Fer-plej po meri bogataša

… tako što su preko Suda za sportsku arbitražu u Lozani primorali UEFA da, pet meseci od donošenja, ukine svoju odluku o dvogodišnjem isključivanju „građana“ iz svih kontinentalnih klupskih takmičenja zbog kršenja Finansijskog fer-pleja.

Što znači da rival madridskog Reala u avgustovskom revanšu osmine finala Lige šampiona nije badava osvojio drugo mesto u tek završenoj Premijer ligi nego će i sledeće sezone krenuti u borbu za „ušati“ trofej i sve pripadajuće benefite od članstva u eliti.

Engleski mediji su već neko vreme najavljivali, a CAS i UEFA juče potvrdili da je Siti oslobođen oštrijeg dela sankcije, izrečene zbog pomenutog nepoštovanja FFP pravila i propisa o licenciranju između 2012. i 2026. godine, pošto je CAS oborio dokaze UEFA, proglasivši čak neke od njih zastarelim.

A, koliko para vrti tamo gde burgija neće potvrđuje umanjenje novčane kazne sa 30 na 10 miliona evra, izrečene zbog nesaradnje prokaženog kluba sa istražnim organima UEFA.

„Tokom nekoliko poslednjih godina, Finansijski fer-plej je imao značajnu ulogu u zaštiti klubova i imao je za cilj da im pomogne da postanu finansijski održivi. UEFA ostaje posvećana svojim principima.UEFA neće dalje komentarisati ovo pitanje“, skrušen je zaključak s kraja saopštenja evropske „kuće fudbala“, s čije adrese su i ranije stizale slične sankcije, ali su ostajale na snazi jer su izricane platežno slabijim i manje uticajnim klubovima iz ekonomski nerazvijenijih država.

Suštinski pravdoljubiva ideja nekadašnjeg predsednika UEFA Mišela Platinija o obuzdavanju trošenja novca izvan finansijskih limita klubova tokom nekoliko vezanih takmičarskih godina i indirektnog produbljivanja jaza između fudbalskih kešolovaca i siromaha dobila je zeleno svetlo od Izvršnog odbora UEFA pre nešto više od jedne decenije i od tada je imala brojne primene.

Samo, ne baš uvek po jednakim aršinima, jer se isti gresi različitih klubova nisu uvek striktno tretirali.

A, bilo ih je iz raznih delova Evrope: iz Top 5 liga sa Zapada, sa Istoka, Balkana… s obzirom da niko nije imun na modu poslovanja u minusu i paralelnih, prevelikih ulaganja u transfere igrača (pre svega) kao da su klupske kase u svakom trenutku pune novca, a svi potražioci sredstava na vreme i u punom iznosu isplaćeni.

Ni u vreme uvođenja ovakve kontrole klupskih budžeta nisu svi bili oduševljeni FFP-om, pa je njegova primena nailazila na razne opstrukcije na nacionalnom nivou ili padala pred sudijama CAS, kao u slučaju Mančester sitija.

Tamo gde su samo oni dubokih džepova i visokog rejtinga imali uticaja i prođu, za raliku od (na primer): Anžija, Rubina, Zenita (Rusija), Panatinaikosa (Grčka), Fenerbahčea, Trabzona (Turska), Astane (Kazahstan)…

U njihovom slučaju suspenzije su ostajale na snazi ili su, uz još neke, dobijali veće ili teže za finansijski podneti novčane globe od prestupnika sa Zapada.

Taman u skladu sa opštim odnosom snaga i podelom moći među zemljama odakle dolaze.

Otuda, desetak godina posle uvođenja FFP imamo situaciju da se mnogi i dalje ne ugledaju na nemačke klubove, postavljene na zdravim nogama već, više nego u dozvoljenom iznosu od 45 miliona evra, probijaju sopstvene granice i posluju na štetu svojih zaposlenih, poreskih službi, poverioca… A, UEFA ili CAS gledaju kroz prste viđenijim među njima

Između ostalog i zbog sopstvene računice, jer UEFA daje klubovima-članovima, ali i na razne načine prihoduje od njih, a oni zvučnijih imena i trofejnije tradicije su interesantniji sponzorima, navijačima i kupcima prava televizijskog novca, pa niko ne bi trepnuo ako sutra neki srpski, gruzijski, danski, mađarski…. klub dobije „rampu“, ali bi mnoge zabolelo ako bi Barselona, Juventus, Monako, Mančester junajted… ostali uskraćeni za izlazak u Evropu, ma koliko bili sami krivi za to.

Da ne pominjeno latentnu opasnost od samoudruživanja najvećih evropskih klubova u hermetički zatvorena takmičenja van domašaja UEFA.

Od opomene do suspenzije

Pravilnikom o Finansijskom fer-pleju predviđen je dijapazon kazni za one koji se ogluše o njega, a odgovarajući organi biraju između: ukora/opomene, novčane kazne, oduzimanja bodova, uskraćivanja prihoda od Lige šampiona i Lige Evrope, zabrane registracije određenog broja fudbalera za UEFA takmičenja, stopiranja prijavljivanja novih igrača za LŠ i LE (plus kvalifikacije za njih), diskvalifikacija iz tekućih i suspenzija iz narednih takmičenja.

Daleko je Amerika

S vremena na vreme Evropom odjekne apel za kopiranje američkog seleri kepa, kao vhunskog oblika zaštite malih klubova i (svih) klupskih budžeta, ograničenjem plata i zabranom transfera u slučaju postojanja duga (sem u slučaju produžavanja ugovora sa starosedeocima) u NBA, NHL, NFL…  pod pretnjom (čak i krivičnih kazni za klupske čelnike) ali oni prođu kao što dođu. Jer, nikako da se stvori kritična masa u tako unosnom biznisu kao što je fudbal, a i šire, dovoljno voljnih da menjaju principe poslovanja i zakonsku regulativu. Prvenstveno pod okriljem Evropske unije, sa skoro 30 članica – država pod istom kapom.

Sponzorska zaobilaznica

Kao da je osmišljen u Srbiji, Finansijski fej-plej je napravljen sa više rupa, tj mogućnosti za izvrdavanje pravila. Rashodi se ne mogu sakriti, pa klubovi varaju šakom i kapom u kategoriji „prihodi“. Tako što bogate gazde mogu upumpavati novac preko svojih firmi ili firmi svojih partnera/srodnika i tu UEFA u suštini ne može ništa. Pokušali su kažnjavati klubove (PSŽ i Mančester Siti su dva najbolja primera), ali njihovim šecima ne znači ništa 30 miliona evra ili četiri igrača manje na spisku igrača za Ligu šampiona, pa svako malo koriste ovu zaobilaznicu. Kao kada PSŽ nije dao ni paru Barseloni za Nejmara, a ovaj kobajagi za 222 miliona evra otkupio svoj ugovor od prethodnog kluba. Navodno potrošivši toliku sumu od 300 miliona evra dobijenih za reklamiranje Svetskog prvenstva u Kataru 2022, čiji je emir i predsednik Organizacionog odbora Mundijala Al Tani bliski prijatelj sa gazdom „svetaca“ Naserom Al-Kalifijem.