Fudbalski hepi end na Euru

Meč koji je počeo slično gotovo svim finalnim duelima na velikim takmičenjima, tvrdo i bez rizika, kako je vreme odmicalo polako je prerastao i završio se kao epski duel.

I što je najlepše u celoj priči na kraju smo dobili i hepi end.

Za to je najmanje zaslužan selektor Engleske Geret Sautgejt čija je ekipa, bar po kladionicama, bila favorit pre početka.

Prvi stručnjak „Gordog Albiona“ izveo je na teren defanzivnu postavu sa tri centralna beka, kojima su u defanzivnim zadacima pomagala još dva bočna defanzivca i dva defanzivna veznjaka.

Posle ranog vođstva Englezi su jedno vreme kontrolisali situaciju na terenu i činilo se da će im se ovakva taktika ponovo isplatiti.

Visokim presingom su onemogućavali rivala u organizaciji napada a u odbrani su uvek imali dovoljno igrača da spreče zbunjene Italijane da priđu golu.

Ipak, kako je vreme odmicalo počele su da se pojavljuju pukotine u ovoj tvrđavi.

Iako je tokom meča Sautgejt pokušao izmenama da promeni stil igre svog tima čini se da je, zapravo, reagovao na ono što je radio trener „Azura“ Roberto Manćini.

Dakle, reakcije su mu bile iznuđene i sa zakašnjenjem.

Odluka da u igru uvede Saku, Rašforda i Sanča nije bila pogrešna ali je problem u tome što ih je uveo prekasno (poslednja dvojica u 118. minutu) a zatim ih čak odredio i za izvođače penala.

Sada ga očekuje suočavanje sa ostrvskim medijima, a veća kazna od te ne postoji.

S druge strane čini se da odavno jedan tim nije imao toliko heroja kao što je osvojač ovogodišnjeg prvenstva Evrope.

To i ne treba da čudi ako se uzme u obzir da je gotovo svih 26 igrača ove selekcije gotovo podjednakog kvaliteta i da je upravo u tome i najjača snaga tima.

Majstorski vođeni od selektora Roberta Manćinija „Azuri“ su se polako oporavljali od šoka nakon primljenog gola, preuzeli su igru i posed lopte i krenuli ka izjednačenju.

Tokom većeg dela prvog poluvremena imali su puno problema u organizaciji napada, međutim, kako je vreme odmicalo bilo je sve jasnije da će kazniti defanzivnu igru protivnika.

Odmah na početku drugog poluvremena videlo se koliko je Manćini dobar trener. Sa nekoliko taktičkih izmena konačno je pronašao rupe u odbrani Engleza i zahvaljujići Veratiju, Insinjeu, Kjezi počele su da se ređaju šanse pred golom Pikforda.

Kad je Bonući postigao izjednačujući pogodak igra Engleza je već bila u rasulu i tek tada je njihov selektor posegnuo za izmenama.

Do kraja regularnog dela i u produžecima konačno smo videli utakmicu kakvu finale jednog velikog takmičenja i zaslužuje.

I jedni i drugi su spustili gard i u talasima napadali ka golu Pikforda, odnosno Donarume, ali je i tada utisak bio da u igri „Azura“ ima mnogo više smisla i da Manćini vlada situacijom na terenu.

O tome govori i uloga koju je imao Kristante, kojeg je Manćini uveo u 54. minutu i koji je za Engleze predstavljao veliko iznenađenje. Veznjak Rome je bio jedan od ključnih igrača u ofanzivnim akcijama svog tima dok su jurili izjednačenje, a zatim i pobedu u regularnom toku i prvom produžetku.

Ali, kada je u drugom produžetku bilo očigledno da će pobednika odlučivati penal serija Manćini je Kristantea premestio na poziciju zadnjeg veznog i tako zatvorio prilaze svom golu.

Utisak da su se „Azuri“ mnogo više uzdali u konačan trijumf posle izvođenja jedanaesteraca nije pogrešan.

To odavno nije „lutrija“ za ozbiljne ekipe i činjenica da su Italijani bili bolji od rivala ne treba da čudi.

Ono što je čudno je da pobednika nije odlučio Žoržinjo, čiji je udarac Pikford odbranio, već da su Englezi imali šansu da odlože ono što je bilo neminovno.

Ipak, Donaruma je stvari doveo na svoje meste, svom timu doneo titulu šampiona Evrope a sebi priznanje za najboljeg igrača turnira.

Da je Žoržinjo pogodio verovatno bi to priznanje otišlo u njegove ruke, ali to je samo još jedna potvrda koliko je ekipa Roberta Manćinija bila kompaktna i ujednačena.

Pedri najbolji mladi igrač

Vezni fudbaler reprezentacije Španije, 18-godišnji Pedri, dobio je nagradu za najboljeg mladog igrača ovogodišnjeg Evropskog prvenstva, saopštila je UEFA. Igrač Barselone je tokom celog turnira bio ključni igrač svog tima, a najbolju partiju prikazao je u polufinalnom duelu sa Italijom za 120 minuta kompletirao 65 od ukupno 66 dodavanja. Ova nagrada dodeljuje se od 2016. godine, a prvi kojem je dodeljena bio je Portugalac Renato Sančes.