Goran Ivanišević o problemima u saradnji sa Novakom Đokovićem: Ego morate da sahranite, ljudi me nekad vide kao divljaka

Bio je vrhunski teniser, osvojio je Vimbldon kada se i sam najmanje nadao, međutim ono što je kao igrač uradio ne može da se poredi sa onime što već više od jedne deecenije čini neponovljivi Novak Đoković.

Možda zbog sličnosti u temperamentu, svakako i iz razloga kako bi Nole usvaršio tehniku prilikom servisa, Srbin je odlučio da 2018. u stručni štab pozove najpoznatijeg tenisera iz Hrvatske.

Ivanišević je u sportskoj javnosti bio prepoznat kao teniser izrazitog ega, međutim u radu sa Đokovićem shvaito je da ga i te kako može sputati, pogotovo u trenucima kada Đoković tokom mečeva, iznerviran „bljuje vatru“ ka svojoj loži.

Javnost se nerekto pita kako to Ivanišević podnosi, a može se ponekad i sa usana Đokovića pročitati koliko ume da bude neprijatan, međutim sada već dokazani stručnjak smatra da je u tome i deo uspeha osvedočen sa čak devet osvojenih grend slemova srpskog asa u zajedničkoj saradnji, od ukupno 24 koliko ih je podigao tokom fenomenalne karijere.

– Imate uvek taj stres. Ima nas petoro u timu, ali uvek sam ja kriv za sve. Tako je to kada ste trener. Na terenu, ljudi su me videli kao divljaka, ali sam van terena skroz drugi čovek, miran sam. Niko nije verovao da ja mogu da budem dobar trener. Morate da znate kako da sahranite sopstveni ego, da akcenat stavite na igrača koji je važan. Vi niste važni – otkrio je Ivanišević prilikom obraćanja na konferenciji za Preduzetništvo u Zagrebu.

– Nije lako motivisati ga jer je već sve osvojio, ali imamo način. Mnogo puta nismo saglasni, ali dobro je svađati se na terenu. Volim svoj posao koji dobro može da se uradi samo ako ga volite i ako imate podršku porodice. Ako ne znate kako da se nosite sa stresom, koji je uvek prisutan, onda ne možete ovo da radite.

Ivanišević je veoma ponosan na činjenicu da je trener najboljeg tenisera u istoriji ovog sporta.

– Srećan sam što treniram genija, najboljeg tenisera svih vremena i jednog od najboljih sportista uopšte. Nezahvalno je da se samo pobede računaju. Finale nije dovoljno, to je kao da niste ni došli na turnir. Lakše mi je jer smo iz istog regiona i razumem mnogo stvari koje radi i unapred sam spreman za njih. I ja sam isto radio, ali sad kao trener moram da budem smireniji i staloženiji.