Finale EP: Ronaldo ili Grizman

Osvajač 15. Evropskog prvenstva biće odlučen posle sat i po borbe, produžetaka ili penala u finalnom duelu fudbalera Portugala i domaćina Francuske, na stadionu u pariskom predgrađu Sen Deniju.

Biće to sudar dva različita sveta. Portugalaca, s jednim kontinentalnim drugim mestom (2004. godine) i trećom mundijalskom pozicijom (1966) kao najvećim dometima, i Francuza, s dve evropske (1984, 2000) i jednom svetskom titulom (1998). Tradicionalne dominacije „galskih petlova“ pred svojom publikom, s čak 16 pobeda i samo dva remija na velikim turnirima organizovanim u toj zemlji, i serije od petnaestak portugalskih utakmica bez poraza, pre i za vreme ovog EURO. Opreznog fudbala ekipe Fernanda Santosa i ofanzivnog stila tima Didijea Dešana. Jednog od najvećih majstora loptanja na svetu u ovom trenutku Kristijana Ronalda i Antoana Grizmana, čiji su raznovrsni „hici“ u metu hit šampionata. Posredno i njihovih klubova, ljutih gradskih rivala Reala i Atletika, nepuna dva meseca posle okršaja Madriđana u finalu Lige šampiona. Dakle, za svakog ponešto, a samo za jednog od finalista pehar i planetarna slava.

– Ovo je utakmica naših života, jer imamo priliku da budemo prva generacija u istoriji portugalskog fudbala koja je osvojila neki šampionat. Toliko o našoj motivaciji i rešenosti da učinimo sve što je u našoj moći, pa i preko toga, da bi Portugalci širom sveta imali šta da slave u nedelju – objašnjava vezista Žoao Mario, koji će s ostatkom srednjeg reda imati pretežak zadatak da preseče komunikaciju između francuskih veznjaka i njihovih fenomenalnih špiceva.

Fudbaler lisabonskog Sportinga tvrdi da priča o favoritima u ovom slučaju ne pije vodu, jer je u finalima sve moguće i ništa nije nemoguće. Bez obzira na lakoću ili težinu preskakanja prepreka na putu do njega.

– Tačno je da njima nisu bili potrebni dramatični remiji, produžeci i penali da bi stigli dovde, da nikada nisu izgubili na velikim takmičenjima kod kuće i da dugo ne znamo za pobedu nad njima, ali sve to ne znači da Francuzi imaju veće šanse da uzmu titulu. Poštujemo njihovu igru, tim i rezultate, ali jednako verujemo u sebe i naš uspeh. Znamo koliko vredimo i držimo se zajedno i kada pogrešimo. Gledali smo ih protiv Nemaca i videli šta je tačno potrebno da ispunimo naš konačni cilj – prosipa optimizam fudbaler Portugala, čije medicinsko osoblje čini sve da veoma važnog štopera Pepea oporavi od povrede.

I Antoan Grizman puca od samopouzdanja. Saigrači novog fudbalskog junaka Francuske, takođe. Bilo da se u zadnji čas izvlačila iz nevolja, gazila rivala ili „samo“ surovo kažnjavala njihove greške, „vojska“ Didijea Dešana stalno je marširala napred. Sa skoro opipljivim uverenjem da je baš ona rođena da nastavi tamo gde je stala čuvena generacija Zinedina Zidana.

– Naša je dužnost da dobijemo tu utakmicu. Zbog svih Francuza. Tako smo se postavili još onog dana kada je našoj zemlji dodeljena organizacija prvenstva. Ostao nam je još samo jedan mali, a veliki korak – bez ustezanja tvrdi „mali gospodin plus“, kako su Grizmana prozvali ostali reprezentativci.

Međutim, tragičar finala Lige šampiona zna da za titulu valja proliti još dosta „krvi, znoja i suza“. Pogotovo kada je napada i čovek koji može (skoro) sve na terenu, još ako je njegov dan…

– Bespotrebno je da nabrajam Ronaldove kvalitete, svi znaju kakav je to igrač. Znamo i mi šta nam je činiti da bi bio manje koristan za ekipu. Naravno, naš protivnik ima još dosta aduta, zato i jeste finalista. Sve u svemu, biće to jedna velika bitka, koja će nam na kraju, verujem, doneti puno radosti – uveren je francuski napadač.

Još ako utakmica bude otvorena nečijim ranim golom, a ne taktička simultanka, onda će i neutralni ljubitelji fudbala imati u čemu da uživaju.

Međusobni skor

Fernandu Santosu i njegovim izabranicima najpametnije bi bilo da ne gledaju nazad, u istoriju međusobnih duela s drugim finalistom, pred njihov 25. susret. Zbog toga što su ih izgubili čak 18, od čega 10 u nizu, u periodu od 8. marta 1978. do 4. septembra 2015. godine. Ako im je za neku utehu, samo tri dosadašnja meča nisu imala prefiks prijateljski: polufinale EP 1984, polufinale EP 2000. i polufinale Mundijala 2010. godine.