Filipović: Ne igrajte se sa našim inatom

I prosula sav nataloženi žuč zbog pet vezanih poraza od moćne selekcije sa Pirineja, spremna da se iz sve snage i srca „potuče“ sa neočekivanim finalistom Grčkom u zadnjem činu odbrane zlata iz Brazila – za titulu oproštaja sedmorice veličanstvenih iz ove tokijske postave.

– Sve je veoma emotivno. Prošli smo jedan težak period, ne samo za vreme ovog turnira, nego uopšte… Cela ova generacija se oprašta za 32 minuta. Nije moglo da bude bolje nego u finalu Olimpijskih igara. Zaista, šta reći? Hvala pre svega mladima koji su nas pogurali ko zna koji put. Hvala Mandi, Jakši, Savi, Straji… Momcima na kojima ostaje sve ovo. Hvala im jer bez njih ne bismo mi došli do izražaja – rekao je odlazeći Filipović, jedan od onih što su „ceo život“ proveli pod kapicom Srbije.

Utakmica je otvorena snažnom odbranom i(li) slabom realizacijom igrača više oba tima.

I jedni i drugi su dobro markirali, uplivavali i blokirali, a i kada bi se lopta provukla do golmana, Branislav Mitrović i Daniel Lopez Pinedo su bili na visini zadatka.

Otuda prvi gol tek 1 minut i 50 sekundi pre kraja uvodne četvrtine, kada je levoruki kapiten Filip Filipović iskoristio brojčanu nadmoćnost u bazenu. Malo zatim, pri istom odnosu snaga, samo sa distance, priključio mu se još jedan veteran Andrija Prlainović.

Za još jedan snažan talas vere u sebe i srećan kraj, jer je maestralnom defanzivom sačuvana prednost pre mini predaha. Naravno, Španci ne bi bili to što jesu da se nisu sabrali, podigli i žestoko uzvratili.

U trećem činu je zaostatak Srbije otišao na velikih minus tri (4:7). I da nije Strahinja Rašović samo nekoliko sekundi pre isteka trećeg čina divovske bitke prekinuo dugačak niz promašaja srpski brod bi pre vremena krenuo da tone.

Ovako je bilo dovoljno vremena za još jednu promenu odnosa snaga. Stisnuli su se Mitrović i društvo pred svojim „vratima“, ne dozvoljavajući pulenima Davida Martina da im predaleko odu, a onda je Rašović smanjio na 6:7…

Preživeli su pobednici svih mogućih takmičenja i vrlo diskutabilno priznavanje Granadosovog pogotka (VAR-ov ugao sporne situacije nije uverio da je lopta stvarno prešla zamišljenu liniju) i par čudnih isključenja…. Stefan Mitrović (8:8) i Mandić (9:9) držali su rezultatski egal sa Španijom, čak i kada je Tahulj još jednom poveo Špance ka finalu.

Sve je to „posmatrao“ Filipović, čekao svoj zlatni trenutak i 25 sekundi pre poslednjeg sudijskog zvižduka velemajstorski odapeo neodbranjiv udarac.

– Ne treba se igrati sa srpskim inatom. Pokazalo se mnogo puta kako to ispadne. Imali smo 20 i više puta priliku da vidimo u tenisu kako je to kad se igrate sa Novakovim inatom. Ne isplati se ta rabota. Pokazali smo po ko zna koji put timski duh i veru u uspeh. Ovo nije iznenađenje, ovo je samo pokazatelj da iako su neke okolnosti protiv vas, ako verujete u svoje saborce i u Boga, sve može da se desi – objasnio je Filipović  bonus kompomentu svih uspeha „plavih delfina“ u poslednjoj deceniji i dodao:

„Nije gotovo! Ovo treba zaboraviti što pre. Treba se sad relaksirati, opustiti, isplivati i regenerisati do nedelje. Sve staje u tu utakmicu“.

Put do finala Srbije i Grčke

* grupna faza

Srbija – Španija        12:13

Kazahstan – Srbija   5:19

Srbija – Australija    14:8

Hrvatska – Srbija      14:12

Srbija – Crna Gora   13:6

…………………..

Mađarska – Grčka   9:10

Italija – Grčka           6:6

Grčka – Japan           10:9

Južnoafrička Republika – Grčka    5:28

Grčka – SAD  14:5

* četvrtfinale

Italija – Srbija            6:10

Grčka – Crna Gora   10:4

* polufinale

Srbija – Španija        10:9

Grčka – Mađarska   9:6

Stalna pretnja, nikada prvaci

Grčka odavno pripada selekcijama koje mogu da pomrse račune večitim favoritima za medalje, ponekad ih i sami  osvoje, ali nikada nisu stigli do neke titule. Čak ni pre ovog turnira niko ih nije video u konačnom plasmanu ispred aktuelnog svetskog prvaka Italije, poslednjeg kontinentalnog šampiona Mađarske, silne Španije, pa ni jedne Australije ili Sjedinjenih Američkih Država, ali su sve šokirali i oduševili. Zerdevas, Galanidis, Genidunias, Skumpakis, Kapocis,  Funtulis, Papanastasiju, Dervisis, Argiropulos i ostali puleni Todorisa Vlahosa, većinski regrutovanih iz redova sve jačeg Olimpijakosa, već su prevazišli prethodnike i njihove svetske bronze (2005, 2015. godine), srebro u FINA kupu (1997) i treća mesta u Svetskoj ligi (2004, 2006, 2016), pokazavši da prošlosezonska bronza u poslednjem od ovih takmičenja nije bila slučajna. Sada tim, izmiksan od mlađih i iskusnih igrača,  može da odigra za svoju dušu, jer je već napravio čudo.