Grupa evropskih poslanika poziva na diplomatski bojkot ZOI u Pekingu

ZOI u Pekingu počinju 4. februara, a odluku da se organizacija dodeli kineskoj prestonici doneo je krajem jula 2015. Međunarodni olimpijski komitet.

U pismu upućenom briselskom portalu EURACTIV, grupa od ukupno 66 poslanika je ocenila da je to bio pogrešan korak, i da kineska vlada sa svojim bilansom poštovanja ljudskih prava ne zaslužuje da organizuje tako važnu međunarodnu manifestaciju.

Podseća se da je Kina 2008. bila domaćin letnjih igara, a da joj je to tada povereno zbog obećanja kineskih vlasti da će unaprediti ljudska prava i socijalne uslove u zemlji.

To se odnosilo i na „okupirani Tibet, Istočni Turkestan (koji Kinezi zovu Sinđan) i južnu Mongoliju. Ali obećanja nisu poštovana, naprotiv stanje ljudskih prava u tim oblastima se pogoršalo“, piše u pismu.

U pismu se podseća da u Tibetu 2008. godine održani u najvećoj meri mirnu protesti koji su kineske snage bezbednosti ugušile silom, a da posle to ni MOK, ni međunarodna zajednica nisu tražili da se sprovede nezavisna istraga tih događaja.

„Od tada, situacija sa ljudskim pravima se u Kini kontinuirano pogoršavala, a posebno pod rukovodstvom predsednika Si Đinpinga“, piše u pismu.

Potpisnici navode da se Tibet pretvorio u pokrajinu pod kontrolom sa stotinama političkih zatvorenika koji su podvrgavani mučenju, da je u Sinđanu između 1,8 i tri miliona Ujgura i pripadnika drugih turskotatarskih naroda arbitrarno poslato u logore za prevaspitavanje, gde trpe nehumane uslove i političku indoktrinaciju.

U pismu se navodi i da je u Hongkongu uhapšeno na hiljade aktivista za odbranu ljudskih prava i boraca za demokratiju, da u južnoj Mongoliji deca ne smeju da govore maternjim jezikom zbog kineske politike gušenja kulturnog identiteta, a da i u Makau raste pritisak na slobodu medija i slobodu izražavanja.

„Ti događaji su u suprotnosti sa olimpijskim etičkim kodom, koji definiše zaštitu dostojanstva individue kao jedan od fundamentalnih zahteva olimpizma, kao i sa Olimpijskom poveljom, koja kaže da je ‘cilj olimpizma stavljanje sporta u službu skladnog razvoja čoveka radi stvaranja mirnog društva koje nastoji očuvati ljudsko dostojanstvo'“, piše u pismu.

MOK je, kako se navodi, 2017. u svoja pravila o gradovima domaćinima dodao i kriterijume iz oblasti ljudskih prava, usklađene sa načelima UN, pa iako je Peking izabran za domaćina ZOI i pre toga, ti kriterijumi pružaju MOK mogućnost da sa gradom domaćinom pregovara o zaštiti i o stanju ljudskih prava.

„Pošto MOK nije održao svoja obećanja, od ključnog je značaja da naše vlade izraze nezadovoljstvo zbog represivne politike Pekinga. Način da to učine bio bi da EU i nacionalne vlade uoči igara usvoje zaključke u kojima će izraziti nezadovoljstvo zbog lošeg stanja ljudskih prava u Kini. Treba da nalože i svojim olimpijskim komitetima da o tome poduče i sportiste“, pišu poslanici.

U pismu se EU i zemlje članice, u skladu sa rezolucijom koju je u julu prošle godine usvojio Evropski parlament, pozivaju i da „objave diplomatski bojkot“ a da njihovi politički zvaničnici prisustvuju igrama samo ako kineska vlada demonstrira stvari napredak u oblasti ljudskih prava. Podseća se da ja takvu odluku već doneo jedan beroj zemalja, među kojima i Australija, Kanada, Velika Britanija i SAD.

„Od ključnog je značaja da EU zauzme jedinstven stav o tom pitanju i pošalje snažan signal podrške zajednicama koja trpe zbog represivne politike kineske vlade“Piše u pismu.

„Bilo šta drugo, bilo bi smatrano tolerisanjem zloupotreba koje vrši Peking, a kineska vlada bi to shvatila kao dozvolu da nastavi svoj udar na osnovna prava i slobode“, ocenili su potpisnici pisma, dodajući da bi to bio „šamar hiljadama ljudi koji trpe pod represijom kineske vlade, kršenje duha olimpizma i vrednosti koje smo se obavezali da branimo širom sveta“.