Bodu protiv Bugarske radovali su se samo selektor i fudbaleri u Leskovcu: „Orlovi“ (pre)rano poleteli, pravi izazovi tek slede u Nemačkoj

Čini se da su se posle osvojenog boda na utakmici sa Bugarskom (2:2) radovali samo fudbaleri, članovi stručnog štaba i deca iz Leskovca i okoline, koja su na tribinama stadiona „Dubočica“ imala priliku da uživo gledaju reprezentaciju zahvaljujući kazni UEFA.

Retko ko u Srbiji je delio osećaj zadovoljstva sa prisutnima na stadionu, jer je meč sa Bugarskom, uostalom kao i ceo tok kvalifikacija, samo povećao zabrinutost za budućnost nacionalnog tima, ne samo na predstojećem šampionatu Starog kontinenta, nego i u godinama koje dolaze.

Dovoljno je uporediti euforiju koja je vladala posle plasmana na Svetsko prvenstvu u Kataru nakon trijumfalne igre u Portugaliji, sa mučenjem u Leskovcu protiv nejakog protivnika.

Uostalom, tokom većeg dela drugog poluvremena odlazak Srbije na EURO zavisio je od toga da li će Mađarska pobediti Crnu Goru i tako obaviti posao koji je bio zadatak igrača u crvenim dresovima i njihovog trenera.

Srbija je do plasmana na šampionat stigla neubedljivo. Pobedila je u oba duela Crnu Goru, 70. selekciju sveta i Litvaniju, 134. reprezentaciju na listi FIFA, i to više zahvaljujući trenutnoj inspiraciji i formi Vlahovića, Tadića ili Mitrovića, a ne dobroj partiji celog tima.

Napadačima veća odgovornost od odbrane

Protiv Bugarske, najlošije ekipe u grupi, dva puta je Stojkovićev tim bio na ivici poraza, ali je i u Razgradu i u Leskovcu izvlačio po bod u haotičnim završnicama, golovima iz prekida, a ne iz smišljenih akcija.

Oba poraza Srbija je doživela od Mađarske, reprezentacije koja je po talentu ispod Srbije, ali koja je dokazala da je fudbal timska igra i da je individualni kvalitet, a pogotovu onaj koji imaju srpski reprezentativci, nemoćan u sudaru sa sistemom i dobrom taktikom.

Još od prvog duela sa Crnom Gorom u Podgorici, na kojem su izvučena tri boda zahvaljujući inspiraciji Dušana Vlahovića, bilo je očigledno da selektor nije naučio ništa iz debakla na Mundijalu u Kataru.

Njegova taktika je pročitana još na Mundijalu, ali, izgleda, Piksi smatra da je normalno da u meč ulazi sa nadom da će napadači postići gol više nego što odbrana može da primi.

Dilema oko selektora

Pitanje je da li će Stojković voditi Srbiju na šampionatu u Nemačkoj, jer u poslednje vreme često ističe kako mu ugovor sa FSS ističe na kraju godine. Očigledno je svestan da o tome odlučiuje čovek koji ga je i postavio na tu funkciju i da kriterijumi za dobijanje tog posla nemaju ceze sa rezultatima, kvalitetom igre ili fudbalskim rezonima.

Međutim, ako bude na klupi bio bi red da, osim bombastičnih i pomalo nadobudnih izjava, uradi nešto što bi pomoglo „orlovima“ da izbegnu još jedan mučan povratak kući odmah po završetku grupne faze.

Nešto slično može se naslutiti iz izjave Dušana Vlahovića, koji je posle utakmice sa Bugarskom rekao da Srbija ima dobar tim i da zato ne zaslužuje da se na velika takmičenja plasira zahvaljujući sreći u poslednjim trenucima poslednje utakmice u kvalifikacijama.

– Na Evropskom smo prvenstvu posle 23 godine, ušli smo u istoriju, ali ja se, kao i ekipa, ne zadovoljavam tim stvarima. Nadam se da ćemo u Nemačkoj da napravimo nešto. Ako želimo da dokažemo da smo ozbiljna reprezentacija, a ne samo na priču, moramo da igramo protiv ozbiljnih reprezentacija – izjavio je Vlahović.

Žreb za Evropsko prvenstvo je 2. decembra u Hamburgu, a zbog nerešenog rezultata sa Bugarskom u Leskovcu Srbija će, najverovatnije, biti u četvrtom šeširu.