Debitantsku sezonu u Fenerbahčeu započeo je kao i svoju prvu u Crvenoj zvezdi: na kraju klupe, kao igrač kojem je u prefiksu pisalo više sekundi nego minuta provedenih u igri.
Bio mu je potreban samo jedan meč da demonstrira jedinstven stil igre, negde na gostovanju Tofašu, u tom trenutku lideru šampionata Turske, Marko Gudurić je sa 13 poena i pet asistencija porušio gotovo sve barijere, pogotovo onu koja je konstantno proganjala predsednika Jildirima u vidu milion evra datih Crvenoj zvezdi za momka čije ime nije umeo ni pravilno da pročita. Čini se da je od te utakmice najbolji evropski trener svih vremena odlučio da sa kraja klupe, Gudurića „povuče“ do startne petorke, Isti princip Željko Obradović primenio je i u Top 8 fazi Evrolige protiv sjajne Baskonije, a Gudurić je u četvrtom meču u Vitoriji sa 22 poena svoje saigrače častio predstojećim vikend programom u prestonici Srbije.
– Uzbuđenje je sve veće i sada već svi u timu pričamo o predstojećem fajnal-foru. Igraću pred mojim navijačima, porodicom, prijateljima i sve to me neverovatno motiviše da osvojimo titulu zbog koje i dolazimo u prestonicu Srbije – optimista je na početku razgovora za Danas Marko Gudurić.
* Treneru Željku Obradoviću predstojeći F4 biće 17. u karijeri. Kao neko ko upravo u Beogradu ima priliku da osvoji 10. titulu šampiona Evrope i prvi put veže dve nakon napuštanja Panatinaikosa, kojim vas metodama priprema za ono što vas očekuje u Srbiji?
– Moja je sreća što sam stigao u fenomenalnu sredinu, okružen sjajnim ljudima i saradnicima koji su mi mnogo pomogli da se što lakše priviknem. Bata Zimonjić je imao nemerljiv doprinos mojoj adaptaciji, a Jan Veseli privikavanju na Istanbul; zajedno sa njegovom suprugom, svojski se potrudio da mi dani nostalgije što lakše prođu. Ovo sam napomenuo, pošto je sve to posledica fenomenalnog odnosa koji je trener Obradović izgradio sa svim ljudima u klubu i igračima. On je pun razumevanja i uvažava svakog ponaosob: Srbina, Italijana, Čeha, Grka, Turčina, Amerikanca… Igrače ne deli prema ulogama i minutaži, već zaista svakome posvećuje punu pažnju i spreman je da satima razgovara sa nekim ko se možda i „ne skida“ za utakmice. To je možda i najvažniji segment svake pripreme, pa i one za fajnal-for. Izgradnja timskog duha; verujte mi, za tako nešto potrebno je mnogo znanja i sati rada sa svakim pojedincem.
* Za Fener je pogotovo ove sezone karakterističan savršeni „spejsing“ u napadu; nešto što je nečitljivo za protivničke odbrane, a prepoznato po laserski preciznom ekstra-pasu za igrača u najboljoj poziciji.
– Apsolutno tačno i ostvareno upravo zahvaljujući prethodno navedenom i obrazloženom timskom duhu. Kod trenera Obradovića nijedan igrač sebi ne može dati za pravo da se smatra vrednijim od bilo kog saigrača. U svakom napadu konstantno težimo da brzim protokom lopte, koji proističe iz automatizma u kretnji bez iste, dođemo do najboljeg mogućeg rešenja, a to takođe zahteva adekvatno „čitanje igre“. U ekipi se posmatramo kao braća i to bi trebalo podvući.
* Statistički, uz CSKA, Fenerbahče ima najbolju odbranu u takozvanom preuzimanju. Da li će takav defanzivni pristup biti jedan od najvećih aduta u polufinalu protiv Žalgirisa?
– Ne mogu sada o tome previše da pričam, ali je istina da u sastavu imamo Veselog na petici koji je u stanju da preuzme i niže igrače, kao i Melija i Kalinića koji sa „četvorke“ preuzimaju centre. Žalgiris je vrlo nezgodan; Šarunas Jasikevičijus je odličan trener i veliki motivator; igraju timski, veoma čvrsto i sa puno kontakta u odbrani. Oni su plasmanom na F4 već puno toga uradili i protiv nas neće imati šta da izgube, samim ti biće rasterećeni. Motivaciono i energetski moraćemo da budemo iznad njih da bismo se plasirali u finale.
* Trener Obradović insistira na individualnom radu svojih igrača. Kako si se privikao na njegove zahteve?
– U početku mi je bilo dosta teško, sve je bilo drugačije, potpuno novi sistem. Učio sam, slušao, pazio na treninzima i upijao savete starijih i pametnijih. Ostao sam zadivljen, shvativši da bukvalno svi do jednog dolaze rano ujutro na individualne treninge, bez obzira na godine. Jedan Bobi Dikson u 35. godini konstantno je u treningu, isteže se, radi na driblingu, šutu… U zavisnosti od dana, pojedini su u teretani, drugi rade na defanzivnim segmentima i kako onda da ti ne zapneš još više i težiš perfekciji.
* U vezi sa tim, u kojim si segmentima si najviše napredovao u proteklih godinu dana?
– Mislim da sam sazreo u donošenju odluka u napadu. Kreativniji sam, mirniji u odsutnim trenucima ili fazama napada. Bolje čitam igru, defanzivno sam kompletniji, jer mi je i anticipacija veća, a sve to je moguće jer na treninzima svakodnevno radim sa vrhunskim profesionalcima. Kako da napadački ne napredujem kada svakodnevno naspram sebe imam fenomenalne igrače u odbrani.
* Spomenuli smo Beograd kao jedinstveno mesto za potencijalno osvajanje Evrolige. Možeš li sebe da zamisliš kako u nedelju podižeš najvredniji pehar u dresu tima koji je aktuelni šampion Evrope?
– Nema sumnje da silno želimo da osvojimo pehar Evrolige. O tome sam sanjao još kao dečkić, a sada me dve utakmice dele od takvog scenarija. Ipak, ne bih razmišljao o nedeljnom meču; nama je sva pažnja usmerena na Žalgiris, sa punim pravom i sve smo podredili tom duelu u petak. O tome ko bi mogao da nam bude rival u finalu CSKA ili Real uopšte ne razmišljamo – stava je Marko Gudurić.
Micića u petak neću poznavati
– Veoma mi je drago zbog Vasilija Micića; odigrao je sjajnu sezonu u Žalgirisu. Nametnuo se kao bitan igrač u rotaciji Šarunasa Jasikevičijusa i zajedno sa Kevinom Pangosom čini sjajan tandem u spoljnoj liniji. Micić praktično „drži“ igru Žalgirisa, odgovoran je za ritam igre u napadu i samim tim je jedan od najzaslužnijih za plasman na fajnal-for. Ostali smo u odličnim odnosima i nakon odlaska iz Zvezde; često se čujemo, ali se u petak sigurno nećemo poznavati – pecnuo je Gudurić nekadašnjeg saigrača iz Zvezde i druga iz reprezentacije Srbije.
Zvezda da se „skupi“
– Pratio sam sve Zvezdine mečeve u ABA ligi i naravno Evroligi. Mnogo mi je žao što ekipa nije osvojila regionalno prvenstvo. Mislim da su platili danak povredama Dangubića i Antića. Danga bi sigurno imao nemerljiv doprinos u odbrani u finalu protiv Budućnosti, dok bi Antić iskustvom doprineo boljoj igri u napadu. Šta da se radi; bilo bi lepo da se „skupe“ do kraja sezone i osvoje prvenstvo Srbije – poruka je koju je Gudurić poslao bivšim saigračima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.