluge, pošto valjano doziraju minutažu, pa gotovo da nijedan igrač osim Kampaca, Deka i Jabuselea na parketu ne provodi više od 20 minuta u proseku.

Takođe, „starine“ su u dobroj fizičkoj formi, odišu svežinom, a ego su podredili timskim rezultatima.

Važno je istaći i da se manjak brzine i eksplozivnosti kod Ljulja, Rudija, Kozera… ne primećuje, odnosno da u periodu kada su na parketu svi odreda igraju na izuzetno visokom nivou.

Sebičnost je generalno strano ime za Ljulja i saigrače. Nijedan od veterana, recimo, osim kapitena ekipe, nema više od 40 pokušaja sa distance, na zbirnom procentu uspešnosti od oko 35 odsto.

U pokušajima za dva i generalno procentima iz igre može se videti da uopšte ne forsiraju i da „izbegavaju“ izolacije u kojima se troši mnogo više energije.

Prosečno, po meču nemaju više od dva ulaza na procentima većim od 40 odsto.

Faktor dužnika

Kada je 2020. otišao u Denver, Kampaco se nije na lep način rastao sa Realom.

Nagetsi su klubu isplatili dozvoljeni deo za obeštećenje (u tom trenutku oko 700.000 dolara), ali su Madriđani potraživali čak šest miliona dolara.

Tada je postignut dogovor da će ostatak sume isplatiti sam Kampaco i to u godišnjim ratama što je delovalo malo verovanto, s obzirom na to da Argentinac nije imao naročito unosan ugovor sa Denverom.

Neraščišćeni odnosi su ostali kamen spoticanja i kada se Kampaco letos vratio u klub, posebno jer još uvek nije vratio kompletnu sumu.

Uprkos tome, Argentinac je pristao na uslove kluba samo da bi se vratio u sredinu u kojoj se oseća najkomfornije.

Od prvog povrantičkog dana, iskusni plej se postavio na način da se stekao utisak kao da nikad nije ni odlazio.

Izborio se za jednu od liderskih uloga i da bude starter na jedinici.

Deluje i da su mu Ljulj i Rodrigez rado ustupili mesto prvog plejmejkera i da mu svesrdno pomažu kada upadne u sivu zonu.

Sa 7,2 asistencije, Kampaco je najbolji dodavač u Evroligi, a sa 12 poena po utakmici najefikasniji je košarkaš u ekipi, uz Hezonju.

Njegov doprinos defanzivnoj čvrstini je zaista ogroman. Iako visine 178 centimetara, sa 88 kilograma mišića, niskog težišta i brzih nogu pravi izvanredan pritisak na loptu, liniju dodavanja.

Kvalitetan je i u defanzivnom čitanju igre, smanjivanju mis-meča, i u takozvanim deflekšn situacijama jedan je od najboljih u Evroligi sa 1,4 oduzete lopte po utakmici.

Eksplozivan, sjajne startne brzine, odlično započinje igru u tranziciji, vešto čita protivničke odbrane, a njegovi bočni pasovi pravi su melem za šuterske ruke Muse, Hezonje, Kozera…

Real je na nekih 40 odsto uspešnosti u šutu za tri poena, a procenti rastu kada se isfiltriraju samo šutevi iz izgrađenih pozicija, koji su najčešće posledica Kampacove kreacije.

Saradnja sa centrima Tavaresom i Venasonom Poairejem pravi je užitak za navijače, s obzirom na to da Argentinac tačno zna u kojim pozicijama su pasovi ka njima najproduktivniji, pošto nemaju identične kretnje bez obzira na vrstu „pik end rol“ igre.

Statistika da se smrzneš

Kao najbolji tim posle 16 kola Evrolige logično je i da Real dominira u većini statističkih parametara.

Na skoro 122 poena na 100 poseda, Madriđani imaju najproduktivniji napad u Evroligi. U proseku beleže 88,1 poen, ubedljivo najviše u takmičenju.

Zahvaljujući Tavaresu i Poareju imaju najviše blokada u proseku (3,6) najstabilniji su na defanzivnom skoku (16 sk), imaju najviše asistiranih poena (21,9 asistencija po utakmici), a shodno tome i ubedljivo najboljih indeks korisnosti (108,4).

Real je istovremeno i najbolja defanzivna ekipa sa tek 102,3 poena na 100 poseda i sa Valensijom deli lidersko mesto po broju primljenih poena po meču (manje od 75).

Košarkaška balada o Hezonji i Musi

Real je tako koncipirao igru da u oba pravca može da ostvaruje dominaciju i na osnovu fizičkih predispozicija, ali i same građe većine svojih igrača.

Nisu samo Tavares i Poarje fizički izuzetno dominantni. Gotovo da nema pozicije na kojoj se po snazi i atleticizmu ne ističu svi do jednog.

Dovoljno je samo ilustrovati rešenja koja Madriđani imaju na tri i četiri u vidu Deka, Hezonje i Jabuselea.

Ne zna se ko je jači, snažniji, taktički pismeniji, šuterski sposoban da konstantno širi igru.

Nijedan klub u Evroligi nema takav trio na pomenutim pozicijama i to je nešto što daje Realu veliku komparativnu prednost.

Hezonja je neko ko veoma lako dolazi do poena. Hrvat postiže 1,2 poena po upućenom šutu što je odličan procenat. Na prosečnih 8,7 pokušaja daje 4,4 poena.

Kada je napad u pitanju, Musa je najproduktivniji Realov košarkaš.

Gotovo 24 odsto svih akcija završava se njegovim poenima, odnosno 35 poseda, što je najviše u ekipi.