Trenerska rokada na klupi Partizana bila bi samo kupovina vremena za rukovodstvo kluba, čiju su šestogodišnju vladavinu obeležili rezultatsko, organizaciono i finansijsko propadanje osvajača 27 titula.
Čak i da uprava na svom večerašnjem vanrednom okupljanju smeni Iliju Stolicu i imenuje novog trenera to ne bi ništa promenilo u devastiranom Partizanu. Sve i da šef stručnog štaba klupske filijale Teleoptika, Albert Nađ; pomoćnik eks stratega Aleksandra Stanojevića, Igor Duljaj; bivši ideolog igre crno-belih Savo Milošević (za kog još jedino tinja nada da bi mogao preći svog obećanja da više nikada ili još dugo neće raditi u Humskoj 1 i srpskom fudbalu) sutra ateriraju na crno-beli deo Topčiderskog brda, a „parni valjak“ s nekim od njih za komandom zaređa s pobedama u Evropi i u Superligi to ne bi bilo ništa drugo do gašenja manje vatre u ogromnom požaru.
Jer, toliko dugo gori i toliko toga je već nestalo u njegovom plamenu da će klub moći da počne s dizanjem iz pepela tek kada budu oterani svi piromani. I oni što su bacili šibicu i oni što su to gledali, ali nisu reagovali. Ako je već nemoguće stati na „rep“ njihovim mentorima, instruktorima i zaštitarima van stadionskih zidina kluba čija šampionska istorija stoji u mestu od 2017. godine i neviđenog veleobrta u večitoj borbi sa komšijskom Crvenom zvezdom.
Prošlosezonska jesenja kruna i osmina finala Lige konferencije bili su samo zračak svetlosti na kraju tamnog vilajeta, tanušna nada da ceđenje suve drenovine u izvođenju previše posvećenog i emotivnog entuzijaste Aleksandra Stanojevića mogu da zaustave točak istorije, odnosno vlasnika 27 titula spasu daljeg rezultatskog, organizacionog i finansijskog propadanja.
Činjenica da su predsedniku Miloradu Vučeliću, generalnom direktoru Milošu Vazuri i klimoglavcima oko njih vezane ruke u nekim stvarima ne može i ne sme da bude alibi i paravan za njihova (ne)dela. Da, nije posao foteljaša da daju golove i čuvaju mrežu nekadašnjeg kontinentalnog viceprvaka, ali jeste da ljudima u kopačkama i onima uz teren omoguće normalne uslove rada, redovne prihode, zdravu atmosferu… jer, kako seješ tako žanješ.
Nije u njihovom delokrugu ni probiranje stručnog i igračkog kadra, ali im je dužnost da na najosetljvije funkcije sportskog sektora postavljaju znalce od integriteta i onda im ne „drže sveću“. Ne može se od njih očekivati da znaju svaki fudbalski propis, ali nedopustivo je da nemaju pojma o osnovnim, timače ih kako im je volja i još se time javno hvale.
Iluzorno bi bilo očekivati i da znaju u glavu svakog navijača (mada bi mogli, jer su ih toliko oterali sa tribina da se preostali lako pobroje) i njegove namere, ali nemaju pravo da budu nemi svedoci zločinačkih radnji nekih od kriminalaca pogrešno nazivanih Grobarima. Nije tandem V-V kriv što večiti rival ima pravo prečeg dovođenja klinaca u svoju omladinsku školu, ali snosi najveću odgovornost za to što Zemunelo nije više“fabrika talenata“, cenjena i van granica Srbije.
Pa, čak i da je odlična u svemu pobrojanom logika kaže da bi sadašnja garnitura, posle šest godina vladavine, trebalo da je bivša zbog lošeg poslovanja, jer im je domaći zadatak da klub drže na zdravim nogama, umesto što čekaju na samilost države prilikom plaćanja domaćih poreza i UEFA licenci. Jesu joj neprocesuirani Dragan Đurić i njegova ekipa ostavili 10-ak miliona evra duga, ali on je u međuvremenu dostigao 30.000.000 i stalno raste.
A, to je generator mnogih problema i jedan od razloga što bivši asovi Partizana beže od Humske kao đavo od krsta. I ne pada im na pamet da zagaze u mulj, probaju da izvuku „parni valjak“ na čistinu, speru blato sa točkova i preusmere ga u pravom smeru. Vučelić i Vazura to znaju i zato teraju po svom, bez obzira na paprenu cenu, ubeđeni da ih jednog dana niko neće teretiti za ostavljene minuse, kao što nije ni njihove brojne prethodnike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.