Gde god se pojave, uzmu titulu

Posle ispadanja u četvrtfinalu Svetskog prvenstva i sedmog mesta u Barseloni te 2013, ondašnji selektor debitant Dejan Savić i najdominantnija generacija u istoriji ovog sporta zaređali su sa osvajanjem trofeja, a tek osvojen na završnom turniru Svetske lige u Ruzi je jubilarni – deseti.

Pre toga su Plavi delfini sa vrha pobedničkog postolja gledali na konkurenciju na šampionatima Starog kontinenta i planete, u Svetskom kupu, na Olimpijskim i Evropskim igrama, a Mađari, Italijani, Hrvati, Crnogorci, Amerikanci i Grci, svako za svoj groš, bezuspešno pokušavali da ih „nasukaju“ na obale njihovih ambicija.

– Dosadili smo vaterpolo svetu, ali se nadam da nismo dosadili i našem narodu, jer je ovo nešto najlepše što mi možemo njima da doprinesemo. Hvala i onima što nas podržavaju sve ovo vreme i onima što nisu uz nas – poručio je kapiten Filip Filipović u prvim minutima slavlja tesne pobede u dramatičnom duelu sa Italijanima.

Nakon velikog zaostatka u prvoj četvrtini, izgubljene prednosti u poslednjoj deonici, gomile teških treninga na dan mečeva u grupnoj i nokaut fazi, bez prekaljenog tandema Živko Gocić – Slobodan Nikić (u reprezentativnoj penziji), najboljeg mladog igrača današnjice Dušana Mandića i talentovanog Nikole Jakšića… što poslednjoj od pet nanizanih titula u SL daje specifičnu težinu. Iako oslabljeni i umorni od klupskih sezona Prlainović, Mitrović, Ćuk, Aleksić, braća Pijetlović… i ostali nisu pali na prvoj prepreci posle letošnjih OI i prirodnog podmlađivanja ekipe, kao što su im neki predviđali.

– Drago mi je zbog igrača koji su prvi put osetili ovakve turnire i utakmice, pošto smo u procesu stvaranja nove ekipe za Olimpijske igre u Tokiju 2020, koja treba da ostane u vrhu. Uvek je važno da pobeđuješ i stalno osvajaš takmičenja. Koliko god se ljudi čudili odakle nam volja da iznova uzimamo medalje, mi uvek imamo isti cilj – zlato. Tako će ostati dokle god igramo za Srbiju – objašnjava Andrija Prlainović, jedan od važnijih „šrafova“ u našoj vaterpolo selekciji, uzor mladim sportistima i ponos nacije ne samo zbog kontinuiteta u uspesima već i zbog stoprocentnog odziva selektorskom pozivu, često na uštrb klupskih karijera, zdravlja i ličnog komfora.

To što su se u partijama osvajača 11 Svetskih liga, u Ruzi, smenjivali talasi odlične, nešto slabije i baš loše igre, odbrana u nekim mečevima neobično često povijala pod naletima protivnika a realizacija bila ispod uobičajenog nivoa, osim sa pobrojanim otežavajućim faktorima ima veze i s gustinom rasporeda (šest duela za šest dana) i s tajmingom turnira. Samo šampioni (u bilo čemu) znaju koliko je teško tempirati formu za više takmičenja tokom jedne sezone, pogotovo ako se na svakom pikira najviši plasman, a Savićev tim za samo tri nedelje, u Mađarskoj, kreće s odbranom prvog mesta sa Svetskog prvenstva u Kazanju 2015.

– U Rusiji smo odradili sve što smo planirali. Bio je to težak turnir za sve ekipe, a u našem slučaju se deo umora od jakih treninga preneo na igru. Kao u finalu, gde smo imali psihološki loš početak, da bi kada smo počeli da mislimo na prave stvari zaigrali vaterpolo koji umemo i zasluženo dobili Italijane. Ostaje nam još da za ovo malo vremena udarimo glazuru forme za Svetsko prvenstvo. U kratkom periodu FINA ponovo organizuje dva velika takmičenja, ali koga to zanima kako se osećaju igrači – skreće pažnju na lošu praksu svetskih i evropskih vaterpolo moćnika selektor Savić, koji je i sam, kao igrač, čitava leta provodio u bazenima.

Poslednjih četiri godine to radi pored vode i to tako vešto, posvećeno i vrlo odgovorno da mu nema ravnih ni među mnogo iskusnijim kolegama. Kao takav, on i njegovi puleni su konstantna meta ostalih reprezentacija, pa i domaćih oponenata, zluradih u tvrdnjama da je vaterpolo sitna bara s premalo krokodila, a on previše slobodouman i nezavisan. I jedni i drugi kao ptice grabljivice plen čekaju prvi rezultatski podbačaj, (ne)svesni da svemu jednom dođe kraj. I računajući da će urušavanje domaće klupske baze kad-tad doći glave nacionalnom timu, čiji vrhunski rezultati ovaj sport i dalje čuvaju na površini vrtloga.

Šampionski niz

2014.

Svetska liga (Dubai)

Evropsko prvenstvo (Budimpešta)

Svetski kup (Almati)

2015.

Svetska liga (Bergamo)

Svetsko prvenstvo (Kazanj)

Evropske igre (Baku)

2016.

Evropsko prvenstvo (Beograd)

Svetska liga (Huejdžou)

Olimpijske igre (Rio)

2017.

Svetska liga (Ruza)