Ni Ljajić ni „pomozbog“ ne mogu spasiti ovakav Partizan

Poraz Partizana od 0:4 prekjuče jeste nešto što je kao „alarm“ najavilo gornje rečeno, ali i verovatno jedan neophodan plastični dokaz da više nema kud.

Ne u smislu da će sad cela nacija da iseče vene što je jedan nekad veliki klub blagopočivši, a i navijači mu se nazivaju grobarima, već što u nečem tako jednostavnom kao što je fudbal, u nečem tako vulgarnom kao što je fudbalska organizacija, i nečem tako nedostojnom kao što je „učešće“ države u redu veličina srpskog sporta, već što nestaje licemerje i nečem „večitom“ u Srbiji, pa bio to i derbi.

Partizan je devastiran godinama, nešto najgore, najkorumpiranije, najnegadljivije, moralno najsmrdljivije je bilo na njegovom čelu od jednog trenutka koji se kasnije dokazao kao istorijski u srpskom klupskom fudbalu, a pokazao se boljevidećima već tada. Neke 2016.

Partizan je postao prvak Srbije i rezultat u osvojenim titulama šampiona u svim državama od 1945. naovamo bio je 27:27. Od tada je Crvena zvezda uzela sedam uzastopnih titula prvaka bez skoro ikakve neizvesnosti, ali tadađnje „neešeno“ više je nego zazvonilo za uzbunu u vrbhu srpske vlasti, a sigurno u glavi gde previše zvoni, i previše je uzbuna.

Kada je Zvezda osvojila 29. titulu šampiona države, svih vrsta Jugoslavije, SiCG i Srbije, samo par dana nakon toga osvojila je i 30-u. FSS joj je priznao titulu prvaka Srbije 1946, koja i nije osvojena, ali je „zaslužena“.

I tu je priča o navijaču Zvezde koji se tukao po bivšoj Jugoslaviji a sada želi svima sve najbolje doživela potpunu realizaciju.

Ovo nije priča o Zvezdi pa nije važno šta je vođa tu radio, ovo je priča o Partizanu, fudbalskom klubu, koji je „hendmejd“ projekat mržnje i netrepeljivosti vrha države, noije poznato da nekog možete više da mrfzoite pa da mu na čelo dovedete Miloša Vazuru i Milorada Vučelića. Kojih ustvari zvanično ima, a ustvari nema.

Kako god, i Vučićev vakat uopšte pa i u fudbalu ima neki kraj, Aleksandar Stanojević, trener u koga se 99 odsto navijača Parizana klelo u smislu lojalnosti, podneo je juče ostavku, povređen od njih fizički, a i povrfeđen ljudski, niko niotkud nije želeo da izgovori ono prosto, kraj je nema više. Do golmana i kapitena Partizana Aleksandra Jovanovića.

„Ne mogu da verujem šta su dozvolili da naprave od ovog kluba. To mora da se kaže, niko ne sme da kaže, ja vam kažem. Mogu sutra da odem, nije mi problem. Šta je ova zemlja dozvolila da se napravi od Partizana, to je sramota. To svi znate (novinari), ali niko neće to da napiše. Ili ne smete. Verujem da nijedan zvezdaš takođe nije srećan kada gleda ovo. Meni ovo nije izgledalo kao derbi. Verujem ni predsedniku, premijeru i kome god, jer je ovo nešto mnogo više. Ovo nikom ne odgovara, možda zapravo nekom odgovara, ali ne znam šta je poenta“, rekao je Jovanović i verovatno nikome nije otvorio oči, ali je očistio svoju savest.

Nešto kasnije vest dana bila je da bi Milorada Vučelića na mestu predsednika trebalo da nasledi Rasim Ljajić, koga je predložila grupa igračkih legendi kluba.

“Spreman sam da pomognem Partizanu, videćemo kako će dalje stvari da se odvijaju. Postoje mnoga otvorena pitanja, međutim, činjenica da iza predloga stoji velika grupa bivših igrača i trenera nije mala stvar. Sačekajmo malo… Navijači i ljudi oko kluba dobro znaju gde je danas Partizan. Uostalom, da je situacija dobra niko se ne bi ni setio Rasima LJajića. Videćemo, potrebno nam je malo vremena”, oprezan je Rasim Ljajić.

Ni Ljajić ni „pomozbog“ ne mogu spasiti ovakav Partizan, dok tipovi kao što su Miloš Vazura i Milorad Vučelić ne budu krivično odgovarali za ovo što su od zamalo 80 godina straog kluba napravili, niko i ne treba da ga preuzme i maramicom osvežava „mrtvaca“. Bilo to sad ili za nekoliko godina.

Gospoda i lica s poternica

Posle utakmice koja je posebno u drugom poluvremenu bila neravnopavna, rivali sa terena su bili uglavnom korektni prema Partizanu.

Zamenik kapitena Crene zvezde Mirko Ivanić je rekao da mora da bira reči zbog poštovanja prema Partizanu. Slično je govorio i Uroš Spajić. Trener Vladan Milojević je igračima na terenu potom i svlačionici sugerisao da slučajno ne daju zapaljive izjave, i da ne pomišljaju da seire i degradiraju večitog rivala.

Ali našao se i ko će da od svega stvori novi predmet nekog budućeg revanša, direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić. Koji je izgovorio nešto što možda i nije suštinski loše, ali se jednostavno ne izgovara javno.

„Danas na sastanku sa igračima sam im rekao da imaju premiju ne samo za pobedu nego za svaki gol razlike posebno. Želeo sam ubedljivu pobedu, jer mi to možemo, to nama pripada. Potvrdili smo da imamo veliki kvalitet, koji će tek doći do izražaja u narednom periodu“, izjavio je Terzić.