Neverovatna sezona je iza novopazarskih klubova. Nikad uspešnija ili nikad neuspešnija? Pitanje jednostavno, odgovor i ne baš.
Bila je ovo godina najvećih ekipnih uspeha, odbojkaši su osvojili Kup Srbije, a Klub malog fudbala došao do finale istog takmičenja. Bljesak kakav niko, pa ni najveći optimisti, nije očekivao. Opet, otkud i zašto se u pitanju uz nikad uspešniju našlo mesta i za neuspešnu sezonu? Oko fudbala kao najpopularnijeg sporta uglavnom se sve vrti. Kad fudbalerima ide, onda skoro i da nije važno da li drugima ide ili ne ide. Tako je bilo i tako će biti, ma koliko dobrog se dešavalo u drugim sportovima. Nažalost, to je istina. Vanserijski rezultat odbojkaša i vrhunski futsal tima nisu prošli nezapaženo, naprotiv. Međutim, ispadanje Novog Pazara iz fudbalske elite privuklo je toliko pažnje da se stiče utisak da su i takvi podvizi nedovoljni da pokriju veličinu neuspeha fudbalskog kluba. Da jedna loša stvar nikada ne idu bez niza sličnih, tj. da fudbaleri ne budu usamljeni u neuspehu, potrudili su se FK Jošanica ispadanjem iz Srpske lige i rukometaši iz Super B lige.
Tužna fudbalska priča
Mnogo toga je napisano o tužnoj sezoni novopazarskog sportskog mezimca. Da više ne bi vrteli dobro poznatu priču neka ovo bude kratak zaključak o Pazaru i Super ligi. Katastrofalnu jesen, donekle, bolje odigrano ,,proleće“ nije moglo da izbriše. To što su se menjali treneri i igrači i nije bilo toliko strašno. Dešavalo se isto ili slično i ranijih sezona pa se izlaz nalazio. Šteta je što je Neško Milovanović došao dockan. S njim je krenulo na bolje, mnogo bolje, ali, ruku na srce, nije se ni imalo s čim da bi bilo još bolje. Bez valjanih i ozbiljnih letnjih i zimskih priprema verovatno bi se u skoro svakoj drugoj ligi nekako pronašao put spasa, iz Super lige, ma šta o njoj i njenom kvalitetu mislili, to jednostavno nije bilo moguće. U takvoj situaciji bilo koji trener, pa i konzilijum trenera, našao bi se na mukama. Igrača je bilo za više od dva tima, a pravih nedovoljno da se sastavi jedan kvalitetan. U prvom delu šampionata blistao je Enver Alivodić, u drugom, donekle, Ivan Marković, što je malo za tako veliki cilj. Jedni su igrali, a da ni njima nije jasno zašto, drugi nisu, i tek njima nije i nikad neće biti poznato zbog čega ih nije bilo u timu.
Aktuelna je budućnost Novog Pazara. Čelnici kluba izdali su saopštenje u kojem se govori o proglašavanju bankrota i gašenju Novog Pazara. Koliko je to realno? I jeste i nije. Još manje je realno da uskoro, kako je saopštenjem nagovešteno, dobijemo odgovore na pitanja pokrenuta u njemu:1. Imena poverilaca koji nisu prihvatili dinamiku isplaćivanja u ratama dospelih finansijskih obaveza koje klub ima prema njima. 2. Imena igrača koji nisu prihvatili dinamiku isplaćivanja u ratama dospelih finansijskih obaveza koje klub ima prema njima.
3. Imena poverilaca i nazovi sportskih radnika koji su tužili klub i na volšeban način dobili sporove na sudu. 4. Kao i da li postoji nešto što Uprava kluba nije uradila, a mogla je kako bi sprečila ispadanje Novog Pazara iz Super lige.
Nema opstanka bez golova
Jošanica se posle samo jedne sezone u Srpskoj ligi – Zapad vratila u zonu. Kad je trebalo najviše ,,žuti“ su dali najmanje. U poslednjih 10 utakmica osvojena su svega tri boda. Sedam kola pre kraja lige imali su dve meč lopte i to na Gradskom stadionu. Obe su ,,probušili“, porazima od kragujevačke Šumadije (0:2) i Smedereva (0:1). Ni to nije bio kraj nadanja, ali je već tada postalo jasno da pravac kojim se kreću neće ništa dobro doneti. Imala je Jošanica dosta problema u prvom delu prvenstva, ali i pored svih peripetija 12. mesto i pozitivna gol razlika nisu slutili da će crna prolećna serija tako dugo trajati. Očajan nastavak prvenstva u kojem je osvojeno svega 11 bodova (jesen završena sa 17), sa mršavim saldom od dve pobede i četiri nerešena rezultata u Pazaru, uz svega jedan osvojeni bod na strani, kad se sve to sabere proizilazi da poslednje mesto nikako nije moglo da se izbegne. Odbrambena linija tima tokom kompletne sezone imala je sasvim dobar učinak. Podatak da su primljena samo 34 gola, odnosno da su sam četiri tima bila uspešnija od Jošanice u odbrani svoje mreže bio bi vredan pažnje u svakom drugom slučaju, osim ovom. ,,Žuti“ napad skoro da nije postojao. Sa 24 gola u 30 utakmica bili su ubedljivo najslabija ofanzivna ekipa, to i previše loše odigranih mečeva na domaćoj travi, koštalo ih je opstanka.
Pokušaj sa promenom trenera šest kola pre kraja šampionata ( Sead Kolašinac umesto Elvira Muratović) nije doneo pomak, kao ni reaktiviranje nekadašnjeg bisera novopazarskog fudbala, Elvir Bihorca. Nažalost, nije iskorišćena ni prilika da se nametnu i nagoveste uspešnu karijeru mlade snage. Potencijal Emira Hazirović je očigledan, i tu se može staviti tačka.
Odluka Disciplinske komisije FSRZS, da zbog neregularnosti uočenih na utakmici Smederevo – Mihajlovac oba tima isključi iz lige, kod čelnika Jošanice probudila je nadu da se kad na terenu to nije bilo moguće do opstanka dođe za ,,zelenim stolom“. ,,Žuti“ su najslabiji tim lige, to njihovu situaciju usložnjava i čini skoro bezizlaznom. Ipak, valja sačekati konačnu odluku fudbalskih organa.
Priboj dužnik Pazara
Ni rukometaši Novog Pazar nisu uspeli da sastave više od jedne sezone u Super B ligi. U nju su ušli zahvaljujući odustajanju niškog Železničara, a iz nje ispali zbog jednog poraza, i to u završnici prvenstva na svom terenu, do kojeg nikako nije smelo da dođe. Menjali su se treneri i igrači tokom čitavog šampionata, tražila se postava i igra s kojom će se bezbrižno ući u finiš lige, i kada je izgledalo da je pronađena dobitna kombinacija, dogodio se Priboj u Pendiku (pobeda Pribojaca 22:21). Ključna utakmica odigrana je tri kola pre kraja prvenstva, da bi se već u sledećem meču prokockala nova velika prilika za spas. Na 12 minuta pre kraja utakmice u Novoj Varoši, Pazarci su imali tri gola viška u odnosu na Zlatar (21:18), i opet nisu izdržali (Zlatar – Novi Pazar 24:23). Treća i poslednja šansa bila je najmanja i nije zavisila od Plavih, da je Priboj pobedio u poslednjem kolu Sinđelića u Beogradu, Novi Pazar bi i dalje ostao u ligi, ali to se nije dogodilo. Sa 21 bodom, koliko je imao i Priboj, ali sa slabijim skorom u međusobnim mečevima od komšija, Novi Pazar je zauzeo 9. mesto i pridružio se Vranju, Inđiji i Topličaninu, klubovima koji se sele u Prvu ligu.
Iako je iza sebe imao loše odigran prvi deo sezone, Pazar je imao šansu. Mnogo toga nabolje promenilo se sredinom novembra, kada je na klupu ,,plavih“ umesto Mladena Ćaćića zaseo Nikola Marković. Dotadašnja pojačanja osim Žarka Petkovića, Bugarčić i Martinović, nisu bili na nivou koji se od njih očekivao. Sa trenerom Markovićem i novim igračima Arminom Kaltakom, Zlatkom Rakićem, Aleksandrom Milićevićem, Almirom Hamidovićem i Vladimirom Petrovićem igra je dobila potrebne obrise. Na startu drugog dela oduzet je bod šampionu Mokroj Gori i to u Zubinom Potoku (25:25), na gostovanjima pobeđeni su Vranje i Inđija, i ni to nije bilo dovoljno. Sve što je bilo dobro prosuto je u toj jednoj utakmici sa Pribojem, posle koje je tim od Markovića preuzeo Hasan Memić. Šteta, jer prava je retkost da jedan klub izgubi ligaški status i pored toga što je takmičenje završio sa pozitivnom gol razlikom (547:534).
U rukometnim krugovima često se u poslednje vreme govori o novoj reorganizaciji rukometnih ligi. To je i razlog što se u Novom Pazaru nadaju da bi i u sledećoj sezoni mogli da se zadrže u Super B ligi. Ostaje da se vidi u narednim mesecima da li je više zagovornika ili protivnika te ideje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.