Rasim Ljajić tvrdi da mu prijatelji kažu „da nije normalan“ što preuzima Partizan: Od nas bi i Bil Gejts pobegao, ne daju se pare onome kome nema spasa

Gostujući u emisiji “Jutro” na TV Prva on je i dodao da još uvek nije siguran da je napravio dobru odluku kad se prihvatio posla u klubu iz Humske.

– Svi prijatelji, oni koji me sretnu i znaju, kažu: “Jesi li ti normalan? Šta će to tebi, nije ti potrebno da ideš u taj mulj, niko iz njega nije izašao čist. To ti nije potrebno sad, na kraju kraijere.” Čovek je satkan od čudnog materijala. Dok nisam ušao u fudbal, mislio sam da u politici ima svega i svačega, ali u politici su časne sestre za ono što možete da vidite i doživite u fudbalu – rekao je Ljajić, a zatim dodao:

– Sve što vidite ispod površine je ružno i teško. Čovek mora da traži nekonvencijalna rešenja. Ako poštujete pravila, automatski ste donji. Lagao bih ako bih rekao da li sam imao dilemu. I dalje je imam, ali sad nemam kud. Rešio sam i apsolutno mi je prioritet svih prioriteta. Nisu mi potrebna slava, ni pare. Svi koji budemo u tom organu radićemo bez ijednog jedinog dinara. Partizanu je potrebna pomoć, a ne da Partizan pomaže druge kao što je bilo godinama unazad. Sad bi svi koji vole Partizan trebalo da pomognu da se klub stabilizuje.

On kaže da klub može samo da napreduje, jer je trenutno na dnu.

– Mogu da napravim napredak, jer lošije od ovoga ne može. Nisu nam potrebna prevelika očekivanja, to je druga krajnost i opasnost. Niko nema čarobni štapić i da donese pare. I sada da nema države, ne bi bilo licence. Država je opet izdvojila 2.000.000 evra, klub još 1.000.000. A već do 15. januara sledi nova takva obaveza, pa opet u martu. Neće niko da daje nekom ko je hronični bolesnik i kom nema spasa. Najveći doprinos ko Partizanu može da pruži jeste da skreše troškove. Nije primereno našim ukupnim uslovima. I ovaj budžet koji je 22.000.000 evra mora da se smanji za 5.000.000 ili više – objasni je Ljajić, pa nastavio:

– Obaveze od 10.000.000 prema igračima bi morale da se smanje na 7.000.000 do 8.000.000 evra. Od tih 10.000.000 čak 5.500.0000 su strancima. Ta politika mora da bude promenjena kako bismo uštedeli i onda bih od nekog tražio da nam pomogne. Ko će pomoći na ovolike plate? Neće ni država više davati, ni privatni sektor, ni ljubitelji Partizana. Voleo bih da smo osvajači Lige šampiona, ali pružamo se koliko nam je jorgan dug. Moramo da očistimo našu kuću što je više moguće, a ne da se trkamo sa drugima.

Ljajić je otkrio i neke detalje sastanka sa trenerom Savom Miloševićem.

– Pričao sam sa trenerom i rekao mi je da ima sedam igrača koji po kvalitetu ne bi mogli da igraju, ne u Partizanu, već ni u jednoj ekipi Superlige. Zašto su tu? Dobro pitate. Mene je sad sramota da objašnjavam šta je u pitanju. Ne znam, ne mogu da ulazim u namere, ali efekat je taj. Imamo sedam igrača koji ne služe ničemu. Imamo situiaciju da je došlo više od 30 igrača za dva prelazna roka. Ovde greška mora da se svede na minimum i svaka se skupo plaća. Sa ovim stanjem svaka greška je bukvalno duplirana.

Jedan od zadataka biće mu i smanjivanje broja ljudi.

– Neko će da ostane bez posla, 250 zaposlenih klub ne može da izdrži, jer nema odakle. Ostaće samo oni koji su potrebni. Nisam spasilac, ali hoću da kažem kakvo je stanje i da svi moramo da se stegnemo ako želimo da klub ozdravi. Ne želim da lovim veštice i tražim krivce, već da napravim nešto, ali se sa aspirinom karcinom ne leči. Ovde su potrebni rezovi, što bezbolniji ako može. Bil Gejts da dođe ne bi dao novac za nešto što nema perspektivu – zaključio je Ljajić.