Fenerbahče tone sve dublje

Poraz od Zenita (81:84) u 15. kolu Evrolige bio je surovi dokaz loše forme u kojoj se, faktički od starta sezone, nalaze košarkaši jedinog turskog osvajača Evrolige.

Do duela u Istanbulu, uz Žalgiris, rezultatski najlošiji tim uspeo je da uzme meru Fenerbahčeu i postane čak treća ekipa ove sezone koja se trijumfalno vratila iz prestonice Turske. Verovatno ni sam Obradović ne pamti kada je u svojoj uspešnoj trenerskoj karijeri, a kamoli na klupi Fenera, pretrpeo četiri poraza u nizu, međutim, s obzirom na formu nosilaca igre, konstantne probleme sa povredama vodećih igrača i izgubljeno samopouzdanje kod većine, izgubljen meč od Zenita trojkom francuskog pleja Albisija u poslednjoj sekundi većinu pasioniranih ljubitelja Evrolige verovatno nije ni iznenadio.

Na svega pet pobeda u prvih 15 kola, može se već sada naslutiti da će Fener imati dosta problema da se uopšte dokopa mesta u plej-ofu. Stanje u ekipi je takvo da bi trebalo očekivati u skorije vreme reakciju i samog Obradovića na tržištu, prevashodno visokih igrača.

Vladimir Štimac je u oktobru potpisao ugovor faktički do kraja 2019. i s obzirom na prikazano, doprinos ekipi, minutažu, ali i ulogu u poslednje vreme teško je očekivati da će dve strane nastaviti sa saradnjom.

Pisalo i govorilo se o tome da Fenerbahče traži pojačanje na poziciji organizatora igre. Kostas Slukas je očigledno opterećen minutažom; očekivanja su prevelika, a reprezentativac Grčke jednostavno ne može sam da iznese sve zahteve koje podrazumeva pozicija plejmejkera u sistemu Željka Obradovića: visok ritam, brza tranzicija, egzekucija u ranoj fazi napada, konstantno vrtenje „pika“, svrsishodna kretnja bez lopte…

Bobi Dikson, u 36. godini života jednostavno više nije u stanju da na svaka dva-tri dana ponavlja vrhunske partije; prosek od 4,8 poena, uz, za njega skromnih 30 odsto uspešnosti za tri, indikator je prosečnosti reprezentativca Turske, koji je pritom na svega dve asistencije po utakmici. Fenerbahče je praktično od dolaska trenera Obradovića bio prepoznatljiv po sjajnom protoku lopte i velikom broju asistiranih poena (preko 20 uspešnih dodavanja) a trenutno je na 17,39 što je negde i najbolji pokazatelj brojnih problema u organizaciji igre.

Ako se uzme u obzir i to da je Leo Vesterman do sada odigrao svega devet evroligaških utakmica, prosečno provodeći na parketu manje od devet minuta za koje je ubacio samo dve trojke (2/6 za tri), ostvarujući svega jednu asistenciju, nekako se može razumeti i namera kluba da angažuje 34-godišnjeg Erona Džeksona, koji je posle petogodišnjeg staža u CSKA poslednje dve i po sezone proveo mahom u Kini.

Amerikanac je po dolasku u Peking Dakse 2017. izjavio kako je u Moskvi puno trenirao pod vođstvom Dimitrisa Itudisa, kuma Željka Obradovića, a s obzirom na slične metode rada i shvatanje košarke, nekako je razumljivo što se Džekson odlučio za Makabi iz Tel Aviva.

I sam Obradović je posle poraza od Zenita, sumirajući utiske, poručio da svi u klubu moraju da porazmisle o određenim stvarima i u najskorije vreme donesu važne odluke.