GRČKA 1998: Sa drugim timom na krov sveta

Svetsko prvenstvo 1998. godine odigrano je u Atini, glavnom gradu Grčke. Nakon preskočenog prvenstva u Torontu zbog sankcija koje su joj bile uvedene, Jugoslavija se vratila u punom sjaju u kolevku demokratije i vođena trenerom Željkom Obradovićem, neočekivano se okitila zlatnom medaljom. Drugo mesto pripalo je Rusiji, dok je bronzu zasluženo osvojila reprezentacija SAD.

Jugoslavija je na prvenstvo došla bez vodećih igrača, Vlade Divca (lok aut u NBA), Predraga Danilovića (povreda) i Zorana Savića koji se povukao iz reprezentacije. No tu ni izbliza nije bio kraj problema. Jugo-Grci, igrači sa dvojnim državljanstvom poput tada jednog od najboljih centara Evrope Dragana Tarlaća, te izuzetno perspektivnih Predraga Stojakovića i Milana Gurovića su još uvek bili pod administrativnom blokadom igranja, pošto su Grci zabranili njihov nastup za našu reprezentaciju. FIBA će u našu korist presuditi tek godinu dana kasnije. Njima treba pridodati Aleksandra Đorđevića i Nikolu Lončara koji jesu igrali, ali ne u punom kapacitetu pošto su bili povređeni.

Međutim i pored praktično drugog tima Željko Obradović je uspeo da pored odličnih timova poput Rusije, Grčke, Italije i SAD bez NBA igrača odvede plave na krov sveta.

Međutim, Jugoslavija je silovito krenula završivši na prvom mestu grupe B, gde je snage odmerila sa Rusijom, Portorikom i Japanom. U nastavku prvenstva formirane su nove grupe, gde je Jugoslavija takođe zauzela prvu poziciju i obezbedila četvrtfinalnu utakmicu sa Argentinom.

Nakon još jedne ostvarene pobede u polufinalu Jugoslaviju je čekao domaćin, Grčka. U izuzetno neizvesnom meču scih 40 minuta Jugoslavija je tek u produžetku „prelomila“ Grke koji su jednostavno sagoreli i rezultatom 78:73 zakazala finale i ponovni duel sa Rusijom.

U tesnom meču poražena je i reprezentacija Rusije rezultatom 64:62. Prevagu je doneo Željko Rebrača koji je prvo bananom u odbrani, a zatim skokom u napadu rešio pitanje šampiona sveta. On je uz Dejana Bodirogu (MVP) bio glavni motor nove plave generacije. Ipak potrebno je pomenuti još Sašu Obradovića, Milenka Topića, Nikolu Bulatovića, Vladu Šćešanovića, Miću Berića bez oji izvesno je zlata ne bi bilo…Tako je, nakon osam godina, reprezentacija Jugoslavije ovog puta smanjene, ponovo zasluženo podigla pobednički pehar prvaka sveta.
https://www.youtube.com/watch?v=mTT-ke2XK2w

Za najboljeg igrača ovog prvenstva proglašen je reprezentativac Jugoslavije, Dejan Bodiroga, a šampionat u Grčkoj bio je poslednji u reprezentativnom dresu za Aleksandra Đorđevića.

Put do zlata:
Jugoslavija – Portoriko 80:66 (47:30)
Jugoslavija – Rusija 82:74 (68:68, 33:40)
Jugoslavija – Japan 99:54 (47:26)
Jugoslavija – Kanada 95:55 (44:23)
Jugoslavija – Italija 60:61 (25:29)
Jugoslavija – Grčka 70:56 (38:30)
Četvrtfinale: Jugoslavija – Argentina 70:62 (34:31)
Polufinale: Jugoslavija – Grčka 78:73 (57:57, 31:33)
FINALE: Jugoslavija – Rusija 64:62 (30:35)

Konačan plasman:
1) Jugoslavija
2) Rusija
3) SAD
4) Grčka
5) Španija
6) Italija
7) Litvanija
8) Argentina
9) Australija
10) Brazil
11) Portoriko
12) Kanada
13) Nigerija
14) Japan
15) Senegal
16) Južna Koreja