U leto 2006, u drugoj godini predsedničkog mandata svoje pete zvezde Dragana Stojkovića, Fudbalski klub Crvena zvezda, oslobođen skrupula slavne crveno-bele tradicije, upustio se u modiranje.
Američki gigant u proizvodnji sportske opreme „Najki“, kojeg je na srpskom tržištu zastupao „Delta sport“ Miroslava Miškovića, isporučio je na Marakanu za treću garnituru narandžasti dres.
„Želja nam je bila da napravimo prijatno iznenađenje i pozitivni šok, jer je narandžasta boja upadljiva i efektna. Takve dresove nosiće samo tri tima na svetu – reprezentacija Holandije, Valensija i Zvezda“, rekao je Piksi na svojevrsnoj Zvezdinoj modnoj reviji na kojoj su pokazani i osnovni crveno-beli dres i rezervni beli.
Holandija – u redu. Narandžasta je njena prepoznatljivost u svetskom fudbalu, boja koja je sva tri puta potamnela u finalima mundijala, ali i boja u kojoj je bravure činio i Johan Krojf, jedan od najvećih igračkih asova svih vremena.
Ali, kako, bre, u narandžastom Zvezda!? I zar da to blagonaklono dopusti legenda kluba koja mu je donela toliko radosti s crveno-belim prugama!?
U šampionskoj sezoni 2006/07. odigrano je nekoliko utakmica u gostima u trećoj garnituri. Kao kad je svaka novotarija u pitanju, manjina ju je primila s liberalnom širinom, a većina s tradicionalističkim gađenjem. Govorilo se da su Delije održale sastanak sa Stojkovićem da mu ukažu da je igranje s istorijom kluba nedopustivo.
U oktobru 2007. Piksi je objavio abdikaciju, ali se i posle njega igralo u prokaženom. U decembru, recimo, u ligaškom duelu novosadskih i beogradskih crveno-belih jedni su bili narandžasti: Vojvodina – Crvena zvezda 1:1.
Na Zvezdin egzibicionizam, pravo rečeno, podsetio je narandžasti Inter. Milanski velikan je rešio da se u ovoj sezoni u takvom dresu prvo pokaže na meču Lige šampiona sa Sosijedadom u San Sebastijanu (1:1), a minulog vikenda i u italijanskoj Seriji A protiv prvaka Napolija na njegovom igralištu. Pobeda vodećeg na tabeli s 3:0 njegova je najubedljivija u Napulju posle 1977 (takođe 3:0).
Otkud neroazuri u narandžastom?
O tome već ima tragova u svedočanstvima trostrukog evropskog prvaka, važećeg vicešampiona.
Inter se prvi put u narandžastim dresovima pojavio u sezoni 1937/38, kad je uzeo skudeto predvođen svojom legendom Đuzepeom Meacom. U tim godinama je pod dekretom fašističke vlasti nosio ime Ambrozijana. Izvorni naziv Internacionale nije bio podoban jer je podsećao na komunističku internacionalu.
Ambrozijana, kad su joj u goste dolazili timovi sa sličnom opremom, iz ljubaznosti je nosila narandžastu umesto crno-plave.
U upotrebi je bila još 12 puta između 1941. i 1958, a onda dvaput dvehiljaditih u italijanskom kupu kao omaž prošlim vremenima.
Nije se posrećila ni na prvom meču četvrtfinala u septembru 2000, jer je Parma kod kuće slistila Inter sa 6:1 (u revanšu 0:0; interista Vladimir Jugović propustio oba duela), ni u prvoj utakmici osmine finala dogodine – 2:1 za Udineze (2:2).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.