Prvi put posle sezone 2011/12. Bajern je ostao bez trofeja, ali baš sada jedan njegov bivši istaknuti igrač možda dočeka najvrednije pojedinačno priznanje u fudbalu za godišnje ostvarenje dok je još bio u nemačkom gigantu.
Ugledni francuski fudbalski magazin Frans fudbal, koji od 1956. dodeljuje Zlatnu loptu, razmatra da je, delujući unazad, uruči poljskom asu Robertu Levandovskom (35), u poslednje dve sezone golgeteru Barselone.
Konzervacija i restauracija fudbala u doba korone
Levandovski je ostavio najupečatljiviji trag u evropskom klupskom fudbalu 2019/20, ali je jedino tada Zlatna lopta konzervirana pošto je svet živeo novu realnost zbog pandemije virusa korona.
Svetska fudbalska federacija (FIFA), međutim, dodelila mu je svoje priznanje za najboljeg igrača godine za 2020, jer fudbal nije zauvek stao nego se u kasnijim terminima od uobičajenih prilagodio okolnostima.
Bajern je postao evropski prvak. U letnjem finalu bez gledalaca na Benfikinom stadionu u Lisabonu savladao je Pari Sen Žermen (1:0).
Trijumf je doneo Francuz Kingsli Koman, ali je poljska gol-mašina bio najbolji strelac Lige šampiona s 15 pogodaka.
U Bundesligi mu je zvanje najubojitijeg pripalo četvrti put uzastopce (34 gola), a ravnog mu nije bilo ni u nemačkom kupu (šest). Jedino je još holandska legenda Johan Krojf bio najbolji strelac u sva tri takmičenja u jednoj sezoni (1971/72), kada je Ajaks uzeo tripletu (šampion Evrope i obe domaće titule), što je i Bajernov podvig iz 2020.
FIFA je cenila dostignuća Levandovskog i za sledeću sezonu, u kojoj je s nemačkim velikanom postao i svetski klupski prvak pod njenim krovom, a 41 gol u domaćem prvenstvu je rekord Bundeslige (za gol nadmašen nemački bombarder Gerd Miler iz 1971/72, njegov slavni prethodnik u Bajernu).
Zlatna lopta je opet uglancana, ali je otišla u ruke argentinskog virtuoza Lionela Mesija, koji je, osim što je uzeo španski kup za 2021. u svojoj poslednjoj sezoni u Barseloni, vodio Argentinu do prvog trijumfa u kontinentalnom šampionatu Južne Amerike posle Maradoninog doba. To mu je bio prvi lovor s reprezentacijom, a osvojen je u najvećem svetilištu najfudbalskije zemlje sveta – na Marakani u Riju je savladan večiti rival Brazil (1:0).
Levandovski je prvi put ušao među trojicom prvoplasiranih. Zauzeo je drugo mesto s 33 glasa manje od pobednika (613:580).
Jedno priznanje Frans fudbala ipak mu je pripalo tada.
Dobio je novoustanovljeni trofej „Gerd Miler“ za najboljeg strelca u godini.
Mesi, istina, nije bio tvrdog srca u pogledu 2020. Zauzeo je stav da se francuski časopis ogrešio o Levandovskog jer mu nije dao potpuno zasluženu Zlatnu loptu.
Sam Levandovski, kad je počelo da se govorka o naknadnoj dodeli, izjavio je da se ne bi držao potcenjeno već da bi s radošću primio ispravljanje nepravde.
Rekord u poslednji čas iz penala
On s Darkom Pančevom ne deli samo ubitačan osećaj za gol i naziv za svoj kafić u zavičaju „Devetka“ nego i istu fudbalsku sudbinu zadocnelog ovenčavanja. Da je sudbina htela, delili bi i istoriju Crvene zvezde…
Jedan od najboljih golgetera jugoslovenskog fudbala svih vremena bio je u crveno-belom dresu najopakiji strelac evropskih nacionalnih liga za 1990/91.
Zlatnu kopačku, kojom je tog junaka kitio francuski sportski dnevni list „Ekip“, primio je tek 2006.
U godini u kojoj se Zvezda popela na krov Evrope postigao je u prvenstvu 34 gola, rušeći rekord Slobodana Santrača, najboljeg strelca za 1971/72. dok je rešetao mreže u OFK Beogradu.
Dva pogotka, prvim kojim se poravnao s legendarnim napadačem, jedinim koji je u jugoslovenskom šampionatu imao više od 200 golova (218), i sledećim da ga i nadmaši, dao je na meču poslednjeg kola.
Nedugo posle trijumfa na penale protiv Marselja u Bariju, odlučnom egzekucijom Pančeva iz odsudnog udarca, Zvezda je na Marakani savladala tuzlansku Slobodu s 4:3.
Njena neumoljiva udarna igla je pobedonosni gol za almanahe YU fudbala postigla s bele tačke u 89. minutu.
Pančevu je prvi pratilac za Zlatnu kopačku u ligi bio Davor Šuker iz zagrebačkog Dinama s 22 gola, a za Zlatnu kopačku Evrope Turčin Tanžu Čolak iz Galatasaraja s 31 golom. Njemu nije bilo ravnog 1987/88 – 39.
Ometanje pravde sa Kipra
Dostignuće nemilosrdne Kobre, međutim, osporeno je s Kipra.
Otuda je nacionalni savez tvrdio da je neki igrač dao 40 golova iako je zvanični podatak iz šampionata bio da su titulu najboljeg strelca sa po 19 pogodaka podelili domaći igrač Panajotis Ksiurupas (Omonija iz Nikozije) i Suad Beširević (Apolon iz Limasola).
Počivši Beširević (Ljubljana 1963 – Ljubljana 2019), zapaženi napadač u jugoslovensko vreme, najlepše uspomene je poneo iz duela sa Zvezdom. Bio je „devetka“ u senzacionalnoj pobedi banjalučkog Borca (1:0), drugoligaša, u finalu Kupa Maršala Tita na Stadionu JNA 1988.
Igrao je zatim i u Rijeci, a s Kantride je 1990. otišao u Apolon.
Taj kiparski tim, oba puta s Beširevićem, bio je protivnik prvaka Evrope u drugom kolu kvalifikacija za ulazak u prvo takmičenje po grupama u Kupu šampiona, preteču Lige šampiona od sledeće sezone.
Zvezda ga je savladala u prvoj utakmci s 3:1 (Pančev prvi zatresao mrežu), ali ga je dočekala u Segedinu jer joj je UEFA zbog napete političke situacije i ratnog vihora u državi koja se raspadala zabranila da tron brani na Marakani. Crveno-beli su pobedili i u revanšu – 2:0.
Zbog opstrukcije s Kipra „Ekip“ Pančevu nije uručio Zlatnu kopačku kad je trebalo, a dodelu je obustavio.
Od sezone 1996/97. to je na sebe preuzelo udruženje Evropskih sportskih medija. Uvedeno je bodovanje koeficijentima da bi se pravila razlika između strelaca u ligama različitih klasa.
Pančevu, koji je karijeru završio u Sionu 1997, zasluge su priznate posle 15 godina.
U Skoplje su, između ostalih zvanica, došli glavni urednik francuskog lista Žan Filip Lekler, legenda francuskog fudbala Mišel Platini, koji se spremao da nasledi Šveđanina Lenarta Johansona na čelu UEFA (glavni čovek i bio od 2007. do 2015), i Dragan Stojković, u to vreme Zvezdin predsednik, koji se lično založio kod Platinija za stvar svog nekadašnjeg saigrača i u mlađim uzrastima i u seniorskoj reprezentaiji Jugoslavije i među crveno-belima (1989/90).
„Veliko mi je zadovoljstvo na najzad predam trofej velikom fudbaleru koji je to zaslužio. Zahvaljujući Stojkoviću došao sam da uručim Zlatnu kopačku Pančevu, iako mi to kao Francuzu nije lako, jer je on čovek koji je pobedio Marselj“, našalio se Platini na svečanosti u skopskom hotelu..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.