Posle deset meseci i 13 dana od iznuđene ostavke Zorana Popovića, više neuspelih izbornih Skupština, puno lobiranja, preletanja sa jedne na drugu stranu, razmene teških reči u javnosti i prljavih igara iza scene, fudbalski klub Partizan dobio je 24. oktobra 2016. godine novog predsednika u liku Milorada Vučelića.
Njegov protivkandidat Nenad Bjeković nije se pojavio u sportskom centru crno-belih, nije ni još 31 od 65 delegata, a od 33 prisutna glasača 30 je podiglo ruku za kandidaturu prvog čoveka Jugoslovenskog sportskog društva Partizan (ostali su bili uzdržani), pa je nekada visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije i generalni direktor Radio televizije Srbije u vreme vladavine Slobodana Miloševića tesnom, ali dovoljnom većinom postavljen za 28. predsednika u istoriji “parnog valjka”. I tu funkciju još obavlja.
– Nadam se da je ovo kraj haosa oko Partizana, jer u Partizanu prethodnih meseci nije ni bio haos, zahvaljujući privremenoj upravi, struci i igračima – slavodobitno je tada konstatovao bivši član privremene klupske vlade i najavio organizaciono jačanje kluba, širenje sponzorskog pula, borbu za status stadiona, trofeje i Evropu, kao i izgradnju klupskog internata, ne mareći što je „dizgine“ preuzeo bez kvalifikovane većine, a opozicija ga tužila Prvom opštinskom sudu, zbog “nelegitimne i nelegalne zamene 14 delegata”.
U međuvremenu se svašta i ništa promenilo u Humskoj i oko nje, u zavisnosti od toga o čemu pričamo i kako posmatramo stvari. Bjeković je odustao od povratka u klub u kom je bio skoro ceo život i otišao u Fudbalski savez Srbije, gde obavlja posao zamenika predsednika FSS, a Vučeliću niko više nije pokušao da stane na senku.
Ni u klubu ni izvan njega, a on i njegov „tim“ su za svaki slučaj, 2017. godine, organizovali vanrednu izbornu Skupštinu, pa na istoj za samo 21 minut značajno redukovali njeno članstvo, a ono onda, na predlog bliskog saradnika Bjekovića i Partizanove sive eminencije Žarka Zečevića u vreme trojne vladavine Ivana Ćurkovića, jednoglasno dalo Vučeliću mandat do ove jeseni.
O istom trošku je potvrđeno poverenje generalnom direktoru Milošu Vazuri, kog je na crno-belu stranu Topčiderskog brda doveo generalni sekretar Vlade Srbije, Novak Nedić, da bi kasnije njihovo kumstvo propalo, a u klubu ostala uticajnija grupacija blisko povezana sa Srpskom naprednom strankom.
– Reč je o sjajnom i sposobnom momku, Siguran sam da neće razočarati ni vas, ni mene. Samo će nas oduševljavati – najavio je tom prilikom predsednik Partizana, duge i bogate karijere političara, sportskog radnika i medijskog poslenika, čije su predsednikovanje fubalskom sekcijom SD Partizan, prema njegovim rečima, svojevremeno pokušali da spreče ministar Aleksandar Antić i Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, obojica iz SPS.
Da bi doživeo da, prošle i ove godine, na ime funkcionerskog mu „sina“ budu ispisane krivične prijave po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u glavnom gradu zemlje (zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica) i po anonimnoj „dojavi“ za delo nesavesnog rada u službi, prilikom transfera Aleksandra Šćekića u Poljsku, jer od tog posla Partizan nije zaradio dinara, a procenjeno obeštećenje za crnogorskog igrača iznosilo je 1,8 miliona evra.
O Vazuri se negativno pisalo i kada je bio meta navijačkog napada na klupskom parkingu, a fizički lični stradali njegov vozač i član obezbeđenja, da bi veze sa kriminalcima sa tribina jedno vreme bile spočitavane i ostatku čuvenog V-V-V upravljačkog trilinga. S tim što je u slučaju redovnog profesora Pravnog fakulteta i sadašnjeg ljutog oponenta Partizanove vrhuške i državnih vlasti, Vladimira Vuletića, politički vrh zemlje i deo medija tvrdili da je bio blizak sa Grobarima sa druge strane zakona.
Kada je pukla tikva, Vuletić je napustio Humsku, što su sezonama činili i brojni treneri. Počev od Marka Nikolića, koji je 2017. godine već viđeni poraz u borbi za titulu i Kup trofej pretvorio u duplu krunu, preko povratnika Miroslava Đukića, klupskih igračkih legendi Zorana Mirkovića i Sava Miloševića, do Aleksandra Stanojevića, čija su zaostavština bili dva šampionska naslova, sezona u Ligi šampiona i bunt protiv prethodnog „vladara“ Humske, Dragana Đurića, u čije su vreme gomilani trofeji ali i, upskos ozbiljnom obrtu novca, rasli dugovi za sve i svakome.
Kad god bi sa Partizanove klupe otišao neko od zvučnih imena uprava bi uspevala da nagovori nekog drugog poštovanog prezimena da se prihvati „vrućeg krompira“, igrajući najviše na kartu njihove privrženosti crno-belima. Međutim, svi su razočarani odlazili ne samo iz Humske 1 nego iz srpskog fudbala, zaključno sa Stanojevićem, koji nije mogao da svari „brutalno otimanje titule“ pred kraj prvenstva i nađe snage da krene iznova u borbu sa „višim silama“.
Zbog takvog stanja u Partizanu i domaćem fudbalu ovih dana niko od navijačkih pustih želja – trenera ne pristaje da, za desetak dana, okupi ekipu i povede pripreme za sezonu u kojoj će crno-beli, bar na rečima, pokušati da prekinu poludecenijsku dominaciju Crvene zvezde. Što javno, što iza kulisa, pozive su odbili ili su na putu to da učine pomenuti Nikolić, Veljko Paunović, Vladimir Ivić, Mladen Krstajić… Pojačavajući ionako veliku frustraciju ono malo navijača spremnih da troše svoje vreme, nerve i pare, dolazeći na utakmice jednog od dva najveća srpska kluba.
– Biće iskušenja pred nama, biće i poraza, ali siguran sam da nećemo biti poniženi niti ponizni nego da ćemo čuvati časno ime Partizana – poručio je Vučelić prilikom reizbora, ali ga je vreme surovo demantovalo.
Uz časne izuzetke, Partizan već dugo nema kvalitet, snagu i uticaj da žari i pali domaćim fudbalom kao u vreme dok je FSS vodio njegov bivši predsednik Tomislav Karadžić, što gro Grobara stavlja na dušu aktuelnoj upravi. Optužujući je ili za podanički položaj prema državi, iako ova redovno uskače kada treba u posleddnji čas platiti UEFA licencu i tradicionalno žmuri na poreske i komunalne dugove, ili za nemoć da se suprotstavi ljudima kojima je večiti rival više na srcu.
Što ima implikacije u budžetu, načinu kadriranja i rezultatima u Humskoj 1.
Dug dostigao 29 miliona evra
– Dug je bio 15 miliona kad smo došli, ali je skrivenom dokumentacijom, spora oko Živkovića bio u stvari oko 22 milona. Oko 12 milona smo platili starih dugova, prethodnih uprava, a sada je obim između 21,5 miliona i 22 milona. Postoje potencijali da se sanira, posebno ako se desi novi sponzorski ugovor – izjavio je Vučelić za TV Partizan 2019. godine, a prema izveštajima Agencije za privredne registre klub je 2021. dugovao 29.280.000 evra.
Izmenjani treneri
Marko Nikolić 2016-2017.
Miroslav Đukić 2017-2018.
Zoran Mirković 2018-2019.
Savo Milošević 2019-2020.
Aleksandar Stanojević 2020-2022.
Zarade od transfera
sezona 2016/2017. 3.750.000
sezona 2017/2018. 14.400.000
sezona 2018/2019. 7.800.000
sezona 2019/2020. 14.900.000
sezona 2020/2021. 15.300.000
sezona 2021/2022. 500.000
* iznosi u evrima, preuzeti sa Transfermarkta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.