Superliga Evrope ante portas: Srbija lojalna UEFA, Čeferin to ceni, a s kim bi igrala Crvena zvezda da se odmetne danas?

Međuklupski fudbalski projekat je već i po svojim konturama neposredna pretnja tradicionalnom sistemu takmičenja Evropske fudbalske unije (UEFA) za klubove.

Donesena je odluka s vrhovnom težinom da i UEFA i Svetska fudbalska federacija (FIFA) nemaju ekskluzivnost da priređuju fudbalske turnire, već će to moći i Superliga Evrope.

Ocenjeno je da obe krovne organizacije zloupotrebljavaju svoj dominantni položaj i da su njihova pravila u suprotnosti sa zakonima o konkurenciji i slobodi pružanja usluga.

Ekonomski ton pravničke odluke

Iz ovakve formulacije se nazire i ekonomska dimenzija antagonizma to jest daje se za pravo Superligi da zarađuje i deli dobit nezavisno od UEFA, što, na kraju krajeva, i jeste cilj projekta.

Vodeći evropski timovi se mame na odmetanje od trenutnog monopoliste obećanjima o basnoslovnim prihodima od budućih sponzora i ubiranjem od prava na televizijske prenose i od drugih komercijalnih mogućnosti.

I još konkretnije s tim u vezi u odluci Suda se kaže i ovo: „Pravila FIFA i UEFA o korišćenju medijskih prava štete klubovima, svim kompanijama koje posluju na medijskim tržištima, ali i potrošačima i televizijskim gledaocima, sprečavajući ih da uživaju u novim i potencijalno vrlo zanimljivim sadržajima”.

Nemački poslovni čovek Bernd Rajhart, izvršni direktor kompanije osnovane da podrži stvaranje Superlige, likuje zbog sudskog mišljenja.

„Monopol UEFA je srušen, a fudbal je oslobođen njenih stega”, uskliknuo je slavodobitno, gledajući veselim očima u zeleno svetlo iz Luksemburga.

Iz Niona je saošteno da je odluka primljena k znanju.

„Nastavićemo da oblikujemo evropski sportski model zajedno s nacionalnim savezima, ligama, klubovima, navijačima, igračima, trenerima, institucijama EU i državnim vladama. Verujemo da će evropska fudbalska piramida kao nezamenljivi model zasnovan na solidarnosti biti evropskim i nacionalnim zakonima zaštićena od pretnji izlaska iz nje”.

Momentalni gard odanosti iz FSS i s Marakane

Iz ovakvog diplomatskog izjašnjenja vidi se da UEFA ima, bar za sada, uporište u i nedvosmislenim opredeljenjima nacionalnih vlasti da joj drže vodu.

S tim u vezi sigurno je da će predsednik UEFA Slovenac Aleksandar Čeferin prvo u Srbiji da razgovara s Aleksandrom Vučićem, uzimajući ga za jedinog autoriteta, a tek kad bude sasvim siguran da je predsednik naše zemlje na njegovoj strani i da je njegova reč krenula na dole, onda i s ostalim relevantnim fudbalskim faktorima, u prvom redu s Fudbalskim savezom Srbije i s Crvenom zvezdom, koju Superliga otvoreno želi u svoje okrilje.

Za sada je Srbija lojalan partner.

I to Čeferin ceni, prihvatajući zato da dođe na otvaranje stadiona u Zaječaru i na poslednju utakmicu naše reprezentacije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Bugarske na novom objektu u Leskovcu.

Odanost se vidi i po nedavnoj urgentnoj obavesti s Marakane da crveno-beli ni po koju cenu neće da okrenu leđa Nionu, a i po reakciji iz srpske kuće fudbala u svetlu sudske odluke, gde se ukazuje da bi „takozvana Superliga za elitu otuđila fudbal od naroda”.

Svakako, ne mogu se zanemariti ni pristupni fondovi UEFA za srpski fudbal.

Englezi istrčali pred rudu pa se polakomili

Tvrdokorni zagovornici novog takmičenja i dalje su samo Real i Barselona, najljući rivali španskog fudbala. I predsednik madridskog velikana Florentino Perez i glavni čovek Katalonaca Đoan Laporta vide Superligu kao zlatnu koku koja može da im reši nagomilane finansijske probleme, koji, između ostalog, proističu i iz toga što su oba kluba uložili ogroman novac u obnovu svojih stadiona (renoviranje „Bernabeua” u Madridu se privodi kraju, a radovi na Nou Kampu odmiču željenim tempom).

Njima se pridružio italijanski prvak Napoli, gde je presudna reč alfe i omege kluba Aurelija de Laurentisa.

Po tome se, uostalom, i razlikuje način za opredeljivanje u Evropi i kod nas, gde bi Zvezdin generalni direktor Zvezdan Terzić po mišljenje morao da ode na Andrićev venac.

U početku je bilo mnogo više pristalica Superlige, ali su se u proleće 2021. povukli engleski klubovi Arsenal, Liverpul, Mančester siti, Mančester junajted i Totenhem, italijanski velikani Inter i Milan, madridski Atletiko, a ove godine i Juventus. Najotvoreniji protivnik je Pari Sen Žermen, a uz UEFA stoje i Roma, dortmundska Borusija, Monako…

Englezi su originalno činili okosnicu, ali su odustali jer se upravo u „kolevci fudbala” digao najoštriji protest i Fudbalske asocijacije i poklonika fudbala iz običnog sveta.

Osim toga, u Engleskoj je u februaru 2023. usvojen regulator koji zabranjuje klubovima učešće na „neovlašćenim turnirima”. Ništa se neće moći bez dozvole iz Dauning strita 10, ali je i pitanje za budućnost koliko odluka Suda obavezuje fudbal u Velikoj Britaniji zbog Bregzita.

Po količini novca koji prihoduju godišnje po raznim osnovima (mimo prodatih karata) Englezi i nemaju razlog da bezočno jure za parama Superlige. Osrednji klub Premijer lige, primera radi, dobija više od nemačkog šampiona Bajerna, a Nemci, iako je propagator Superlige Rajhart iz njihove kuće, nikada nisu ni bili među prvobitnim pobornicima novog takmičenja.

ULEB, ABA, a AFA?

Dugoročno, Superliga je verovatno neizbežna, a možda se stvari budu odvijale tako da se nađe zajednički jezik s UEFA, koja bi bila glavni organizator, ali ne i svedržalac.

Superliga likuje, ali… U paragrafu 144 sudske odluke stoji da „takmičenja treba da budu zasnovana na jednakim mogućnostima”. To isključuje stvaranje lige zatvorenog tipa.

Ako se tako tumači odredba prava, šta onda sa Evroligom za košarkaše, u kojoj skoro svi učesnici imaju zacementirana mesta bez obzira na plasman?

Evroliga je upravo primer za stremljenje Superlige, jer je nastala 2000. godine posle osnivanja Unije profesionalnih košarkaških liga (ULEB), potpuno nezavisne od Svetske košarkaške federacije (FIBA) i njenog evropskog ogranka. Evroliga se ukorenila kao vodeće košarkaško takmičenje Starog kontinenta, a Liga šampiona koju priređuje FIBA Evropa je daleko skromnijeg značaja čak i od Evrokupa, drugostepenog takmičenja ULEB.

Član ULEB je i ABA, regionalna liga koju fakultativno i dalje zovemo Jadranska.

U tom kontekstu, za regionalno fudbalsko udruživanje danas je potrebno odobrenje UEFA, koja je, opet, na stanovištu nacionalnih liga.

Da li je po odluci Suda, koja promoviše slobodu organizovanja, sada moguća neka AFA liga koju Nion ne bi mogao da osujeti?

Kako bi Superliga Evrope izgledala upravo sada?

Ako se gleda po koeficijantu na rang-listi UEFA, u „Zvezdanoj ligi” bi 16 najboljih klubova bili razvrstani u dve grupe po osam. Svako bi igrao sa svakim dvokružno, a po četiri prvoplasirane bi išle u četvrtfinale.

U „Zlatnoj ligi” bi po istom principu igrali klubovi od 17. do 32. mesta.

Dva najlošija bi iz „Zvezdane lige” ispali u „Zlatnu”, iz koje bi finalisti išli gore, a dva najlošija u niži stepen.

Niži stepen je „Plava liga”. U njoj bi u četiri grupe po osam bili timovi od 33. do 64. mesta, pa i Zzevda koja je na 48. mestu.

Partizan je sledeći naš na 69. mestu, a vrebao bi priliku napredovanjem na listi, jer bi iz „Plave lige” ispalo 20 klubova. Ipak, to je samo pretpostavka, jer se i dalje ne zna kako bi se u sledećoj sezoni popunjavao najniži stepen i da li bi bilo kvalifikacija, gde sada i najlošiji prvaci u Evropi teoretski mogu u Ligu šampiona.

Po dva najbolja i iz svake grupe „Plave lige” idu u četvrtfinale.

Pošto bi sortitanje u četiri grupe bilo po sistemu 33. Milan u A, 34. Sporting u B, 35. Lacio u C, 36. Bazel u D, Zvezdini protivnici bi bili pored rosonera i AZ Alkmar, Braga, LASK, Fenerbahče, Seltik i Molde.

Šta su manjkavost u odnosu na UEFA?

U nokaut-fazi „Zvezdane lige”, recimo, bili bi samo klubovi iz pet vodećih liga Evrope, a sada su u osmini finala Lige šampiona Porto (Portugaluija), PSV (Holandija) i Kopenhagen (Danska).

Sosijedad, koji ne pripada glavnim klubovima ni u Španiji, zauzeo je ove sezone prvo mesto u grupi Lige šampiona ispred Intera, pa će publika u San Sebastijanu u osmini finala moći da vidi Pari Sen Žermen, a u Superligi bi bio u „Plavoj ligi”, podalje od top-rivala.

Sve to ukazuje da Superliga za sda ima samo pečat Suda pravde i mnogo neodređenih detalja koji je, na prvi pogled, zaista definišu kao takmičenje za elitu.

Uostalom, košarkaški primer to potvrđuje.