Prvi „rojal fleš“ Mančester sitija, a drugi Gvardiolin: Treći tim koji je trostruki prvak, osvajač domaćeg kupa i evropski superšampion u isto vreme

U prošloj sezoni, iako i dalje dominantan, prigrabio je duplu krunu u „kolevci fudbala”.

Ostao je Mančester siti bez jednog domaćeg trofeja, jer ga je Sautempton pred svojim navijačima izbacio u četvrtfinalu Kupa ligaša (2:0), ali su se „građani” prvi put popeli na krov Evrope.

Takav trostruki uspeh je među engleskim timovima postigao samo njihov gradski rival Junajted 1999.

Zatim je Siti „tripleti” prišio i trijumf u Superkupu UEFA, pošto je na Olimpijakosovom „Karaiskakisu” bio uspešniji od pobednika Lige Evrope Sevilje na penale.

Na kraju u rukama drži svojevrsni fudbalski „rojal fleš”.

Iskoristio je prvu priliku da bude i svetski klupski prvak.

U finalu Mundijala za klubove, prvog u Saudijskoj Arabiji, preslišao je južnoameričkog šampiona Fluminense iz Rija s 4:0.

Tako se pridružio Barseloni i Bajernu, jedinima prethodno koji su i isto vreme imali svih pet pehara u svojim vitrinama. I to po dvaput!

Katalonskom velikanu se prvom otvorio „rojal fleš”, baš 2008/09. kada ga je preuzeo Gvardiola, koji je pride uzeo i španski superkup za potpuni podvig.

Sledeći se proslavio bavarski gigant 2012/13, s tim što su zasluge za duplu krunu u Nemačkoj i evropski tron pripale Jupu Hajnkesu, a sledeća dva trofeja je doneo njegov naslednik – Gvardiola.

Pep je sada jedini trener u istoriji koji je trijumfovao na svetskom prvenstvu za klubove s tri različita tima.

Budući da je s Barselonom osvajač bio i 2011, jedini je i s četiri trofeja (Italijan Karlo Ančeloti i Argentinac Karlos Bjanki po tri).

Katalonci su i bez njega ostvarili podvig. Bilo je to 2014/15. s njegovim nekadašnjim saigračem Luisom Enrikeom na klupi, kome ipak nije pošlo za rukom da kao Gvardiola osvoji i Superkup Španije.

Da mu taj pehar izmiče, bilo je jasno čim je Atletik pobedio u Bilbaou u prvoj utakmici okršaja s 4:0 zahvaljujući trostrukom strelcu Aricu Adurizu, tada 35-godišnjaku. U revanšu na Nou Kampu samo 1:1.

Bajern se istakao i 2019/20. u neobičnoj sezoni i na klupskom planu i na kugli Zemaljskoj.

Prvo, Hrvat Niko Kovač je već u ranu jesen ustupio trenersko mesto Hansiju Fliku, koji je nedugo po stupanju na dužnost naneo u Ligi šampiona najubedljiviji poraz Crvenoj zvezdi ikada u Evropi – 6:0 na Marakani.

Zatim je pandemija virusa korona poremetila i fudbalski kalendar.

Finale za evropskog prvaka je igrano tek u avgustu. Bajern je na Benfikinom stadionu u Lisabonu savladao Pari Sen Žermen (1:0).

Mesec kasnije Bavarci su u Superkupu UEFA pobedili Sevilju u Budimpešti (2:1).

Mundijal za klubove, na kojem su takođe trijumfovali, igran je tek početkom 2021. u Kataru.

Ko je u sezoni „triplete” imao krnji podvig

Prvo – PSV 1987/88. U kontinentalnom superkupu na dva meča uspešniji je bio Mehelen, osvajač Kupa pobednika kupova.

U Interkontinentalnom kupu, nekadašnjem nadmetanju ervopskog i južnoameričkog prvaka za svetski presto, na Olimpijskom stadionu u Tokiju se radovao Nasional iz Montevidea na penale.

Mančester junajted je 1999. bio i prvak sveta (Palmeiras 1:0), ali ne i evropski superšampion. Na stadionu „Luj Drugi” u Monaku savladao ga je Lacio (1:0), koji je tada bio poslednji osvajač Kupa pobednika kupova.

Inter je 2010. uzeo tri trofeja s Portugalcem Žozeom Murinjom na klupi i s Dejanom Stankovićem u timu.

Portugalski trener je na leto zatim preuzeo Real, a Stanković i saigrači su pod palicom Španca Rafaela Beniteza osvojili Superkup Italije (Roma 3:1).

U Superkupu UEFA su izgubili od madridskog Atletika (2:0), a popeli su se na fudbalski Mont Everest.

U retkom finalu Svetskog klupskog prvenstva koji nije bio okršaj vladara Evrope i Južne Amerike neroazuri su s lakoćom s 3:0 pobedili afričkog šampiona Mazembe iz Demokratske Republike Kongo, koji je u polufinalu načinio senzaciju protiv brazilskog Internasionala (2:0).

Seltik (1966/67) i Ajaks (1971/72) nisu ni mogli da se ogledaju u Superkupu UEFA, koji je pokrenut 1973.

Škotski velikan je ostao kratkih rukava u Interkontinentalnom kupu protiv Rasinga. Pošto su i jedni i drugi pobedili na svom terenu, igrana je „majstorica” u „Sentenariju” u Montevideu, a argentinski tim je slavio s 1:0.

Ajaks s velikim Johanom Krojfom ima više razloga da žali za „rojal flešom” od Seltika, jer je imao „poker”. U Interkontinentalnom kupu je izašao trijumfalno iz duela s argentinskim Independijenteom.

U godini u kojoj je Crvena zvezda bila državni, evropski i svetski prvak (1991), pehar Kupa Jugoslavije, poslednjeg u punom sastavu, sa Stadiona JNA je u Split odneo Hajduk, koji je golom napadača Alena Bokšića savladao crveno-bele s 1:0, vraćajući im milo za drago za poraz istim rezultatom godinu ranije na istom mestu (strelac Darko Pančev).

Zbog ratnog vihora na području bivše zemlje u Superkupu Evrope je igran samo jedan meč. Osvajač Kupa pobednika kupova Mančester junajted je pobedio evropskog šampiona s 1:0 na svom Old Trafordu, a gosti iz Beograda su propustili mnogobrojne prilike.