Foto: Arhiva TempaPrvo ime novopazarskog sporta je bez konkurencije Abdulah Gegić. Rođen je 19. marta 1924. godine u Novom Pazaru, umro u Novom Sadu, 21. juna 2008. godine. Osvedočeni novopazarski zagriženik sporta, Asim Nikšić kaže da je njegov otac Ibrahim bio poznati trgovac svećama.
Omladinski tim Deževe
– Studirao je ekonomiju u Beogradu i aktivno igrao fudbal. Doduše, igračka karijera mu nije bila toliko uspešna kao fudbalska. Branio je boje beogradskog Metalca u sezoni 1946/47, a od 1947/52. šabačke Mačve, koja je u to vreme bila elitni ligaš i Sarajeva 1953. godine u kojem je upisao osam prvoligaških utakmica. U Novi Pazar je došao kao akademski građanin. Predavao mi je knjigovodstvo i političku ekonomiju u novopazarskoj Ekonomskoj školi, a fudbal je igrao za Sandžak i Deževu. Mnogo veći trag ostavio je u Deževi. Nosio je desetku na leđima, sećam se da je na jednoj utakmici postigao fenomenalan gol, tako što je lopta pogodila stativu i odbila se u mrežu. Koliko je to bio efektan pogodak svedoči to da otisak sa stative dugo vremena niko nije hteo da obriše. U Novom Pazaru počeo je da se bavi trenerskim poslom, Vodio je omladinski tim Deževe u kojem su igrali: Belo Hot, Veselin Simić, Rade Marković, Momo Simić, Žiko i Željo Cukavac, braća Nikšić, Asim, Zajko i Ćazo, Hanefija Hadžikić, Ismet Hadžiabdić, Halko Grbović – Puška (otac poznatog fudbalera Fikreta Grbovića), Smajo Ćatović, Čiča Dudić iz Raške, Mušo Ćorović – Matina, Ćazim Nalović iz Sjenice, Mileta Petrović i Salko Rašljanin. Koliko me sećanje služi omladinski tim Deževe bio je toliko moćan da je negde u to vreme osvojio i titulu prvaka Jugoslavije, priseća se Asim Nikšić.
Krajem 50 – ih godina Novi Pazar će u Deževi imati verovatno najbolji ikada fudbalski tim. U njemu je Gegić igrao, a istovremeno je mlade snage podučavao fudbalu. Na golu je bio Rade Milašinović – Šljivovica, bekovi Belo Hot, Rade Marković i Veso Simić. Najbolji deo tima bila je half linija u kojoj su igrali Smajo Ćatović, Miroslav Profilović Fićko i Milan Profilović Šolac. U napadu su “vezli”, profesor književnosti u novopazarskoj gimnaziji Mileta Petrović, Matina Ćorović metalski radnik u preduzeću Sloga, Čiča Dudić, Abdulah Gegić i Ćazim Nalović. U tom timu igrali su još i Žarko Popović, Stevica Krasojević, Huso Zvizdić i Salko Rašljanin.
– Sećam se da je Rašljanin bio toliko nepredvidiv napadač da je mogao iz kornera da postigne gol. Kada se nalazila u zenitu Deževa je svoje utakmice igrala na igralištu ispod hirurškog bloka novopazarske bolnice, jer se glavni stadion tada renovirao, moguće da je to bila 1964. godina, kaže Nikšić. To mesto zvalo se Maljevske livade i igralište je išlo nizbrdo, a gledaoci su u velikom broju stajalo u obližnjoj njivi. Tu su se igrale sjajne utakmice, nekih četiri, pet godina.
Trenerska karijera Abdulaha Gegića
Uspešnu trenersku karijeru Abdulah Gegić počeo je u Trepči, Hajduk Veljku i tadašnjem srpskoligašu, ekipi Radničkog iz Bora, koja će kasnije postati poznati prvoligaš pod imenom – Bor. Potom se seli u Radnički iz Niša, da bi prvi veći uspeh postigao sa Sarajevom. Trener ovog prvoligaškog kluba je od 1963. godine i sa njim u dva šampionata SFRJ osvaja 2. i 4. mesto. U tom timu vodeći igrač bio je čuveni sarajevski majstor fudbala Asim Ferhatović Hase. Tri godine kasnije, velikom zaslugom Gegića, Sarajevo će osvojiti prvu od dve titule šampiona Jugoslavije.
Rad u Sarajevu preporučio ga je i za mesto trenera mlade reprezentacije Jugoslavije iz koje se seli u najbolju selekciju SFRJ. Godine 1965. godine član selektorske komisije A reprezentacije Jugoslavije, koju je zajedno sa Aleksandrom Tirnanićem, Milanom Antolkovićem i Miljanom Miljanićem vodio kroz kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1966. u Engleskoj. Na toj funkciji zadržao se 17 meseci. Nažalost, nismo otišli na planetarni šampionat, iako smo u drugoj utakmici tih kvalifikacija u Beogradu, golom Galića, pobedili Francusku 1:0. Slavili smo još i nad Luksemburgom na gostovanju 5:2, sa Englezima igrali 1:1 u Beogradu, a posebno smo zakazali u mečevima sa Norvežanima, poraz na gostovanju 3:0 i 1:1 u Beogradu. U prijateljskom susretu sa SSSR u Moskvi bilo je 0:0. Ukupan bilans sa A selekcijom bio mu je dve pobede, tri nerešena rezultata i dva poraza.
Prva utakmica koju je vodio kao članu selektorske komisije bila je već pomenuta sa Francuskom, pobeda Jugoslavije 1:0. Bio je to odličan tim: Škorić, Durković, Jusufi, R. Belin, Vasović, V. Popović, Lukarić, Zambata, Osim, Galić i Skoblar. Članovi te reprezentacije bili su i Bečejac, Samardžić i DŽajić, a pri isteku mandata šansu će dočekati i Ilija Pantelić, Gugleta, Rašović, Hasanagić, Zemko, Mušović…
Krunu trenerske karijere predstavljalo je preuzimanje beogradskih crno – belih. Partizanove bebe u sezoni 1965/66, vođene umešnom rukom Abdulaha Gegića, prolaze ,,pakao“ eliminacionih borbi i stižu do finala Kupa šampiona. Pobeđeni su, Nant (2:0, 2:2), Verder (3:0, 0:1), Sparta (1:4, 5:0), Mančester junajted (0:1, 2:0). U finalu na briselskom stadionu Hejsel, 11. maja 1966. godine, Partizan je protiv velikog Reala došao do prednosti golom Vasovića u 55. minutu, izjednačenje Realu doneo je Amansio u 70, a pobedu ,,kraljevskom klubu“ Serena u 76. minutu. Zanimljivo je da mu se na dan finala rodio sin (bio oženjen Biserom Škrijelj) kome je u znak sećanja na veliki meč dao ime Brisel.
Migel Munjoz, trener Španaca, na toj utakmici izveo je sledeći sastav: Arakvistan, Pačin, De Filipe, Zoko, Sančiz, Piri, Velaskez, Serena, Amansio, Groso, Gento. Abdulah Gegić je velikom rivalu suprotstavio sastav: Šoškić, Jusufi, Vasović, Rašović, LJ. Mihajlović, V. Kovačević, Bečejac, Bajić, Hasanagić, Galić, Pirmajer.
Poliglota i doktor fudbala, Abdulah Gegić posle ovako velikog uspeha odlazi u Tursku, u zemlju će se vratiti samo za sezonu 1972/73. Vodiće sastav Sarajeva, ali ne tako uspešno kao u prvom mandatu. U Turskoj postaje fudbalski revolucionar i fudbalski otac mnogih poznatih trenera, među kojima je prvo ime najpoznatiji turski stručnjak Fatih Terim. Kao trener radio je u Fenerbahčeu, Eskišehiru, Bešiktašu, Bursi, Rizesporu, a postao je i šef katedre istanbulskog Fakulteta za fizičku kulturu.
Večiti derbi
Abdulah Gegić je kao trener Partizana upisao samo jedan večiti derbi. Zanimljivo je da je u tom 37. megdanu velikih rivala (5. decembar 1965), Crvena zvezda kao gost pobedila Partizan 2:1 (golovima Selimira Miloševića i DŽajića, gol za Partizan postigao je Pirmajer) i da je to bio prvi direktan televizijski prenos derbija. Meč je na stadionu JNA pratilo 55.000 gledalaca, Crvenu zvezdu je u tom meču kao trener predvodio je čuveni Ivan Toplak Timovi su nastupili u sledećim sastavima.
Partizan: Šoškić (Ćurković), Jusufi, Damjanović (Davidović), Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Pirmajer i Vislavski.
Crvena zvezda: Krivokuća, Milićević, Jeftić, Vratnjan, Durković, Bekić, Škrbić, Milošević, Kostić, Šekularac i DŽajić.
Zašto dajemo sastave svih ovih ekipa? Prosto je, ovo je najbolji način da se prikaže kakvom fudbalskom sazvežđu je pripadao, veliki Abdulah – Duci Gegić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
