Kako je jedan bod bolji od četiri: Zvezdin paradoks iz nesumnjivog neuspeha u Evropi

Uz crveno-bele još samo Sevilja i Union Berlin nisu ostvarili nijednu pobedu, ali su sakupili po dva boda.  Seltik i Antverpen uspeli su da dođu do trijumfa u poslednjem kolu.

Crvena zvezda je svoje šanse da se dokopa veće zalihe bodova propustila pre svega u dvomeču sa Jang bojsom, dok protiv Sitija i Lajpciga nije imala previše izgleda.

Puna usta samohvale, puna šaka „alibicina“

Mnogo se polemika već za manje od 24 sata nakon kraja utakmice sa Mančester sitijem otvorilo o konstataciji da su „crveno-beli“ najlošiji tim ove sezone. Pominje se snaga rivala, broj golova, pa i broj propuštenih šansi, a kako je u Srbiji to običaj, najviše i sreća.

Uz sve to i bez svega toga, bez matematike, statistike i spin-akrobatike može se bez ikakve ograde reći da je takav rezultat šestostrukog uzastopnog šampiona Srbije – neuspeh. Nesumnjivi neuspeh.

https://www.danas.rs/sport/tsc-zaokruzio-katastrofalnu-nedelju-srpskih-klubova-u-evropi-umesto-borbe-za-nokaut-fazu-backopalancani-nagazili-petardu-u-pireju/

I pre početka sezone znalo se da će iz prva dva šešira stići strašno jake ekipe, to se i desilo, Siti i Lajpcig su bili teška, možda ne i najteža kombinacija. Očekivao se iz četvrtog rival „po meri“ i došao je baš takav, Jang bojs nije nikakav evropski bauk, a bilo je u tom „potu“ i nezgodnijih rivala. I tu negde počinje zidanje te kule sa koje se ovaj (ne)uspeh može najbolje sagledati.

Po svemu znanom i neznanom prvi čovek Fudbalskog kluba Crvena zvezda, po funkciji generalni direktor, Zvezdan Terzić obasuo je veliki broj sebi i klubu previše privrženih medija salvama optimizma, samohvale i samoubilačkog dizanja lestvice očekivanja. Te da je ovaj tim Zvezde najbolji od onog iz Barija, te da će se sa Lajpcigom boriti za mesto u osmini finala, da je Zvezda prevazišla i Srbiju i sve sem par klubova u regionu, i da je njeno mesto, eto, makar u drugom ešalonu evropske elite. Da i ne pominjemo tvrdnju da veliki broj zvezdinih igrača može da igra u ligama „petice“.

Ljudima ovog podneblja, a posebno fudbalskim navijačima kojima je još lakše podvaliti kupus za sarmu, euforija je omiljena „bolest“, da ne govorimo koliko je zarazna i da ostavlja obično ozbiljne posledice. Po razumno pojmljenje stvari pre svega. Kao terapiju izazivači bolesti obično koriste „alibicine“ kao što su krivica drugih, nedostatak sreće, splet okolnosti i to uglavnom „iz daleka“, i preko posrednika.

Tihovanje Terzićevo

Kao i inače kad je nešto u Zvezdi išlo po zlu, a nije toga baš bilo previše u poslednje vreme posebno u Srbiji, Terzića nema u javnosti. U ovim tužnim trenucima posle još jednog evropskog kraja proleća u jesen, još jednom je nezahvalan zadatak da brani neodbranjivo dobio sportski direktor Mitar Mrkela. Kome je to očigledno u opisu posla.

Onima koji imaju potrebu da njegovo izlaganje pročitaju integralno mogu to na više mesta u medijima, ovde ćemo izdvojiti ono što smatramo suštinom tog izlaganja, ne šta je „pesnik“ hteo da kaže nego šta je rekao.

Najpre i veoma važno da je veoma ponosan i zadovoljan igrom „crveno-belih“ u ovoj sezoni Lige šampiona uz „osećaj da smo mogli da postignemo bolji rezultat, što je neki opšti utisak cele ove grupne faze“.

„Ovo je naše treće takmičenje u Ligi šampiona, pri čemu smo u prvom osvojili četiri boda, u drugom tri boda, a ovaj put smo osvojili samo jedan bod. Ako uporedimo sva tri takmičenja koja smo odigrali, mislim da smo ovaj put najviše pokazali, iako smo osvojili najmanje bodova. Izuzev rezultatskog aspekta, u svim ostalim segmentima pokazali smo se dobro. Primili smo najmanje golova u ovom ciklusu – 15, prve godine smo primili 17, a druge 20. Postigli smo sedam golova, dok smo ranije postizali tri, odnosno četiri gola“, objasnio je Mrkela.

On nije pominjao pa ni poredio budžet kluba u sva tri učešća, bizarne činjenice da je ranije za plasman klub „krvario“ od početka jula, kroz više krugova kvalifikacija, i da je Liga šampiona bila neizvesna. Kao i da je za ovaj nastup moglo da se priprema najmanje od početka ove godine, jer u Srbiji nije bilo konkurencije. Poređenja koja je pravio procenite sami, četiri puta manje osvojenih bodova sada nego prvi put, zahtevaju baš drastično velike ocene za „umetnički dojam“, ali fudbal nije klizanje, zna to i Mrkela.

Novi mladi štof u izlogu za prodaju

Na Terzićevu priču moraćemo da sačekamo makar do trenutka kad crveno-beli (sada „imperativnom“) pobedom u tzv. večitom derbiju konačno ne zasednu na čelo tabele Superlige i omoguće glavnom igraču da malo uz zaborav na Ligu šampiona, a malo uz „kompenziv“ u svom dvorištu izađe sa novim velikim idejama, istim takvim obećanjima za moguće još veće novce.

Pomenuće sigurno, kao i Mrkela, da je Zvezda dobila tri nove zvezde iz svoje škole: Kostu Nedeljkovića (17), Jovana Mijatovića (18) i Vladimira Lučića (21), neće pomenuti da se i njima sprema ista priča kao i svim njihovim prethodnicima (kao i na drugom delu Topčiderskog brda) i da već u januaru neki neće više biti kapital crveno-belih, jer će biti prodati kao polufabrikati za manje novce od onih datih za jutjub „zvezde“ diljem planete.

Eraković je poslednji primer, prodaja je jedina opcija, da parafraziram bakalski biznis-plan srpskih fudbalskih klubova čija je imovina „alajbegova slama“.

Zvezda će biti prvak Srbije, Jang bojsu nek je daleko lepa kuća, a dogodine će opet sve biti bolje, kroz Mrkeline naočare. A što može da ne bude Lige šampiona? I to vrlo moguće. Neka UEFA mafiji to igraju neki drugi, ne damo mi istinu za osminu.