„Mladi igrači imaju cenu, ali nemaju vrednost“: Goran Stevanović za Danas o ulozi transfer marketa

Rđava pojava modernog vremena, međutim, jeste ta da fudbalski „pink panteri“ merkaju i dragulje koji još nisu došli pod finu ruku majstora svog zanata. Nesuđenoj dragocenosti u njihovom džaku potamni sjaj. Umesto da je biser na najlepšem vratu talenat se iskvari u bižuteriju osrednje vrednosti.

Vreme je majstorsko rešeto, a za vreme sve manje njih koji treba da proseju zlatnu žicu imaju vremena.

Tako gleda i Goran Stevanović, Partizanov fudbalski as osamdesetih, koji se, dok mu fudbal nije stao u mali prst, brusio i u Humskoj i kroz sve selekcije državnog tima.

„Definitivno živimo neko drugo doba. Bespredmetno je zato govoriti o dobrim stranama propisa iz jugoslovenske lige po kojem se u inostranstvo moglo tek s 28 godina. Bilo bi sjajno da nam talentovani igrači ostaju i do 24-25, ali i to je više nemoguće. Nadvladao je novac, a svako kome je on vodilja u mladim godinama rizikuje da propadne. Primera je bezbroj. Neki se i osveste pa se vrate u naš fudbal da probaju iz drugog puta da se dokažu. Zdrav sportski rezon je izgubio bitku kad je dečja radost igre izmeštena iz ulice i školskog dvorišta u krute sisteme takmičenja od malih nogu u balonima. Pobedili su transfer marketi. Mladi igrači danas imaju cenu, ali nemaju vrednost“.

Navršilo se decenija od trijumfa Srbije na Evropskom prvenstvu za igrače do 19 godina u Litvaniji. Dve godine zatim, na Svetskom omladinskom šampionatu u Novom Zelandu, postignut je najznačajniji uspeh podmlatka od podviga „čileanaca“ 1987, s kojima je, kao nešto stariji od njih, Stevanović igrao u mladoj reprezentaciji (do 21) kod Mirka Jozića, selektora i u Čileu.

Bivši kapiten crno-belih drži da je iluzorno očekivati da se svaki igrač koji ima vredno znamenje iz mlađih kategorija ostvari kao vrhunski as.

„Mnogo faktora utiču na pravilan fudbalski razvoj do zenita karijere. Gro je primera da neki nisu dosegli do visina iako su, kao Zoran Čava Dimitrijević u moje vreme, bili izuzetno daroviti. Naći ćemo i gomilu suprotnih slučajeva da su neki izgradili veliko ime a da u mlađim uzrastima nisu osvojili ništa. Dušana Tadića, redimo, tek smo skoro dobili kao oslonca naše reprezentacije. Ko onda presudno treba da deluje na prelazu u seniorski tim, koji kod mladog čoveka može biti složen? Treneri. Ali njima treba pružiti šansu da strpljivo rade, da stvore igrača koji je predodređen za najvažnije uloge. Nekada je to bilo samo na relaciji klub-igrač, bez nesnosnog pritiska da rezultat mora da se ima preko noći. Moja je sreća bila da me je od pionirskih dana nadgledao Stevan Ćele Vilotić, Danas se u nezajažljivim zahtevima pogubno upliću ne samo menadžeri nego i preambiciozni roditelji. Pravi „pacijenti“ su mnogi među njima. Tako se i najdarovitiji lako odvuku na stranputicu“.

Milovan Đorić, nekadašnji bek iz Zvezdinog šampionskog tima koju je odnegovao Miljan Miljanić, redovno ukazuje da više ne umemo da napravimo pouzdanog beka. Stevanović kaže isto to, ali u svetlu svog mesta u timu.

„Ima i dvadesetak godina kako upozoravam da ćemo platiti cenu zato što ne stvaramo ‘desetku’. Tek za tu odgovornu ulogu, koja treba da proizvede prevagu u igri, treba ukazati dugoročno poverenje treneru. Najbolje je ako se u njemu spoje i taktička i pedagoška znanja“.