Večitima po 800.000 evra, ostalima podjednake mrvice: FSS drži i pogaču od TV prava i nož kojim podmiruje dve klase u Superligi

Za taj kolač su se i ovog leta uhvatile 32 ruke i ponovo je svaka odlomila isto kao i prethodna dva puta.

Šestostruki uzastopni prvak Crvena zvezda i njen najljući rival Partizan, koji je u prošloj sezoni zauzeo četvrto mesto, najlošije posle 1990, dobili su po 800.000 evra, ostalih 14 klubova najboljeg društva po 250.000, a 16 prvoligaša po 25.000. To je ukupno 5.500.000 evra.

Raspodelu u kojoj su u jednom košu Superlige večiti rivali, a u drugom svi drugi izvršio je Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije. U njegovim rukama, dakle, jesu i pogača i nož. Statutarno utemeljenje za rezanje nalazi u članu 55 pod b) „kreira i ugovore o TV pravima za takmičenja iz svoje nadležnosti“ i u članu 84. koji govori o korišćenju medijskih prava.

U nedavnoj obavesti o dodeli novca, koji i u ovom slučaju obezbeđuje državna telekomunikaciona kompanija, najdublji ćup za finansiranje sportske delatnosti u zemlji, ukazuje se da je raspodela obavljena na predlog Zajednice klubova Superlige i Prve lige.

Iz toga se čita da je kasa u FSS, a da je Zajednica ono „treće lice“ iz člana 84 koje, mimo prakse u Evropi, nema svoju blagajnu za sredstva od TV prava već samo savetodavnu ulogu.

Dalje, ako Zajednica predlaže kako će novac biti raspodeljen, to znači da njeni članovi o tome imaju potpuno saglasje i da, recimo, viceprvaka TSC ne tišti to da je dobio isto para koliko i novosadski Proleter koji je ispao iz lige.

U tom obaveštenju iz naše „kuće fudbala“ se predočava i da FSS po svom Statutu „određuje način za raspodelu sredstava za takmičarsku sezonu 2023/24“.

Prvo – način? Izgleda da je solomonsko rešenje da se Zvezda i Partizan podmire podjednako, iako je nesporno da njihove utakmice privlače najveću pažnju televizijskog auditorijuma, a da i ostalima kapne para u istoj srazmeri u njihovoj drugostepenoj kategoriji.

To što, za razliku od liga gde se odavno igra ozbiljan fudbal i tamo gde je fudbal sve ozbiljniji, nema jasno utvrđenih platnih razreda koji bi podsticali timove na bolju igru zbog veće zarade, izgleda da klubove ne dotiče, jer im je svaki dinar mio, a pogotovo onima iz sredina mimo Topčiderskog brda.

Otuda i proizilazi nelogičnost da se uravnilovka u prvoj i drugoj klasi razreže unapred, a ne po dometu i na terenu i na ekranu u prethodnoj sezoni.