„Fiskalni sistem po knjazu Milošu i logika za koju niko ne odgovara“: Sagovornici Danasa o budžetskim davanjima Zvezdi i Partizanu

Fudbalski i košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan državi ukupno za porez duguju skoro 25 miliona evra – najzanimljiviji je ali i najsimptomatičniji deo ranije najavljenog, pa odlaganog obraćanja javnosti Ministra finansija Siniše Malog. Na javnom servisu režima, TV Pink, i to u jutarnjem programu.

Predsednik Aleksandar Vučić je pre desetak dana u jednoj od “uzgrednih” priča pomenuo da će država izaći u javnost sa ciframa koliko je pomogla najvećim klubovima, koji se ipak žale na tu istu državu i krive je za svoje neuspehe i nesposobnost.

Ministar Mali je krenuo od košarke: KK Crvena zvezda u poslednjih deset godina od državnih institucija je dobio 26 miliona evra, a KK Partizan 24.400.000, što od države, a tu je i sponzorski ugovor sa NIS-om.

“To je izbalansirana pomoć i jednom i drugom klubu. Pogledajte zato dugovanja za poreze. KKCZ duguje 90.660.000, a Partizan čak 640.000.000 dinara. Dakle, ta dva kluba 7.000.000 evra. Za te pare možete tri nova vrtića, ne znam koliko novih autobusa, školskih policajaca da obezbedite. Da uložimo u parkove, nove domove zdravlja, bolnice. To su ogromne cifre”, rekao je Mali.

Što se fudbalskih klubova tiče Zvezda je od države dobila 17,6 miliona evra, a računajući i sponzorski ugovor sa ruskim Gaspromom, u kojem je posredovala država, to je ukupno 63,4 miliona evra. S druge strane, Partizan je od države dobio 14 miliona evra, ali je Mali odmah objasnio ovaj disbalans.

„Pričao sam sa predsednikom Vučićem da država mora da pomogne da nađemo jakog stranog sponzora za Partizan da ga podrži u narednih desetak godina“, rekao je Mali.

FK Partizan na ime poreza duguje čak 1,299 milijardi dinara, a Zvezda 859,7 miliona dinara. Zbirno dug iznosi 18 miiliona evra, ali je ministar Mali, rekavši prvo da je “porez sveto pismo”, poentirao izjavom da se ovde radi o nasleđenom problemu.

“Nije problem duga nego navike. Navike da možete da dugujete državi i da kad imate problem država mora odmah da pomogne. Država je uložila preko 130.000.000 evra, a oni duguju za porez ogromne sume novca. To dovoljno govori o njihovom stavu prema svojoj državi. Tu smo da pomognemo, ali moramo da uvedemo više reda u poslovanje sportskih klubova. Rekao sam predsedniku da ćemo nastaviti da ih pomažemo, ali uz veću kontrolu njihovih finansija, kako bismo barem ispoštovali tu obavezu da se porez državi plati i da ti klubovi budu primer”, bio je više nego pomirljiv ministar finansija.

Božo Drašković, profesor na fakultetu Futura i bivši član Agencije za borbu protiv korupcije smatra da je ključni problem ove države arbitrarno pravo bez ikakve odgovornosti onoga ko je na vlasti da sprečava naplatu poreza, odnosno direktno utiče na kršenje zakona i da za to nikome ne odgovara.

“U ovom slučaju to su ministarstvo finansija u kojem se nalazi poreska uprava odnosno neko ko usmeno nalaže da se ne sprovodi zakon. Velika verovatnoća je da je u ovom slučaju to gospodin Aleksandar Vučić. Dakle, ne može neko ko je predsednik države da direktno krši zakone, iako nemamo dokaze za to, imamo posredne dokaze a to su njegove izjave da on daje novac, ali ne samo da im daje novac, već i da naloži velikim javnim preduzećima ili preduzećima u kojima država ima veliki kontrolni uticaj kao što su Telekom i Pošta da sklapaju aranžmane sa tim klubovima u smislu finansiranja marketinških akcija a da im istovremeno oprašta desetine miliona evra poreskog duga”, kaže za Danas Drašković.

On dodaje da je to kneževsko odlučivanje od koga će se naplatiti porez u situaciji kada nemamo uređen fiskalni sistem kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda, da je to upravljanje finansijama kao što bi upravljao knjaz Miloš i da je to logika za koju niko ne odgovara.

“Prvo se radi o neodgovornosti Siniše Malog koji nama javno saopštava koliko neko duguje, a da ne kaže šta je preduzeo da se ti dugovi naplate. To su poreski, fiskalni prihodi i normalno da bi trebalo napraviti period prilagođavanja u smislu sporazuma u kojem vremenskom intervalu i kojim tranšama će dužnici izmiriti svoje poreske obaveze. U slučaju da ih ne izmire primenjuje se standardna zakonska procedura, a to je stečaj”, objašnjava Drašković.

Pitanje je i zašto ministar finansija saopštava na televiziji koliko ko duguje pojedinačno umesto da svi imamo uvid u to i da to bude transparentno. Niko nikome ne daje novac džabe, pa i kad je sport u pitanju radi se o uslugama i kontra uslugama.

“Ako se ne radi o utaji poreza onda se ne radi o krivičnom delu, ovde se radi o neplaćanju poreza. Ne znam tačno kako je zakonski regulisano ali u najmanju ruku, u zavisnosti od iznosa, postoji odgovornost zakonski odgovornih ljudi u klubovima. Ako je mogao da izmiri porez a nije onda ima prostora i za krivično gonjenje. Tu je odgovornost i direktora poreske uprave, ministra finansija i onog čijeg potpisa nema, a to je predsednik države. Po toj vertikali. Neko mora da sasluša Sinišu Malog i da ga pita ko ga je ovlastio da krši zakon, pa neka on kaže ko mu je telefonom naložio da to radi”, kaže Drašković i poentira:

”Kako možete da pomažete nekoga iz budžetskih sredstava ko vam duguje novac. Po kom osnovu? Šta je korist države Srbije i običnog građanina od toga? Zašto u tom biznisu koji se zove sport nema gledalaca koji treba da donesu novac tim klubovima? Zašto uprave tako funkcionišu? Treba videti šta se dešavalo u tim klubovima u poslednjih 20 godina i ko je odgovoran za stanje u kojem se nalaze”.

Pozvali smo za komentar i Nikolu Altiparmakova, člana fiskalnog saveta, koji nije želeo da komentariše izjave ministra Siniše Malog uz objašnjenje da „fiskalni savet ne komentariše dnevne teme“.

Obraćanje koje je najavljivano kao “istorijsko” ili makar “prelomno” završilo se još jednom i nelogičnom, i u civilizovanom svetu za jednog ministra, neobjašnjivom i “nedozvoljenom” pričom.

Naravno da je “neuobičajeno” da ministar finansija preko TV apeluje na klubove da plaćaju porez, takoreći ih moli, umesto da primeni državne instrumente naplate. Uzgred objašnjavajući da je na to prinuđen jer ih iz tih istih klubova kritikuju državu. Dakle, ne bismo mi da nas ne dirate…

Zatim, da najavljuje nastavak pomoći istim klubovima uz “veću kontrolu njihovih finansija”, ne objašnjavajući šta je sa kontrolom bilo do sada i kako je i zašto dozvoljeno da nikad niko od čelnika ne odgovara za nesavesno poslovanje, ogromne gubitke, dugovanja ne samo za porez nego i astronomska za struju, komunalije, zaposlenima…

A onda svake godine po objavljivanju revizorskih izveštaja saznajemo da su dugovi sve veći, a od čelnika klubova da oni nisu realni jer mnoge od tih stvari “ne moraju da plate”.

Šta je ušlo a šta ne u zbirnu cifru

Ministar Siniša Mali, bez obzira na obećanja, nije izašao sa “specifikacijom” državnih davanja, po kojim osnovama, čijim odlukama i pod kojim stavkama je država sa sve državnim i paradržavnim preduzećima sipala novac u klubove.

Ostala je dilema o poslednjoj “donaciji” FK Partizanu od dva miliona evra u aprilu ove godine da bi dobio UEFA licencu i mogao da registruje nove igrače. A neposredno posle i 250 hiljada evra od FSS, za koje se opravdano sumnja da su samo posredovane preko Saveza od države.

Danas je još 8. aprila uputio zvaničan dopis Gradu Beogradu u vezi informacije da je Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda od 11. marta 2021. do 31. marta 2022. FK Crvena zvezda uplatio 546 miliona dinara (više od četiri i po miliona evra). Sa sekretarijata za finansije uputili su nas na gospodina Vojkana Tomića, navodno ovlašćenog za dostupnost informacija od javnog značaja, a tu bez svake sumnje jer je u pitanju budžet Grada Beograda.

Više od dva meseca nismo dobili odgovore na pitanja da li je faksimil sa pomenutim ciframa autentičan, po kom osnovu su gradonačelnik i druge gradske strukture doneli odluku o dodeli tolikog novca, i da li je istina da je sve deo nekog projekta „unapređenja rada u omladinskoj školi fudbala“ jednog kluba? Te, koliko se sredstava u slične svrhe dodeljuje drugim klubovima, u drugim sportovima i na koji način grad Beograd kontroliše trošenje tog enormnog novca?

Nezvanično nam je potvrđeno da iz Grada Beograda nisu imali nameru da nam izađu u susret, da su spremili alibi da su svi rukovodioci u tehničkom mandatu i da odgovore “možemo očekivati” od novog saziva rukovodstva.

Sumnjamo da ova dva slučaja ne potpadaju pod zbirnu cifru koju je izneo Mali, kao i još mnogi o kojima se ništa ne zna.