Auto-put za šutiranje lopte: Kako su FK Partizan i Košarkaški savez Srbije postali paraziti infrastrukturnih projekata od značaja za zemlju?

U samo dve nedelje Vlada je po potpisu svog prvog potpredsednika Ivice Dačića rešila da na račun nacionalnog fudbalskog saveza uplati 378 miliona dinara, a zatim da preko Generalnog sekretarijata pod odredbom „dotacije nevladinim organizacijama“ zavuče ruku u ćup i za podupiranje Košarkaškog saveza Srbije sa 177 miliona.

Suma sumarum – to je u evrima 4.625.000.

Za prvu transakciju se zna da je FSS bio samo tranzitna zona, a da je novac namenjen Fudbalskom klubu Partizan da bi crno-beli izmirili obaveze koje su teglili kao kamen oko vrata u vezi s dobijanjem licence za učešće u klupskom takmičenju UEFA u sledećoj sezoni.

Ili, kako je to narodu narodski približio predsednik države Aleksandar Vučić, da bi i Partizan mogao da šutira loptu u Evropi, budući da dozvola za njegovog večitog rivala Crvenu zvezdu nije dolazila pod znak pitanja zbog zdravijeg finansijskog stanja na Marakani.

Za kratko vreme KSS je ponovo korisnik intervencijskih sredstava, s obzirom na to da je, nema tome ni mesec, od države dobio 118 miliona dinara.

I opet se spekuliše da je Sazonova 83 samo protočni bojler prema dva naša najznačajnija kluba, u poslednjem slučaju prema Crvenoj zvezdi.

Šta je zajedničko za dve uplate iz tekuće budžetske rezerve na račune fudbalske i košarkaške organizacije?

Oba puta je ukupno skoro 5.000.000 evra povučeno preraspodelom u državnoj kasi sa razdela koji je u budžetu za 2024. bio namenjen za realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju, odnosno konkretnije, za eksproprijaciju zemljišta za kapitalna ulaganja u infrastrukturu zemlje.

To jeste nevidljiv konac u celom guberu Ministarstva finansija za te namene, ali ima i onih koji bi u širokoj ruci države zarad šutiranja lopte videli veće parče tog sukna.

Šta bi na to rekli sporadično nezadovoljni građani koji su neretko blokirali i važne saobraćajnice u svojoj borbi da država otkupljuje njihovu dedovinu za kapitalnu infrastruktru po pravičnim cenama, a ne po nerealno niskim, kao što je to, na primer, slučaj u selu Pakovraće na trasi auto-puta Preljina-Požega?