Željko Obradović . photo: Pedja Milosavljevic/STARSPORTKošarkaši Partizana ubedljivo su po drugi put poraženi od Crvene zvezde ove sezone, sada u utakmici za trofej, i veći razlog za brigu od poraza je “ravna linija” u igri crno-belih.
Tačnije i jasnije, hronično ispoljavanje istih slabosti i nepostizanje većeg napretka u igri, izuzimajući bljesak u par utakmica.
Crveno-beli su iskusnija, uigranija i “zategnutija” ekipa, videlo se to ove sezone već dva puta, ali nisu nikakvi vanzemaljci, i imaju jasne slabosti koje treba znati iskoristiti. A Partizan sad i ovde ima za to i objektivnih i subjektivnih prepreka.
Prva od tih objektivnih je “eksplozija” očekivanja od potpuno novog tima potaknuta pravom histerijom o budžetu i ceni te ekipe. Spuštena lopta pokazaće da su Panter i Ledej jedini igrači ”neuobičajeni” po ceni i da je sve ostalo manje-više prosečno. Dakle, nit je Partizan skrkao deset miliona kako se potpuno paušalno barata u javnosti, niti je stvoren ikakav drim-tim.
Činjenica da su iz prošlogodišnjeg rostera ostala samo trojica, te da su svi ostali dovedeni, u isto vreme i povećava potrošenu cifru, ali i komplikuje hemiju u ekipi. Ali nije samo neuigranost razlog za prilično surovo spuštanje na zemlju u duelima sa Crvenom zvezdom, ali i još nekim jačim rivalima.
„Moji igrači nisu bili na nivou na kojem sam mislio da će biti. Nadam se da će nam iskustvo iz ove utakmice pomoći. Moramo na svim nivoima da vidimo zašto smo izgledali ovako kako smo izgledali. Za jedan tim koji je oformljen i ima tri igrača iz prošle sezone, treba vremena. Ubedljivo smo najmlađi tim u Evropi. Izuzetno sam zadovoljan kako moji igrači rade i ponašaju se”, rekao je posle meča Željko Obradović, čije je ime i reputacija možda i ključniji “razlog” za pomenutu euforiju od imena pristiglih igrača.
“Nismo imali tranziciju”, rekao je takođe Obradović i u toj jednoj rečenici dao i dijagnozu svega što ne valja u igri njegovog tima. U poenima iz kontranapada bilo je u finalu u Nišu 17:2 za Zvezdu i to je zamalo ta razlika na kraju (85:68). A tranzicije nema iz dva vrlo prosta razloga: odbrana je loša i porozna, kao i defanzivni skok.
Partizan cele sezone igra sa mnogo preuzimanja, mnogo se tu kasni i brlja, vidi to naravno i Obradović, ali nema velikih pomaka. I mnogo slabiji protivnici lako su koristili brojne “mis-mečeve” što šutom za tri poena na koji kasne visoki, što poenima iz reketa preko nižih igrača crno-belih. A te rotacije slabe i skok pod svojim košem jer su visoki igrači često daleko. Dakle, ima Partizan igrače za tranziciju, i niže i više, ali za tako nešto jednostavno ne stvara prilike.
Bez tranzicije se ide na postavljenu odbranu protivnika i tu takođe nastaju problemi. Protiv Zvezde je prošao “samo jedan” pikenrol za Lesora, crno-beli vrlo malo koriste i visinu, i brzinu svojih unutrašnjih igrača. Pa su onda vrlo predvidljivi i lako čitljivi za odbranu.
U prekjučerašnjem finalu pet igrača “potrošilo” je 42 od 47 pokušaja iz igre, a ostala četvorica samo pet. I nije tu u pitanju bilo kakva podela na “strane” i “domaće” igrače iako je tako ispalo, ovde je problem u činjenici što protivnici tako usmeravaju odbranu, udvajaju a pri tom malo rizikuju. Crno-belima u napadu, dakle, fali i širina i dubina. Kad su i ako su Panter, Mur, Ledej i Lesor jedine pretnje, to protiv ozbiljnih ekipa ne može da bude dovoljno, ma kako veče oni imali. A još je teže kad zakažu. Jeste da su crno-beli pred Niš i u Nišu imali i probleme sa povredama i bolešću, da su zbog broja stranaca izostali Madar i Glas kao napadački bitni šrafovi, ali Partizan u nastavku sezone, da bi bio uspešan u Evrokupu i ABA, definitivno mora da napada sa “više igrača”.
A za to je neophodno zidanje samopouzdanja i na manjim i na većim utakmicama. Kao i “psiho” lider na terenu kao što je to bio Novica Veličković, koji će i da podrži ali i da podvikne kad je to neophodno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
