Fudbal nije samo zabava, fudbal je fizika i demokratija: Stručnjaci objašnjavaju zašto toliko volimo čuvenu igru s loptom

Ima oko 3,5 milijardi navijača, drugi je kriket sa 2,5 milijardi, treći košarka sa 2,4 milijarde, četvrti hokej sa 2 milijarde, a peti tenis sa milijardu.

Pored toga, oko 250 miliona ljudi redovno igra fudbal. Brojni su razlozi zašto je to tako, ali među ključnim se najčešće pominju brzina, nepredvidivost, demokratičnost i društvenost fudbala, piše Indeks.hr.

Fudbal je demokratski sport radničke klase

Nešto slično fudbalu su pre 3000 godina igrali Asteci, ali i stari Kinezi, Grci, Rimljani, narodi Australije, Okeanije i drugih delova sveta. Najstariji zapisi o igri u kojoj pokušavate da postignete gol u odbrani golmana datiraju iz 1633. godine. Posebnu popularnost stekla je u Evropi u 19. veku, posebno u zemljama engleskog govornog područja gde su formirani brojni fudbalski klubovi. Iz Evrope se potom proširio po celom svetu, posebno u kolonijama.

Njegova popularnost je u velikoj meri posledica činjenice da ga može igrati praktično svako, svuda, bez posebnih uslova. Na primer, za košarku je važan preduslov da je osoba visoka, a potreban je i koš postavljen na dasku i ravna podloga od koje će specijalno dizajnirana lopta dobro da se odbija. Zahtevi hokeja su još veći.

Sociolog, dr. Krešimir Krolo sa Univerziteta u Zadru kaže da čovek bukvalno može šutnuti bilo šta na ulici unutar nekih zamišljenih linija i već se stvara neka struktura fudbalske igre.

„U tom smislu, fudbal je veoma demokratski. Promotivni materijali FIFA-e često sadrže snimke ljudi koji su bukvalno zabili dva štapa u zemlju na terenu u nekom delu sveta i igrali igru u prašini koja je u suštini identična onome što neko igra na igralištu u nekim bogatim zemljama poput Skandinavije , kaže Krolo.

Ističe da je fudbal i jedini pravi sport radničke klase.

„U Evropi se razvija i postaje posebno popularan tokom industrijalizacije. Takođe ima potencijal da bude priča o identitetu, na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou. Dakle, to stvara određena rivalstva, a posebno svetska prvenstva stvaraju osećaj nacionalnog identiteta“, objašnjava Krolo.

Pošto ima određenu složenost, može se analizirati na više nivoa, pa može privući i više slojeve društva“, objašnjava sociolog.

Konačno, fudbal je takođe veoma društveni sport, sa gledaocima koji se okupljaju na stadionima i barovima da bodre svoje omiljene timove. Njegova dinamika je takva da omogućava i podstiče okupljanja i zajedničko praćenje i navijanje, često vrlo slobodno i glasno.

Fudbal je veoma nepredvidiv

Važna draž fudbala je, između ostalog, i to što je jedan od najmanje predvidljivih sportova.

Naučnici iz Laboratorije Los Alamos u Novom Meksiku objavili su 2006. godine analizu više od 300.000 mečeva u pet sportova igranih tokom jednog veka.

Ona je pokazala da je veća verovatnoća da će fudbalske utakmice u engleskoj Premijer ligi da se završe iznenađenjem i pobedom autsajdera nego utakmice u glavnim ligama američkog fudbala, bejzbola, hokeja i košarke.

Tim je otkrio da su od početka evidencije, pre 1890. godine, šanse za preokret u fudbalu bile konstantno veće nego u bilo kom drugom američkom sportu – u fudbalu je autsajder pobedio u 45% vremena, a u američkom fudbalu samo u 36% vremena slučajevi.

Jedan od razloga za to je što je to igra sa niskim rezultatom u poređenju sa igrama kao što je košarka. Za svaku priliku za gol koja se pojavi, veća je verovatnoća da će bolji tim postići gol.

U utakmicama gde je malo šansi za gol, bolji tim može da propusti samo nekoliko šansi i izgubi utakmicu. U košarkaškoj utakmici, gde bolji tim može da dobije 40 ili više šansi za gol, propustiće samo nekoliko, ali će ih iskoristiti većinu, pa je veća verovatnoća da će pobediti.

Neki američki sportski stručnjaci zbog toga zameraju fudbalskim organizacijama zbog pridržavanja strogih pravila, kao što je pravilo bekfilda, koje rezultira relativno malim brojem golova na utakmicama u proseku – oko 2,65 golova u Premijer ligi – što čini element sreće u ishodu još više. izrečena.

Pored toga, u fudbalu, kao iu svim timskim sportovima, postoje mnoge varijable kao što su veština, taktika, kondicija, komunikacija ili nedostatak istih, kao i fizička spremnost i psihičko stanje igrača. Jedan lider na terenu može pokrenuti igrače kada im padne moral.

S druge strane, jedan igrač koji ima loš dan može uticati na ceo tim. Osim toga, jedna sudijska odluka može da promeni rezultat, a razlika između briljantnog pogotka koji će doneti pobedu i promašaja može biti samo nekoliko centimetara na šta može uticati teren ili druge okolnosti.

Popularnost klađenja

Ne treba zanemariti činjenicu da popularnosti fudbala doprinosi i popularnost klađenja na fudbalske utakmice. Naime, fudbal je jedan od najpopularnijih sportova za klađenje iz više razloga. Deo ove popularnosti, očekivano, proizilazi iz popularnosti samog fudbala, a delom iz velike dostupnosti klađenja na fudbal – malo je zemalja i gradova koji nemaju kladionice koje to zakonski dozvoljavaju.

Takođe, širom sveta se konstantno održavaju brojne utakmice i takmičenja koja omogućavaju često klađenje.

Štaviše, timovi i igrači su toliko poznati da ih ljudi širom sveta dobro poznaju. Mnogi navijači uživaju da prate određene igrače i timove i poznaju ih dovoljno dobro da razumeju njihove snage i slabosti, omogućavajući im da donesu bolje odluke kada je u pitanju klađenje na pobednike. Ili barem misle da mogu da donose dobre odluke.

Konačno, odnos uloga i dobitaka u fudbalskom klađenju je visok zbog velikog broja ljudi koji se klade, što implicira da je u pitanju velika suma novca.

Jedna od najvećih pobeda u istoriji fudbala dogodila se 2001. godine kada je Mik Gibs, krovopokrivač iz Stafordšira, osvojio neverovatnih 500.000 funti nakon što je dao 30 penija na opkladu sa kvotom od 1,6 miliona prema jedan.

Fudbal i fizika su povezaniji nego što se čini

doc. prof. Dr. Davor Horvatić sa Katedre za fiziku Medicinskog fakulteta u Zagrebu kaže da kada se pomene fizika i fudbal, prve asocijacije su mehanika i aerodinamika.

Retko ko ostaje ravnodušan na korišćenje složene aerodinamike u slobodnim udarcima, ali veza između fizike i fudbala ide mnogo dublje od toga“, kaže Horvatić.

„Autori istraživanja koji se pominju u tekstu su fizičari, a njihov rad se odnosi na dinamiku složenih sistema. Fudbalsku utakmicu i njenu dinamiku određuje nemerljivo mnogo varijabli, od kojih mnoge diktiraju tzv. slučajni procesi. Koliko puta neočekivano odbijena lopta odlučuje o rezultatu i koliko god se trudili da smanjimo uticaj slučajnosti, na primer, u timovima sastavljenim od izuzetno talentovanih igrača, ne možemo da je otklonimo.

Tim sa slučajnim slučajnostima može da ima seriju dobrih pa dve ili tri loše utakmice i odmah se traže razlozi za to. Naš mozak se teško nosi sa uticajem slučajnih događaja, sve mora da ima uzrok i smisao. Fudbal je jedan od sportova u kome se uglavnom traže razlozi i uzroci ishoda tamo gde ih nema, niti ih ima smisla tražiti. Ali da su racionalno pristupili, šta bismo čuli i čitali posle utakmica?“, ističe Horvatić.

„Pored same igre, fizika i zakoni statističke fizike u fudbalu su prisutni u raspodeli zarade, ceni pojedinih igrača, razvojnim putevima pojedinih igrača itd. Dinamički sistemi takođe igraju ulogu kao prediktori pojedinca. zdravstveno stanje i fizički kapaciteti igrača. Koliko god nam se činilo da su fizičari i fudbaleri dva odvojena sveta, razvojem novih tehnologija se sve više povezuju“, zaključuje naš fizičar.

Fudbal gubi svoju privlačnost

Međutim, brojni skandali vezani za fudbal poslednjih godina, uključujući s jedne strane najnovija odluka da se organizacija šampionata poveri Kataru, a sa druge strane kriminal i nasilje u vezi sa fudbalom, čine da ovaj omiljeni sport gubi na privlačnosti.

Krolo kaže da fudbal danas, kako se sve više komercijalizuje, postaje sve teže dostupan za prosečne navijače jer malo ko može sebi da priušti da poseti vrhunsku utakmicu, posebno Svetsko prvenstvo.

„Nažalost, poslednjih godina sve više gubi karakteristike sporta radničke klase i zajednice koja ga je stvorila. Sve su veće tenzije između činjenice da fudbal postaje skup spektakl velikih takmičenja koje organizuje FIFA i potrebe navijača da to bude sport u kojem mogu da učestvuju sa svojim porodicama i prijateljima, jednom nedeljno, kada mogu da navijaju. u svom timu bez obzira na to da li igraju dobro ili loše, ističe Krolo.

„Imam utisak da svetska prvenstva poslednjih godina gube romantizam koji su imali u 20. veku. Sve je manje strastvenih ljubitelja fudbala koji sebi mogu priuštiti da im prisustvuju. Dakle, fudbal sve više postaje jednokratni spektakl koji će na stadionu gledati ljudi koji imaju dovoljno novca da ga priušte, a ne oni koji ga istinski prate i razumeju.

Problem je što se integrativni, pozitivni faktor fudbala koristi za postizanje nekih ciljeva koji su dijametralno suprotni toj ideji. Kada vidite ko dobija domaćinstva, od Rusije 2018. i Katara 2022. godine, sve su to zemlje koje nemaju dobru istoriju i tradiciju demokratije. To posebno važi za Katar, kada govorimo o radničkim pravima.

Svetsko prvenstvo u sportu koji je proistekao iz radničke klase ne bi trebalo da se održava u zemlji koja izuzetno grubo krši prava radnika imigranta. Ako je verovati svim izveštajima koje čitamo, tamo je stradalo nekoliko hiljada radnika koji su gradili infrastrukturu za prvenstvo. To su ekstremi koji stvaraju velike tenzije, tako da su čak i mnoge navijačke grupe širom Evrope, koje neguju dugu tradiciju povezivanja fudbala sa svojom zajednicom, pozvale na bojkot ovog prvenstva“, rekao je Krolo.

Fudbal je sve predvidljiviji, a uticaj publike sve manji

Drugi razlog zašto fudbal gubi svoju draž je to što su rezultati utakmica sve predvidljiviji i što je sve slabiji uticaj igranja na domaćem terenu.

Dva istraživača sa Univerziteta u Oksfordu objavila su analizu krajem 2021. godine u časopisu Roial Societi Open Science, koja je pokazala da su u poslednjih nekoliko decenija rezultati utakmica evropske profesionalne fudbalske lige postali sve predvidljiviji. U svom radu, Viktor Martins Majmone i Taha Jaseri analizirali su ishode 88.000 višetimskih mečeva odigranih od 1993. do 2019. godine.

Ispitujući podatke, istraživači su otkrili da su predviđanja njihovog modela poslednjih godina postajala sve bolja i bolja. Pokazalo se da njihov model za nedavne mečeve tačno predviđa ishode sa tačnošću od oko 75%.

Napomenuli su i da je na tačnost predviđanja najuticajniji bio disparitet u resursima, odnosno u bogatstvu klubova. Iz toga proizilazi da bogati klubovi, koji mogu da plate najbolje igrače, sve pouzdanije pobeđuju, što im zauzvrat omogućava da se još više obogate. Na taj način se stvara začarani krug i sve dublji jaz koji jača predvidljivost ishoda.

Konačno, analiza je pokazala da je prednost igre na domaćem terenu, koja je iznosila oko 30%, vremenom oslabila do te mere da više nije bila faktor u ishodu meča. Zbog toga se smanjio uticaj navijača, a samim tim i draž navijanja.

VAR smanjuje atraktivnost gledanja fudbala

Mnogi navijači se žale da je upotreba video-nadzora kao pomoćnog suđenja umanjila doživljaj fudbala.

Istraživanja su pokazala da čak 95% navijača koji su iskusili VAR na stadionima i 94% koji su gledali utakmice na TV-u sa odlukama u kojima je VAR korišćen reklo je da sistem čini gledanje utakmica manje prijatnim, između ostalog i zbog predugih prekida. zbog donošenja presuda. 95% navijača takođe nije srećno što im VAR uskraćuje spontanu radost proslavljanja golova.

Istraživanje Udruženja fudbalskih navijača (FSA) pokazalo je da bi više od 40 odsto navijača moglo da odustane od gledanja fudbala uživo zbog uticaja VAR-a.

Izvor: Index.hr