El Gordo koji je strefio Španiju: Ko je Luis de la Fuente, selektor evropskog prvaka iz potaje?

Njena tradicija ima tako duboke korene da nije prekidana ni za vreme građanskog rata (1936-39), a 1938. su organizovane i dve – jedna je u Burgosu bila pod Frankovom upravom, drugu su u Barseloni vodili republikanaci.

Zovu je El Gordo, što znači Debeli, zbog ugojenog nagradnog fonda koji je danas težak nekoliko miliona evra.

Bingo iz varoši Aro

Kada je Luis de la Fuente (63) imenovan za selektora španske fudbalske reprezentacije umesto svog imenjaka Enrikea, Aro u autonomnoj zajednici Rioha na severu zemlje, varoš veličine Kuršumlije, primila je to postavljenje kao da ju je strefio El Gordo.

Vest da je Kraljevska federacija španskog fudbala iz bubnja izvukla malog Luisa, njihovog Luisa, dragu i prema svima osmehom predusretljivu osobu proširila se komunom s velikom radošću.

Dok se u ostalim krajevima javila sumnja u ispravnost odluke da se zarad povratka „crvene furije“ na trijumfalan put načini rez poveravanjem državnog tima treneru skromnog iskustva u seniorskom fudbalu, u Aru su očas preboleli eliminaciju na Mundijalu u Kataru u osmini finala protiv senzacionalnog Maroka bez ijednog gola na penale (3:0), uvereni da je izdanak njihovog podneblja pun pogodak. Bingo.

De la Fuente, selektor od decembra 2022, dao im je za pravo s prvim izazovom.

Doveo je Španiju do trofeja na prvom takmičenju posle razočaranja na Svetskom prvenstvu.

Na završnom turniru treće Lige nacija u Holandiji, što je, istina, domet koji je Enrikeova zasluga, u polufinalu je s 2:1 savladan evropski prvak Italija, a u finalu i Hrvatska na penale.

Podozrenje s kojim je prihvaćen novi kormilar počelo je da jenjava. Shvatilo se da on nije pojedinac na vetrometini već koristan šraf u utemeljenom sistemu s vizijom.

Najednom je poverenje u De la Fuenteovu misiju ojačalo. U zasluge mu se još značajnije uzelo to što je prethodno izveo nova pokolenja španskog fudbala do titule evropskog juniorskog prvaka 2015 (igrači do 19 godina) i šampiona Starog kontinenta među mladim selekcijama 2019 (do 21).

Nije u njegovom predselektorskom opusu zanemarljivo ni to što je Španija osvojila srebro na Letnjim igrama u Tokiju 2021, svoju prvu fudbalsku olimpijsku medalju posle one istog sjaja u Sidneju 2000, a i to su turniri na kojima učestvuju nade, pojačane trojicom u svom zrelom igračkom dobu.

De la Fuente je s obzirom na prošlost u piramidi španske federacije bačen u vatru u najboljem mogućem trenutku, kad je reprezentaciju hrabro trebalo podmladiti.

S titulom evropskog prvaka na Olimpijskom stadionu u Berlinu vidi se da je prirodnim tokom u njegovom trenerskom stasavanju načinjen delotvorni izbor jer je on s lakoćom od novog darovitog naraštaja napravio nosioce igre, svakom je našao najcelishodnije mesto, a nije mu taktičkim robovanjem oduzeo dušu i dečačku radost igre.

Kao igrač „spremao“ Engleze za Mundijal

Sve je to njegov Aro u malom i slika njegovog dečaštva.

Rođen je 21. juna 1961. u porodici s još četiri brata.

Otac, trgovački moreplovac, dao ga je u podmladak lokalnog Deportiva, a kadgod se skrasio kod kuće posle dugih krstarenja morskim plavetnilom, vodio je Luisa na San Mames.

Bio je rodom iz Bilbaa i strastveni navijač Atletika, a od Ara do glavnog grada susedne Baskije ima 95 kilometara.

Ocu je bilo puno srce kada mu je sin sa 16 godina ušao u omladinski pogon omiljenog kluba.

Zatim je prešao u drugi tim Atletika, gde ga je trenirao Havijer Klemente.

Za prvi tim je debitovao 8. oktobra 1980. u kup-utakmici.

Nastavio je da igra i za rezerve, a Klemente, koji je dužnost glavnog trenera preuzeo 1981, definitivno ga je prebacio među prvotimce i počeo je da računa na njega kao na standardnog pouzdanog levog beka.

Kako se sudbina poigrala u meču odluke na Evropskom prvenstvu.

Španija je u Berlinu savladala Englesku, a kad je De la Fuente na svojim seniorskim počecima u Atletiku bio uzrasta 22-godišnjeg Nika Vilijamsa, sadašnje uzdanice baskijskog kluba, strelca prvog gola u finalu, na San Mames su za prijateljsku utakmicu 23. marta 1982. došli Englezi da osete stadion na kojem su kroz tri meseca igrali na Mundijalu.

Bilo je 1:1. Gol za goste je dao proslavljeni napadač Kevin Kigen, kapiten.

Godinu iza Svetskog prvenstva u Španiji, 1983, Atletik je postao prvak posle 27 godina, a 1984, opet s Klementeom i De la Fuenteom, uzeo je i duplu krunu.

Šampion više nije bio, a kup mu je ponovo došao u ruke tek u prošloj sezoni, posle četiri decenije.

De la Fuente je u Atletiku skupio 234 utakmice od 1981. do 1987. i od 1991. do 1993.

U međuvremenu je igrao u Sevilji.

Karijeru je završio u Alavesu 1994.