„Dragi u prsluku“ ogrnuo Piksijevu kožu za toplog zeca: Sautgejt proživljava postfestum srpskog selektora

U glavama oba selektora, dok su razmenjivali predusretljive osmehe, rojili su se filmovi kratkog i dugog metra.

Piksijeva trenutna želja je bila da Srbija protiv Engleske u vatrenom krštenju dve reprezentacije na šampionatu uzme bod veliki kao kuća. Njegov kolega je gajio samo pobedničke pretenzije.

Gol Džuda Belingema, jedini na meču, bio je po volji Sautgejta.

Iz te perspektive ishod nije poremetio dugoročna razmišljanja i jednog i drugog.

Stojković, ohrabren zbog skupo prodate kože i izneverenim pesimističkim predviđanjima o debaklu, imao je pred sobom još dve utakmice u grupi za borbu za odlazak u osminu finala, što je i bio glavni cilj srpskog učešća.

Engleski kormilar, mada javnost i na Ostrvu i u kontinentalnoj Evropi nije videla ništa kolosalno dobro u premijeri možda i najvećeg favorita za tron, bacio je prve mačiće u vodu. Načinjen je bio prvi korak u ambicijama da se Engleska najzad domogne titule evropskog prvaka, koja joj je prošli put, 2021, izmigoljila u finalu na penale protiv srećnije Italije tamo gde ju je najžešće zabolelo – na Vembliju.

Dva filma su završena poražavajuće.

Niti je Srbija izašla iz grupe niti se Engleska radovala prvencu.

Kada to na velikim takmičenjima ispadne tako, selektori su prvi na udaru, a u oba ova slučaja s pravom.

Iako je izgledalo da mu izmiče tlo pod nogama, Piksi je opstao.

I dalje kao selektor, s atestom na svoj šturi nedorečeni izveštaj o dometu reprezentacije, otišao je na Olimpijski stadion u Berlinu da bude neposredni svedok finala između svog nedavnog suparnika i prvog sledećeg, budući da je Španija 5. septembra gost na beogradskoj Marakani u prvom kolu Lige nacija.

Epilog je da će „crvena furija“ doći s krunom evropskog šampiona, a da Sautgejt, poraženi finalista, proživljava Piksijeve dojučerašnje dane.

I u njemu vide najvećeg krivca ne samo za neuspeh u odlučujućoj utakmici nego i za provlačenje kroz iglene uši na putu do finala.

U Engleskoj je na delu isti prizor kao kod nas s poslednjim zviždukom sudijske pištaljke koji su srpski fudbaleri čuli u Nemačkoj.

Čini se da su Sautgejtu odbrojani dani i da, iako i on ima važeći ugovor, istina do decembra (Stojkoviću uoči Evropskog prvenstva dato poverenje i za kvalifikacije za Mundijal 2026), neće dočekati prvi engleski meč u Ligi nacija protiv Irske u Dablinu 7. septembra.

I na Ostrvu je krenulo s licitacijom oko naslednika.

Nagađa se da Fudbalska asocijacija ima kratku listu kandidata na kojoj je pored engleskih imena i Argentinac Mauricio Poketino, doskorašnji trener Čelsija, koji iz Premijer lige ima iskustvo i sa Totenhemove klupe.

Neki predlažu i Nemca Jirgena Klopa, koji se posle mnogo godina rastao s Liverpulom, ali je on već odbio ponudu da preuzme američki državni tim i da ga po germanski spremi za izazove na sledećem Svetskom prvenstvu, koje će se održati i u SAD.

Sautgejt svakako nije više nacionalni „dragi u prsluku“, onaj koji je 2018. u Rusiji uveo Englesku u polufinale Mundijala prvi put posle 28 godina, kada je i stekao dugoročni kredit.

Ogrnuo je Piksijevo odelo za prolazak kroz toplog zeca.

Dok njemu predstoje sudbinski dani raspleta, Stojkoviću je osmeh na lice vratio i susret u Berlinu s čuvenim italijanskim trenerom Fabijom Kapelom, jedno vreme engleskim selektorom, koji, preneo je Fudbalski savez Srbije, smatra da je „orlovima“ malo falilo za mesto u osmini finala, što je prihvaćeno kao priznanje.

Da je Kapelo u Izvršnom odboru FSS, i on bi, znači li to, preko konferencijske veze podigao ruku za podršku Piksiju.