Greške stigle na naplatu

Eliminacijom iz kvalifikacija Lige šampiona, Omonija je srpskom velikanu „izbila“ petnaestak miliona evropskih novčanica; ako se tome pridoda činjenica da je na osnovu ostvarenih transfera tokom leta inkasirano „tričavih“ milion i po, jasno je da klub iz Ljutice Bogdana recesiju može izbeći imperativnim plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope.

Naravno, prodaja pojedinaca poput Degeneka, Gavrića, Petrovića… sada se već i podrazumeva, baš kao i to da je Dejan Stanković trenerski još uvek zelen i trenutno nedorastao taktičkom nadmudrivanju na međunarodnoj sceni.

Eliminacija od Omonije u Nikoziji, u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, predstavlja, zapravo, sublimaciju svega loše urađenog u poslednjih godinu dana.

Crvena zvezda je ispala od tima koji bi verovatno i u srpskoj Superligi imao problem da bude u vrhu tabele; bez apsolutnog lidera, prevejanog tehničara, darovitog fudbalera…

Trebalo bi uzeti u obzir i objektivne okolnosti: rovitost Kataija, Gobeljića, Rodića, Bena; činjenicu da se igralo na sparnih 37 stepeni, kao i podatak da je uprava potpuno zakazala u pokušajima da angažuje pristojnog napadača, uprkos tome što ih je na platnom spisku imala čak trojicu (Boaći, Pavkov, Tomane).

Tvrdoglavost Stankovića, da od preuzimanja ekipe često Vukanovića forsira kao startnog napadača personifikovala se u Nikoziji kao amaterski potez.

Tolika indolentnost bivšeg fudbalera Napretka; nemuštost u kretanju bez lopte i traženju dubine delovala je tako da su ga saigrači, kako se meč odvijao, sve manje tražili, svesni njegove sporosti, neokretnosti i slabosti u duelu.

Tehnički, Zvezda je sasvim sigurno bolji tim od Omonije: velika je šteta što su Katai i Ben u Nikoziji igrali roviti, baš kao i Rodić, koji je uprkos nelagodnom osećaju bio vrlo važan u građenju napada, često uspevajući da centaršutevima po zemlji kreira šanse, prevashodno za Bena.

Iako se za dve sezone u Zvezdi isprofilisao kao jedan od boljih igrača, fudbaler sa Komorskih Ostrva direktan je krivac što crveno-beli nisu rešili sve nedoumice u 90 minuta.

Sa sezonskih 650.000 evra, Ben je naprosto morao da barem jednom, iz najmanje tri izgledne prilike, savlada korpulentnog Fabijana: umesto „ciljanih šuteva“ uglavnom je napamet upućivao udarce.

Povratnik Kanga, sa obećanih pola miliona evra u tekućoj sezoni, odigrao je toliko loše, da ostaje nejasno iz kojih je razloga odigrao svih 120 minuta.

Bez ijednog pasa u dubinu; igrajući u sporom ritmu, ne vršeći presing na protivničke štopere, bezglavo je šutirao sa distance, čak se i ne trudeći da sakrije nameru.

Stanković je u Nikoziji odigrao ziheraški; nije znao, možda ni želeo, da u produžetku i poslednjih dvadesetak minuta regularnog dela, na adekvatan način osveži igrače, težište prebaci na protivničku polovinu i izvrši pritisak na nesigurnu poslednju liniju Omonije.

Izvršenim izmenama nije doprineo promeni ritma, ubrzanju, niti sigurnijem pasu; umesto toga, Zvezda je zaigrala defanzivnije, bezidejnije, omogućivši tako javnosti da se uveri u skromne napadačke mogućnosti Dijega Falćinelija, koji na visinu od 186 centimetara ima svega 75 kilograma, što je poprilično krhko za centarfora bez izrazite brzine i tehnike.

Garsija neće iz Zvezde

Mnogo problema Mateo Garsija pravi upravi Crvene zvezde. Omaleni Argentinac jednostavno neće da napusti klub iz Ljutice Bogdana dok finansijski ne bude bio zadovoljan, istovremeno insistirajući na tome da novi klub bude sa Starog kontinenta. Odlukom da se ne vrati u Argentinu, crveno-belima je izbio već dogovoreno obeštećenje od 2.200.000 dolara; Olimpijakos je potom pokušao da odobrovolji upravu Zvezde i da za nekih milion evra obavi transfer, međutim Zvezdan Terzić i Mitar Mrkela nisu želeli da popuste. Prema saznanjima Mozzartsporta, Aris se ponovo javio; dostavio je ponudu od 1.300.000 evra na osnovu obeštećenja, plus 50 odsto sume od narednog transfera, međutim Argentinac je odbio da se vrati u Solun.

Ispali sa „penala“ posle 32 godine

Crvena zvezda je posle velike drame na Kipru poražena posle penal-serije u kojoj su njeni igrači dva puta bili neprecizni. Preciznije, udarce Dijega Falćinelija i Miloša Degeneka uspeo je da odbrani golman Fabijano i doneo je svojoj ekipi prolaz u plej-of Lige šampiona. Tako se Omonija „osvetila“ Zvezdi za poraz na isti način od pre osam godina, kada je na golu crveno-belih blistao Boban Bajković, a ujedno prekinut je i niz dug 32 godine. Naime, Crvena zvezda je od 1988. do meča u Nikoziji pobeđivala svaku penal-seriju u Evropi. Prethodni put poraženi su na ovaj način još u čuvenoj utakmici protiv Milana, kada je bilo 4:2 posle izvođenja udaraca sa bele tačke. Od tada je dobijala Olimpik Marsej, Mec, Omoniju i Kopenhagen, a zanimljivo je da je stigla i rekord Partizana. Naime, Zvezda i Partizan su jedina dva kluba u istoriji evropskog fudbala koja su sedam puta igrala penal-serije za prolaz u UEFA takmičenjima.