Finska potvrda za Holandiju

Ko ne riskira taj, kažu, i ne dobija. A selektoru naše fudbalske reprezentacije Havijeru Klementeu se isplatilo ubacivanje u vatru sve trojice debitanata u važnoj utakmici sa Finskom. Kuzmanović se nametnuo na sredini terena, Jovanović pokazao da može biti od velike pomoći u napadu, a Rukavina nagovestio najavio kraj mukama crvenih na, godinama spornoj, poziciji desnog beka.
– Bez lažne skromnosti, mislim da imam razloga da budem zadovoljan svojom igrom u Helsinkiju. Ne mislim da sam briljirao, uvek može i mora bolje, ali drugi kažu, a ja se slažem, da se nije puno osetila debitantska trema. A žestoko me je drmala sve do izvođenja naše himne – priznaje dvadesetrogodišnji Antonio Rukavina, koji je prošle godine u ovo vreme bio tek talentovani prvotimac drugoligaške Bežanije, a sada je obavezni starter Partizana i mlade reprezentacije, Špančev kec iz rukava…
Mada spada u osobe koje veruju u sebe i ne boje se izazova, u oba pravca korisni, brzi i neverovatno izdržljivi Beograđanin bio je u šoku kada je maleni Baskijac, na podnevnom sastanku uoči meča pročitao njegovo ime u prvih 11.
– Prvo sam pomislio da nisam dobro čuo, a onda sam se stresao od osećaja velike odgovornosti koja mi je data. Važna utakmica, veliki ulog, a ja novajlija. Mi debitanti bi se, sa selektorom Klementeom, sigurno prvi našli na udaru kritika da je ishod bio drugačiji. Ali, ne kaže se džabe na muci se poznaju junaci. Pametni ljudi su davno rekli da najveća iskušenja najbolje testiraju i jačaju. Obećao sam sebi pre istrčavanja na teren da ću učiniti sve da dokažem da sam s razlogom tu, a kada su me iskusni i prijateljski nastrojeni Duljaj, Krstajić i Stanković obodrili, znao sam da će sve ispasti dobro. Posle sam samo išao za loptom i sledio selektorova uputstva.
Rukavina je položio ispit u Finskoj, ali ne zanosi se da je sa tih 90 minuta obezbedio stalno pozivanje u najdraži dres.
– Puno mi znači Klementeov podignut palac posle utakmice, kojim mi je selektor na svoj način stavio do znanja da je proba uspela. Sada je sve na meni. Nastavim li sa dobrim igrama u mom Partizanu, opet ću dobiti priliku. I obrnuto.
Dolazeće prvenstvo Evrope za fudbalere rođene posle 1984. biće sjajan poligon za novo samodokazivanje.
– Umoran sam kao i svi od klupske sezone, ali i motivisan da sa saigračima napravim veliku stvar za naš fudbal u Holandiji. Ništa ne obećavam. Što se više bliži šampionat to sam sve svesniji snage Italije, Engleske i Češke. Ne potcenjujem ostale učesnike, ali mislim da osvajača zlatne medalje treba tražiti u našoj grupi. U takvim okolnostima i plasman u polufinale predstavljaće dobar rezultat. – suzdržan je Rukavina, koji kao i sve kolege, u glavi, stalno priziva reprizu revanša sa Švedskom u baražu za EP.
– Ova generacija ima mnogo sjajnih individualaca, ali i jak zajednički duh. Kada svi dišemo ko jedan, kao u tom duelu, ništa nije nemoguće – poručuje defanzivac „orlića“, koji su tek jučerašnjim priključivanjem igrača iz A i nove mlade reprezentacije (1986) kompletirali redove na novosadskim pripremama za Holandiju.