Grbović: Možemo da ispunimo sve zahteve za organizaciiju Fajnal-fora

Čelnici Evrolige odredili su kao krajnji datum 24. ili 25. maj do kada bi trebalo da „prelome“ hoće li biti nastavka sezone ili će ona biti otkazana.

Logički, do nastavka ne bi trebalo da dođe, u Rusiji se vrhunac pandemije tek očekuje, dok je u SAD situacija krajnje dramatična, a upravo iz te države je 90 igrača u evroligaškim klubovima.

Ipak, utisak je da će Evroliga, kao i Evrokup imati svoj nastavak, što će zahtevati organizaciju završnice u jednom gradu u kojem bi od 4. do 26. jula trebalo da „prodefiluje“ 18 evroligaških ekipa, odnosno nešto više od 3.000 ljudi.

Čelnici Grada Beograda uvereni su da će prestonica Srbije biti spremna za tako kompleksnu organizaciju, odnosno da će Arena i hala „Aleksandar Nikolić“ omogućiti učesnicima najbezbednije zdravstvene uslove, po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije.

– Kao bivši košarkaš apsolutno razumem probleme sa kojima se Evroliga suočava: ugovori igrača, među kojima će mnogi isteći u junu, zatim problemi sa potencijalnim povratkom igrača iz inostranstva, prevashodno SAD… Beograd je odlučio da se kandiduje na osnovu rezultata koji su ostvareni organizacijom Fajnal-fora 2018. F4 u prestonici Srbije ocenjen je najvišom ocenom, pre svega kada je bezbednost svih učesnika bila u pitanju. Ako uzmemo u obzir trenutnu zdravstvenu situaciju u Srbiji, kao i mogućnost i sposobnost potencijalnog usklađivanja naših medicinskih protokola sa onima iz država iz kojih dolaze evroligaški klubovi, mislim da je naša kandidatura u potpunosti argumentovana – uveren je Goran Grbović, direktor Beogradske arene.

Najzahtevniji segment organizacije sigurno će predstavljati sposobnost testiranja na korona virus velikog broja ljudi koji će cirkulisati na relativno malom prostoru, zatim doping testovi, kao i higijenska pedantnost i revnosna dezinfekcija svih prostorija, teretana i hala.

– Evroliga je ozbiljna organizacija: to je druga najkvalitetnija košarkaška liga na svetu i sigurno se ništa ne bi radilo van protokola Svetske zdravstvene organizacije. Onaj ko bi organizovao završnicu dobio bi od Evrolige jasno definisane logističke zahteve koje mi, u to sam ubeđen, možemo da ispunimo. Postoji ideja da svi učesnici završnog dela Evrolige, a koji su već obavili testiranja na korona virus, u Beograd dođu sa takozvanim imuno pasošima, što bi omogućilo da obavezan karantin od 15 dana po dolasku u prestonicu Srbije poprimi oblike kampusa. Svaka ekipa nalazila bi se u posebnom delu hotela i u minimalnom broju: igrači, treneri, lekari, fizioterapeuti, odlazila bi pod pratnjom do Arene ili Pionira na trening i nazad, bez ikakvog kontakta sa drugim ekipama. Naravno, za tako nešto biće nam potrebno odobrenje Ministarstva zdravlja, kao i da bude u skladu sa protokolom koji bismo dobili od Evrolige – objašnjava Grbović.

Među kandidatima za organizaciju završnice Evrolige pominjani su i Atina, Kaunas i Berlin. Grbović u prestonici Nemačke vidi najvećeg konkurenta, dok su Atina i Kaunas, prema njegovom mišljenju, u osetno težoj poziciji.

– Mislim da Atina na kraju neće biti među kandidatima, s obzirom na to da, koliko znam, Grčka u skorije vreme neće otvoriti granice za putnike iz zapadnih zemalja, a veliko je pitanje da li će svoje mere prilagoditi i turističkoj sezoni. Kaunas je takođe ispao iz konkurencije, tako da su ostali Beograd i Berlin. Geostrateški, mi smo u najboljoj poziciji. Osim toga, postoji apsolutna podrška da Beograd dobije organizaciju tako velikog i značajnog događaja, i od Vlade Republike Srbije, pa i predsednika Aleksandra Vučića. U skladu sa tim, država će obezbediti apsolutnu bezbednost sletanja na beogradski aerodrom, što je preduslov da bi se uopšte razmišljalo o dobijanju organizacije. U datom kontekstu, mislim da Berlin ne bi imao podršku Vlade Nemačke, svakako ne onakvu kakvu mi već imamo od strane naše države – optimista je bivši košarkaš Partizana.

Na relativno malom prostoru svakodnevno bi cirkulisalo više stotina ljudi, ukupan broj gostiju mogao bi da bude oko 3.000.

– Mi smo u kontaktu sa Markom Kabaleom, čovekom koji je desna ruka Đordija Bertomeua kada su u pitanju organizacije događaja u okviru Evrolige. Neke su procene da bi domaćin završnice mogao da ugosti 3.000 ljudi, mada mislim da će taj broj biti i veći. Grad Beograd je već obavio određene razgovore sa ugostiteljima, hotelima… Naravno, i Evroliga bi direktno razgovarala sa svima njima kako bi se postigao dogovor oko kvaliteta usluga i cene – naveo je Grbović.

On misli da bi se, ukoliko NBA liga bude počela, odnosno ako Las Vegas i Havaji budu destinacije na kojima bi se organizovao nastavak takmičenja, pronašla rešenja i za povratak američkih igrača u Evropu. Ali da će, u svakom slučaju, ekipa koja bude imala više domaćih igrača biti u prednosti.

Postoji plan po kome bi Evroliga pokrila sve troškove smeštaja učesnika, što sasvim sigurno neće biti mali iznos. Pitanje prihoda i rashoda svakako je vrlo važno za halu poput Arene, gde zakup termina na dnevnom nivou košta oko 20.000 evra. Organizovanje utakmica bez prisustva publike u značajnoj meri bi umanjilo prihode.

– Mi smo ponudili pun paket. Da bismo pričali o prihodima i rashodima morali bismo prvo da dobijemo plan, protokol i program Evrolige. U svakom slučaju, rashodi ne bi bili uobičajeni: broj ljudi u obezbeđenju bio bi manji, takođe i onih zaduženih za čišćenje. Klimu ne bismo uključivali, što nije zanemarljiva tačka u rashodima. Mnogo toga zavisilo bi od logističkih zahteva Evrolige, ali sam nekako siguran da bi Arena završila u plusu – istakao je Grbović.

Organizacija bi podrazumevala i rigorozne medicinsko-bezbednosne mere.

– Beogradska arena ima dve sale, od kojih je manja fizički potpuno odvojena od veće. Postoji i topli tunel koji vodi iz manje u veću halu. Dakle, dve ekipe mogu istovremeno da treniraju, a da se uopšte fizički ne sretnu. Tu je i Pionir, što znači da bi tri ekipe istovremeno trenirale na različitim mestima, uz prethodno obavljene sve dezinfekcione mere koje se u Areni već duže vreme primenjuju. Važno je navesti da je podloga u velikoj hali ista kao u maloj sali, odnosno u Pioniru. Mi u Areni imamo i dve teretane koje su takođe fizički potpuno odvojene. Dakle, sve što se bude ticalo treninga Arena može ispuniti, a važno je pomenuti da će Grad preduzeti obavezu bezbednog prevoza svih učesnika do hale i nazad – zaključak je direktora Štark arene Gorana Grbovića.

KK Crvena zvezda: Bolje je kod kuće

U Crvenoj zvezdu su pozitivno prihvatili mogućnost da Beograd bude organizator potencijalne završnice Evrolige.

„Saznali smo za kandidaturu isto kad i ostali – kada je Grad izdao zvanično saopštenje. Domaćinstvom Fajnal-fora Evrolige 2018. Grad je pokazao organizacione sposobnosti kada su tako veliki događaji u pitanju. Sigurno da bi završnica Evrolige u datim okolnostima zbog pandemija korona virusa bila specifičnija: na jednom mestu našlo bi se oko 3.000 ljudi, međutim to bi svakako puno značilo i ugostiteljima nakon kriznog perioda zbog pandemije. Beograd ima dve odlične hale, dovoljno kapaciteta za organizaciju tako velikog događaja. Mi smo svakako za to da se pobednik reši na terenu, međutim ne gledamo toliko unapred. Situacija je zbog pandemije veoma kompleksna, okolnosti se menjaju na dnevnom nivou i s tim u vezi trebalo bi prvo sagledati bezbednost svih potencijalnih učesnika, sprovođenje mera prevencije i prevashodno zdravstveno stanje igrača. Napravljena je ogromna pauza, skoro dva meseca bez timskog treninga i takmičarskog ritma, igračima će biti potreban period od sigurno četiri-pet, možda i svih šest meseci kako bi se vratili na vrhunski takmičarski nivo. Veliko je pitanje, takođe, da li će i kada moći da se vrate inostrani igrači, pre svega Amerikanci. Zvezdi bi potencijalna organizacija završnice Evrolige u Beogradu odgovarala, ne bismo putovali, samim tim, ne bismo se suočili ni sa neophodnim karantinom. Zvezda će poštovati svaku odluku koju Evroliga bude donosila“, istakao je Filip Sunturlić, generalni menadžer Crvene zvezde.

Mijat Lakićević: Da se podeli i rizik

Mijat Lakićević, ekonomski novinar, smatra da je rizik u ovom trenutku ući u organizaciju takvog sportskog događaja poput završnice Evrolige i Evrokupa. On napominje da je 2018. godine kada je Fajnal-for bio u Beogradu situacija bila drugačija jer je usled otvorenih granica svih zemalja i priliva velikog broja navijača profit praktično bio zagarantovan.

„Rizik je povećan, a prihodi neizvesni. Tu je bitno znati računicu da li i koliko novca od prava za televizijske prenose može da pripadne organizatoru. Bilo bi lepo videti biznis plan koji je napravljen pre apliciranja za domaćinstvo, da vidimo na šta onaj ko je to smislio računa od prihoda i da li planira da Evroligu, odnosno onoga čije je takmičenje, uslovi i da se podeli rizik u slučaju eventualnog gubitka, odnosno da se podele troškovi – objašnjava Lakićević.