Grč na početku, eksplozija u nastavku

Gubili su crno-beli u tom intervalu i sa 14 poena razlike, što možda i najbolje pokazuje koliko su bolje odigrali u nastavku, u kome su rivala sveli na svega 31 dati poen. Imali su košarkaši Partizana u drugom poluvremenu više nego duplo ostvarenih timskih asistencija; neuporediv broj poena iz tranzicije i dvojicu košgeterski izuzetno inspirisanih pojedinaca: Radeta Zagorca (26p) i Novicu Veličkovića (15p).

Kapiten je za skoro 22 minuta u igri pokazao opravdanost odluke trenera Trinkijerija da, uprkos dolascima Rašona Tomasa i Stefana Birčevića, Veličkovića zadrži kao bitan faktor u kreaciji igre sa četvorke. Imao je Novica i nekih pogrešnih odluka; pasova koji nisu išli ka spoljnom saigraču, međutim defanzivno je dao nemerljiv doprinos, prevashodno mobilnošću sa četvorke i pravovremenim pomaganjima sa strane pomoći.

Uprkos godinama (33), odnosno preživljenim povredama i borbom sa hroničnom, Veličković je i protiv Tofaša demonstrirao neverovatan energetski naboj oslikan u visokim iskakanjima i udvajanjima rivalskih bekova, kao i konstantnom traženju rešenja na niskom postu.

– Desilo se to da je utakmica krenula na taj način da su oni gotovo svaki šut koji su uputili ka košu i ubacili, što ume da frustrira. Bili smo stegnuti, ali smo se donekle resetovali na poluvremenu. Sreća pa smo vratili utakmicu na četiri poena razlike pri kraju druge četvrtine. Da je ostalo desetak poena razlike, mnogo bi teže bilo. Trgli smo se, dozvolili im 30 poena u nastavku, što je recept, pogotovo kada igraš kod kuće, da ne dozvoliš drugom da se razigra. Drugo poluvreme smo odigrali kako treba, u prvom kao da smo bili u nekom grču – bili su utisci Veličkovića nakon meča u kome je odlično odmenio rovitog Rašona Tomasa.

Gledano kroz prizmu drugog poluvremena: Gordić i Volden zbirno su imali osam asistencija, većina njih bila je upućena ka Zagorcu koji je faktički bio nepogrešiv u šutevima iz mesta sa distance (4/7 za tri), odlično čitajući rotacije u rivalskoj odbrani, napadajući prodorom svaki put kada bi defanzivac na njemu bivao van balansa i visoko u odbrambenom stavu.

– Bilo je dosta nekih amplituda, za koje ćemo se sa progresom sezone truditi da ih bude što manje. Ovo je dobar pokazatelj da nismo mekani, pre svega mentalno. I pored minusa, bili smo svesni da je većina šuteva koje su ubacivali plod njihovog kvaliteta i sreće, a da je pritom bila prisutna naša dobra odbrana. Ohrabrivali smo se međusobno, držali timski duh i kada smo uprkos svemu tome bili na ‘minus 4’ na poluvremenu, bili smo svesni da podizanjem nivoa odbrane neće moći da izdrže celu utakmicu. Zadovoljan sam kako sam odigrao, već se kristališu uloge u ekipi. Iako je rana faza sezone, neke stvari su se posložile. Imamo ljude koji su zaduženi za različite role. U drugom poluvremenu je to bio Kori. Fantastično je razigravao u odsudnim trenucima. Bilo je napadački raspoloženih i ta raznovrsnost je jako dobra za našu ekipu – pohvalio je Zagorac saigrače, naročito Amerikanca Voldena.

Veličković: Dosta sam pošteđen

Novica Veličković nije bio u prvom planu kod trenera Andree Trinkijerija tokom Superkupa; uglavnom je aplaudirao i podržavao saigrače; međutim s povredom kvadricepsa Rašona Tomasa u Laktašima i u utorak uveče protiv Tofaša dobio je nekih dvadesetak minuta u proseku.

„Nemam baš 23 godine, ali dosta sam pošteđen. Prošao je Superkup i za sve to vreme sam neka vrsta ‘najboljeg saigrača’, kapiten. Kada Rašon nije bio u mogućnosti da igra, uskočio sam. Emocija me čitav život vodi kroz ovu igru i zato je i igram. Da je nemam, prestao bih odavno. Kada svi oni imaju tu energiju, to te samo dodatno ‘napali’. Rade je izvukao dosta toga, ja volim kad se pokaže emocija, naročito kod kuće“, naglasio je Veličković.