Fudbal danas i „pre Hrista“: Istorija beleži dve serije bez poraza duže i od Bajerove i da je srpski igrač pomutio vek Seltikovog rekorda

Ne samo zato što je, posle obezbeđenog prvenca u nemačkom šampionatu, i dalje u trci za tripletu (dupla kuna kod kuće+evropski trofej) nego i zbog toga, čak i više, što je nekoliko puta umakao sa ruba poraza kad je izgledalo da mu nema spasa, pa tako i u revanšu s Romom kod kuće u polufinalu Lige Evrope.

Još ga niko nije savladao u ovoj sezoni.

Uz podvige nanizao je 49 utakmica, što je novi rekord posleratnog evropskog fudbala.

Nadmašena je i Benfika Euzebijevog doba.

Nedodirljivost na počecima Gutmanove kletve

Lisabonski „orlovi“ su bili bez poraza na 48 mečeva od 22. decembra 1963. do 7. februara 1965, u razdoblju kada je počela da ih bije kletva svog bivšeg trenera.

Mađar Bela Gutman, koji im је doneo jedine dve titule prvaka Evrope (1961, 1962), prekinuvši petogodišnju prevlast Reala od početaka Kupa šampiona, povukao se s klupe posle sačuvanog trona zbog razmirica s rukovodstvom oko povećanja plate.

Besan i potcenjen prokleo je Benfiku, jedna je od najčuvenijih fudbalskih legendi, da u sledećih 100 godina neće uzeti nijedan evropski kup.

Za sada – deluje.

Portugalski velikan je izgubio u finalu vodećeg klupskog takmičenja 1963. od Milana (2:1), 1965. od Intera (1:0), 1968. od Mančester junajteda (4:1, na produžetke), 1988. od PSV (0:0, penalima 6:5) i 1990. opet od Milana (1:0), a i u Kupu UEFA 1983. protiv Anderlehta (1:0 u Briselu, 1:1 u Lisabonu) i u Ligi Evrope 2013. od Čelsija (2:1, pobedonosni gol Branislava Ivanovića u 90+3) i dogodine protiv Sevilje (0:0, penalima 4:2).

Pre nego što je počela njena niska potučena je u revanšu osmine finala Kupa šampiona protiv Borusije u Dortmundu 4. decembra 1963. s 5:0, a nedugo zatim je poražena i u gradskom derbiju sa Sportingom (3:1).

Seriji je došao kraj u ligaškoj utakmici s Bareirom u gostima (2:0) 14. februara 1965.

Samo dve nedelje kasnije na Luzu je preslišan Real s 5:1 u prvoj utakmici četvrtfinala Kupa šampiona (u revanšu 2:1 za „kraljevski klub“).

Bajer, koji u svom nizu ima 40 pobeda i devet remija (u Bundesligi 26-6), u nedelju je gost Bohuma u pretposlednjem kolu, a to je tim koji ga je poslednji savladao – 3:0 u poslednjem kolu prošle sezone (drugi gol dao nekadašnji Partizanov igrač Japanac Takuma Asano).

Zatim u Leverkuzen dolazi Augzburg, a onda slede dva finala u četiri dana.

Prvo je u Ligi Evrope protiv Atalante, u Dablinu 22. maja.

Drugo je s nemačkim drugoligašem Kajzerslauternom u domaćem kupu, 25. maja, tradicionalno na Olimpijskom stadionu u Berlinu.

Suma sumarum – novi šampion Nemačke može da u predvečerje Evropskog prvenstva u svojoj zemlji (14. jun-14. jul) ode na odmor sa 53 uzastopne utakmice bez poraza i još slađe – sa sva tri trofeja (jedini trijumf u nacionalnom kupu 1993, zatim neuspesi u finalu 2002, 2009. i 2020; jedini evropski pehar u Kupu UEFA 1988, finalista Lige šampiona 2002).

„Srce“ bez srca: Manuel David Milinković

Istorija fudbala beleži, međutim, dve serije duže i od Bajerove.

Obe su predratne, kada nije bilo evrokupova, pa su ostvarene samo u domaćoj ligi.

Seltik u Škotskoj, dok je u kontinentalnoj Evropi vođen Veliki rat, nije izgubio u 62 utakmice uzastopce od 20. novembra 1915. do 14. aprila 1917. Godine 1916, recimo, dva meča su mu pripala u jednom danu.

Baš na 100-godišnjicu, 2017, velikan iz Glazgova je izjednačio sopstveni rekord, a onda je to najbolje dostignuće britanskog fudbala uopšte uvećao do 69 mečeva.

Spotakao ga je Harts u Edinburgu s 4:0, u 19. kolu škotskog prvenstva, 17. decembra 2017.

Poslednja dva gola (drugi iz penala) postigao je Manuel David Milinković, krilni igrač srpskog porekla koji je rođen u Francuskoj gde mu se deda Mirko odselio iz okoline Sarajeva u potrazi za boljim životom.

Milinkovića je „srcima“ pozajmila Đenova za sezonu 2017/18, u kojoj je postigao još četiri pogotka u škotskoj ligi.

U mlađim danima došao je u omladinski pogon Crvene zvezde (2012), a posle je bio u Radu i BASK-u. Na Apenine ga je odvela Roma.

U italijanskoj Seriji A nikada nije zaigrao.

Na sajtu Transfermarket stoji da je 29-godišnji levi bek (u Hartsu levo krilo s brojem 11) i da je u prvom delu 2021/22. bio u trećeligašu Mesini, a posle je bez kluba.

Bruka na britanskoj prekomorskoj teritoriji

Dok je trajala Seltikova nedodirljivost u Škotskoj, u evropskom fudbalu, recimo, doživljena je i jedna bruka.

U prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona, u leto 2016, prvi prvak Evrope s Ostrva (1967) izgubio je s 1:0 od Linkolna u Gibraltaru, dakle, na prekomorskoj teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva. Prošao je, naravno, dalje u duelu s potpunim autsajderom jer je pred svojom publikom pobedio s 3:0.

Drugu najbolju predratnu seriju drži belgijski kraljevski klub Union iz grada Sen Žiloa u briselskoj oblasti.

Imao je 60 mečeva uzastopno bez poraza u domaćem prvenstvu između 1933. i 1935, kada je osvojio tri titule prvaka uzastopce, svoje poslednje od 11.

Jedan od najboljih predratnih klubova u Belgiji ispao je iz najboljeg društva 1973, a vratio se posle 48 godina.

Od tada je u vrhu, a i ove sezone se nada šampionskoj kruni.

Ponovo je, kao i u povratničkoj godini, bio najbolji u osnovnom delu prvenstva. Na tri kola do kraja u plej-ofu treći je sa 42 boda, bod manje od Anderlehta, a tri od vodećeg Briža, kojem je gost u ponedeljak.

U prošloj sezoni je posle 110 godina osvojio trofej u domaćem kupu.