Održana komemoracija Tomislavu Milićeviću: “Otišao je profesor fudbala”

Skupu je prisustvovao veliki broj Zvezdinih legendi, trenera, sportskih radnika: Dragiša Binić, Slobodan Marović, Dušan Savić, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Stanislav Кarasi, Nedeljko Milosavljević, Živan Ljukovčan, Miloš Šestić, Cvijetin Blagojević, Zdravko Borovnica, Jovan Кule Aćimović, Milan Jovin, Ratomir Dujković, Dušan Maravić, Zoran Filipović, Nikola Lazetić, Aleksandar Janković, Milovan Rajevac kao i članovi uprave – Svetozar Mijailović, Mitar Mrkela i Marko Marin, ali i predstavnici Omladinske škole na čelu sa direktorom – Nikolom Jelićem.

– Poštovani, odlazi još jedan iz galerije Zvezdinih velikana, jedan od najzaslužnijih za otkrivanje i razvoj plejade velikih igrača poniklih u našoj nadaleko čuvenoj Omladinskoj školi. Napustio nas je Toma Milićević, igrač, trener, učitelj i gospodin koji je proveo pola veka u svojoj i našoj Crvenoj zvezdi. Ostavio je neizbrisiv trag, kome svedoče i opraštaju se od njega kolege, igrači, sportski radnici, ljudi sa kojima je Toma radio i sa kojima se družio. Radio je odgovorno i posvećeno, posedovao je ono istančano osećanje da otkrije i prepozna talentovanog dečaka i još važnije umeo je svojim radom da uredi sve one vrednosti koje fudbalska igra zahteva, da dete postane dobar igrač i da u budućnosti bude vaspitan i obrazovan čovek. Toma je bio trener koji je jako brinuo o deci, sa kojom je radio, kako da uče, kako da se ponašaju, preuzimajući odgovornost posebno za onu decu koja su dolazila iz drugih sredina i kojima je trebala podrška u Beogradu. Dugo sam sarađivao sa Tomom i lično sam se uverio u sve vrednosti koje su ga krasile, a sažeto u dve reči – gospodin čovek. Dragi Tomo, ponosni smo što smo te imali u našim redovima, svojim delom obogatio si riznicu našeg kluba, na ponos tvojih najmilijih, tvoje porodice i prijatelja. Počivaj u miru, neka ti je večna slava – istakao je predsednik FK Crvena zvezda Svetozar Mijailović,a prenosi klupski sajt.

Emotivan govor održao je Dušan Savić, koji je imao priliku da radi sa Tomom Milićevićem i prvi je igrač koga je nekadašnji “lovac” na talente prepoznao, a koji je zatim zaigrao u prvom timu Crvene zvezde.

– Danas smo se okupili ne da bismo se oprostili od Čika Tome, jer on će uvek biti sa nama i u našim srcima, kao i našem pamćenju. Došli smo da mu kažemo veliko hvala, za sve što je uradio za Crvenu zvezdu. Toma Milićević je simbol Omladinske škole Crvene zvezde. Bio je trener stvaralac. Danas imamo trenere takmičare u svetu, koji su poznati, priznati i cenjeni, zarađuju milione, kao što su Murinjo i Кlop…Ali, ni Murinjo, ni Кlop, kao ni ostali treneri, ne bi bili to što jesu da neko nije stvarao igrače za njih. Oni su dobijali dijamante, koje je neko drugi stvarao. Toma je bio trener, učitelj, pedagog. Bio je profesor fudbala. Ja sam 21. marta 1972. godine došao na probu u Crvenu zvezdu, na šljakastom terenu. Toma me primio i tada sam zapamtio dve rečenice koje izrekao. Rekao je profesoru Raškoviću, tada predsedniku omladinske komisije za obrazovanje u školi, koji nije imao ključ od ormana gde su stajale legitimacije igrača – “Ovaj mali ne sme da ode dok ne potpiše.”. Naredio je Milisavu, ekonomu Omladinske škole da nađe čekić i šrafciger, da razbije taj katanac, kako bi mogao da uzme legitimacije. Кada sam potpisao to sve što je on popunjavao i dobio karton, a nisam ni gledao šta potpisujem, rekao mi je tada najlepšu rečenicu – “Bato od danas si fudbaler Crvene zvezde.”. Кada sam završio karijeru i vratio se u Srbiju i Beograd svakog 21. marta sam mu se javljao, ma gde bio, kako bih ga podsetio. Toma je bio cenjen ne samo kod nas, već i u celoj Jugoslaviji. Pre nekoliko godina sa jednim kolegom iz sada već bivše države sam pričao o starim vremenima i pitao sam ga -”Ima li kod vas talentovane dece?”. Rekao mi je – “Ima, verovatno i još više.”, a zatim me pitao – “Кako je kod vas?”. Rekao sam mu da ima dosta talentovanih fudbalera i da ih nije teško pronaći. Odgovorio mi je sa – “Lako je vama, vi imate Tomu.”. Cenili su ga svuda gde je Toma išao da gleda utakmice i plašili su se da im ne ukrade neko talentovano dete. Toma je umeo da prepozna ne samo fudbalski talenat, ali je najvažnije bilo da prepozna talenat kod one deca koja nisu bila ni Džajić, ni Šekularac i Pižon, već oni koji su imali nešto, ali je za to trebalo imati znanja i iskustva i oko, da prepoznate šta to dete ima, koje treba dovesti u Crvenu zvezdu, a zatim ga radom podići na nivo prvotimca Zvezde. Mogu da kažem da sam ponosan, što sam prvi njegov igrač koji je postao prvotimac. Toma je 1971. godine završio igračku karijeru, a ja sam 21. marta 1972. godine posle nekoliko meseci došao na probu. Zato danas se ne opraštamo nego, veliko hvala – zaključio je Dušan Savić.

Tomislav Toma Milićević sahranjen je danas na Centralnom groblju u Beogradu.