Zoran Savić, novoimenovani sportski direktor Partizana, u klupskom zaokretu ka vraćanju na stare principe, dragocenu pomoć trebalo bi da ima od Vladimira Dragutinovića, direktora omladinske škole crno-belih.
Nekadašnji plejmejker i član najuspešnije generacije Partizana koja je 1992. postala prvak Evrope, više od dve godine predano radi na dovođenju darovitih igrača, ne samo iz zemlje i regiona, već Evrope. Ostoja Mijailović, predsednik kluba, nedavno je dao obećanje da će „deca Partizana“ od narednog leta postati prioritet i fundament u bitisanju u godinama koje dolaze.
– Ideja je odlična i čini mi se jedina sprovodiva. Naš cilj je da adekvatan rad sa mladim igračima, planski projektovan način dolaska do prvog tima i davanje prostora u istom bude zapravo i magnet za darovite momke da dolaze u Partizan. Koji mora biti fabrika talentovanih igrača – jednostavno, mi nismo u mogućnosti da se nadmećemo sa bogatim klubovima poput Milana, Reala, Barselone… Uz dva ili tri kvalitetna inostrana igrača, gro ekipe koncipiran oko domaćih igrača bio bi zdrav projekat. Rezultati ne bi bili konstantni, ali bi možda na svake četiri godine ili malo duži vremenski interval, stasavala generacija kadra da se i u najjačoj konkurenciji bori za visok plasman – jasan je Dragutinović u razgovoru za Danas.
* Uroš Trifunović, kome je data konkretnija prilika tek kada je sezona rezultatski potonula, na svega četiri meča imao je više od 20 minuta na parketu.
– Uroš je još kod Trinkijerija dobijao određeni prostor, pogotovo negde pred kraj sezone, međutim u tekućoj se to na početku nije dogodilo. Razumljivo mi je negde i bilo jer smo za trenera imali mladog stručnjaka (Vlado Šćepanović) kojem su rezultati ipak bili imperativ. Klub mora da podrži trenera da radi na forsiranju mladih i nedovoljno afirmisanih igrača. I nije tu u pitanju samo minutaža, bitno je da li je on na parketu u „garbidž tajmu“ ili u trenucima kada se lomi utakmica i kada je potrebno da neko poput Trifunovića bude u poziciji da preuzme odgovornost. Tako se stiče neophodno iskustvo.
* Utisak je da Partizan trenutno ima dosta mladih igrača koji su prerasli juniorsku konkurenciji, a još uvek nisu stasali za prvi tim. Njima je potreban seniorski klub na nivou KLS-a.
– Potreban je takav klub, a važan je i izbor trenera. U takvim klubovima i ligama postaješ čvršći, učiš kako se dobijaju one „sportske batine“, susrećeš se sa trikovima i „namazanim potezima“ daleko starijih, a ujedno i vrlo kvalitetnih igrača. Nadam se da će uprava već od juna meseca tu pronaći rešenje.
* Zemunska Mladost je trebalo da bude takva sredina, međutim ove sezone, osim Dušana Tanaskovića, nijedan mlad igrač ponikao u Partizanu ne igra za ekipu koju vodi trener Dragan Jakovljević.
– Mladost je napravila kvalitetnu ekipu, ciljevi su im visoko postavljeni i za sada im dobro ide. Dušan Tanasković ima sasvim solidan prostor, gledao sam većinu utakmica i na nekima je bio među najboljim pojedincima. Naša je ideja bila da pošaljemo dvojicu, trojicu najperspektivnijih juniora, međutim u Mladosti su procenili da im je bio potreban samo Tanasković.
* Dodatni problem, ne samo Partizana, jesu odlasci darovitih igrača u Ameriku. Crno-beli su tako „izgubili“ talente formata Lazara Stefanovića i Stefana Todorovića, koji ove sezone igra odlično za jednu od najcenjenijih srednjih škola u SAD.
– Mi kao Partizan moramo ostati u dobrim odnosima sa tim momcima; nikad se ne zna, možda će neko od njih, nakon završenih studija, proceniti da mu je veća perspektiva u evropskoj košarci, što kao klub možemo iskoristiti. Opravdanost njihovih odlazaka u Ameriku je vrlo jasna i razumljiva. U tom sistemu možete da uklopite sport i školu i da nakon završene profesionalne karijere sa nekih 35 godina imate neku drugu perspektivu.
* Ako u obzir uzmemo da će se budući trener Partizana pridržavati postulata, koje mlade igrače već od narednog leta vidite kao ravnopravne učesnike u borbi za minutažu i ulogu u prvom timu?
– Luku Tarlaća, kada se bude oporavio od povrede kolena, zatim Đorđija Jovanovića, koji je tehničko-taktički već osposobljen, a i fizički bi mogao da pruži određeni doprinos, kao i Nikolu Radovanovića koji već pokazuje da sa aspekta energije, entuzijazma i borbenosti može da se izbori za prostor i minutažu.
Matija Belić bio želja Partizana
Matija Belić, momak rođen 2003. već drugu sezonu igra na visokom nivou za seniore zemunske Mladosti.
– Matija Belić je bio u mom tefteru još 2017. kada je kao četrnaestogodišnjak igrao u mlađim reprezentativnim selekcijama. Mi smo ga zaista želeli, međutim on je izabrao neki svoj put na kojem pravi jasne kvalitativne iskorake. Procenio je da će u Mladosti imati više prostora i adekvatnu minutažu i ulogu u seniorskoj košarci i nije pogrešio, naprotiv. Mislim da je pred njim velika budućnost- kaže Dragutinović.
„Ugledanje“ na NBA
U procesu formiranja igrača, neretko se dešava da čak i juniori imaju velikih problema u mehanici šuta, pogotovo u šutu iz driblinga.
„Brojni faktori na to utiču. Recimo, ugledanje na NBA igrače, svima govorim da bi prvo trebalo da prate srednjoškolsku i koledž košarku u Americi jer tamo stasavaju i tehnički se formiraju igrači koji kasnije odlaze u NBA. Njima je privlačnija ta lepršava NBA košarka i sa tog aspekta teško je napraviti pomake“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.