Hoće li država stati na put ili raspirivati mržnju između večitih rivala: Da li je poziv na linč košarkaša Partizana slika srpske stvarnosti?

Iako je Vučić pokušavao i silom i milom da to suzbije, taj „sukob“ traje i danas, sa više ili manje inteziteta. Osim što su na partizanovce slati batinaši (koji su pronađeni baš među Grobarima) još uvek formalno nepoznatog nalogodavca, predsednik Srbije je umeo da, uz veliku pomoć medija, javno targetira pojedince, što je kod mnogih navijača crno-belih stvorilo osećaj da su građani drugog reda.

To potvrđuje i nedavni slučaj sa predsednikom Rukometnog kluba Partizan Željkom Perkunićem. Naime, tokom gostovanja na televiziji Prva, Vučić je pustio snimak iz autobusa u kojem su se nalazili navijači Partizana na putu za Kaunas. Oni su skandirali uvrede na račun predsednika, ali je Vučić istakao da se među njima nalazio i Perkunić, koji se nije ni video najbolje na snimku.

Posle košarkaškog derbija u ponedeljak predsednik opštine Batočina Zdravko Mladenović je na Tviteru pozvao Delije da se obračunaju sa košarkašem crno-belih Matijasom Lesorom, a njega i navijače Partizana nazvao divljacima i mrziteljima SNS. Ovaj poziv na linč tamnoputog košarkaša nije zainteresovao ni policiju, ni tužilaštvo, iako je upućen javno. Na njega čak ni mediji nisu reagovali ni s čuđenjem, te se sve podvodi pod uzburkanu navijačku strast.

Nakon utakmice Lesor je udario košarkaša Crvene zvezde Filipa Petruševa, a dan kasnije režimski mediji su incident okarakterisali kao „napad na Srbina“, pozvali nadležne organe da primene zakon i da se Lesor kazni boravkom u zatvoru. Petrušev je u sredu boravio u prostorijama MUP-a Srbije i tako postao prvi igrač u istoriji košarke koji je tužio protivničkog košarkaša zbog sukoba na terenu.

Marko Lovrić, novinar nedeljnika NIN, koji je navijač Partizana, kaže da je hajka na Lesora jedinstven slučaj u istoriji sporta.

– Prvi put u životu vidim da srpske sportske redakcije pozivaju na zatvorsku kaznu sportisti zbog toga što je nekoga udario na terenu. Koliko god takvo ponašanje ne bilo dobar primer za decu, tuča u utakmici takvog naboja kao što je derbi dva najvoljenija kluba u zemlji sasvim je uobičajena pojava, ne samo u Srbiji. Svako ko je pogledao makar nekoliko fudbalskih derbija zna da malte ne na svakom izbije frka na terenu, da neko nekog odgurne, zgrabi za vrat, ošamari, udari, šta god. Ljudi takve utakmice igraju pod ogromnim psihološkim pritiskom, pod naletom adrenalina i dok god se sukob prekine na vreme i niko nije povređen sve se završava kartonima, isključenjima i suspenzijama – kaže Lovrić i dodaje:

– Lesor je pogrešio, mora da bude disciplinski kažnjen, ali sama ideja o zatvoru je bizarna. Pritom je naročito upečatljiv fokus na to što je Francuz i to afrički, napao Srbina. I za Partizan i za Zvezdu je toliko stranaca davalo i davaće golove i koševe da u šali i jedan i drugi klub možemo nazvati najvećim srpskim multikulturalnim fenomenima, ali je opaska „Francuz je napao Srbina“ prirodan ishod višedecenijskog tragikomičnog izjednačavanja Crvene zvezde i Srbije – kaže u razgovoru za Danas Lovrić.

Pozorišni režiser Gorčin Stojanović smatra da su pozivi iz medija da se Lesor pošalje u zatvor naručeni iz kluba sa Malog Kalemegdana i da su posledica straha da će Partizan osvojiti neki od domaćih trofeja.

– To je sredstvo pritiska da se unapred obezbedi da se ne dešavaju pobede Partizana. Ja sam inače za to da se titule u košarci i fudbalu unapred dodele Zvezdi, može i u nekim drugim sportovima, nek smisle šta žele da li vaterpolo, rukomet, odbojka, pa da mi ostali mirno igramo. Inače, što bi pre tridesetak godina rekao pokojni Bogdan Tirnanić, ovaj grad je postao toliko opasan da je rizično nositi ga zaguljenog u gaćama, a kamo li nositi drugačije ime i prezime ili biti manjina.

Sociolog Jovo Bakić slaže se da su i „slučaj Lesor“ i javni poziv na linč koji je uputio prvi čovek Batočine, dakle državni funkcioner, posledica atmosfere u društvu i medijima.

– Svakako se radi o podeli u društvu na navijače ova dva kluba, a mogu da se složim i sa tim da je, recimo, ova objava predsednika opštine Batočina posledica atmosfere u društvu i medijima i činjenice da predsednik Srbije često ističe svoju navijačku pripadnost – kaže Bakić i dodaje da je deo razloga za ovakvu podelu i to što se u poslednje vreme insistira na tome da je „Zvezda jednako Srbija“:

– I ranije je toga bilo, recimo ono „Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija“. ali to ne može do kraja da bude sprovedeno jer ne možete da tretirate Partizanovce kao ljude koji nisu za Srbiju. To može kod nekih izvitoperenih mozgova kao što je ovaj nesretnik iz Batočine.

Stojanović navodi da Mladenovićev poziv Delijama da se obračunaju sa Lesorom ima svoje korene u istoriji crveno-belih.

– Zvezda je bila udbaški, policijski, dakle klub ministarstva unutrašnjih poslova, a Delije su nastale jednog dana, potkraj 80-ih kad je UDBA poslala Arkana da ujedini navijačke frakcije navijača Crvene zvezde.

Ta policijsko gerilska udbaška priroda je uvek bila odlika Zvezde i ne vidim zašto bi se oni toga stideli, to je tako. Zvezda je specijalna jedinica, to nije sportsko društvo. Znamo kakve su namene specijalnih jedinica, uglavnom da transmituju vrhovnu moć kroz akcije na ivici časti, obraza i zakona. To je bila ključna razlika između Zvezde i Partizana. Voleo bih da tako i ostane, ali nisam ubeđen da se već sad ne nastoji na tome da te razlike nestane.

Ovoga puta to je psihološko-propagandni rat, a kao što vidim, taj predsednik opštine Batočina, koji je verovatno veoma značajna figura u Zvezdinoj policijskoj hijerarhiji, poziva na akciju zato što je Zvezda pod trenerom koji nije baš najbolji na svetu igrala suviše agresivnu odbranu na Lesoru pa je on imao priliku da šutne više od 20 slobodnih bacanja i da pritom bude efikasan. U društvu u kojem je nasilje polu legitimno, nije za očekivati nešto drugo – kaže Stojanović.

Sagovornici Danasa slažu se i da navijači Partizana, bar oni koje još uvek sport zanima, osećaju da su građani drugog reda i da je njihova navijačka pripadnost ponekad i trn u oku u društvu, medijima i vladajućoj stranci.

– Bez obzira na to što Crvena zvezda, kao i Partizan, ne bi ni postojala bez komunističke Jugoslavije, u kojoj je bila najuspešnije sportsko društvo, nekako je od kraja 80-ih uspela da se konvertuje u jedan od stubova srpstva. U poslednjih deset godina među tim stubovima je nikao i SNS i odatle prirodno proizilazi da naprednjački predsednik opštine Batočina javno Lesora i navijače Partizana naziva divljacima i koristi se sintagmom „mrzitelji Crvene zvezde i SNS“. U njegovoj glavi to su srodni pojmovi.

Ako tome dodamo i to što navijači Partizana Aleksandru Vučiću pogrdno skandiraju još od 2014. godine, jasno je kako sportskom novinaru pada na pamet da partizanovom sportisti preti zatvorom – kaže Lovrić.

Gorčin Stojanović smatra da su navijači Partizana odavno smetnja u srpskom društvu i da to nije povezano isključivo sa dolaskom Aleksandra Vučića na vlast.

– Nije to samo poslednjih desetak godina, sve su to tekovine Osme sednice, od 87. je tako. Mi, navijači Partizana, jesmo smetnja ovakvom društvu. Kad kažem navijači tu ne mislim na ove organizovane navijače koje prezirem i koje kao da dejstvuju pod istom upravom kao i one druge.

Nisam siguran da je „jedan čovek“ za sve odgovoran i za sve zaslužan. Predsednici su frontmeni, manekeni jedne situacije i manekeni jedne društvene grupe koja različitim načinima osvoji poziciju moći. Često isti ili vrlo slični tipovi. Cvet građanstva. To što je istorija udvorištva takva da od nekoga pravi nezasluženog lidera, to je na dušu onima koji to rade i nama koji ćutimo. Činjenica je da su kod nas u poslednjih 30 godina sve primitivniji oblici uprave na snazi. Nije sve bilo divno pa su došli zli ljudi, nego smo mi skloni da iz sebe iznedrimo one koji nam najviše odgovaraju. To volimo, tome se divimo, tako sebi namestimo.

Jovo Bakić dodaje da je Zvezda još u „socijalističkoj Jugoslaviji“ označavana kao stub srpstva i da se to i danas potencira.

– Ja sam živeo u Sarajevu i tamo su Srbi uglavnom navijali za Zvezdu. Stanovao sam na Grbavici i sećam se kada bi Željo igrao sa Zvezdom sa Ilidže su dolazili tramvaji koji su bili okićeni Zvezdinim obeležijima, jer su na Ilidži živeli gotovo isključivo Srbi. Duga je to priča, ali i kao sve pod ovim režimom – sve što je negativno postalo je još negativnije, ali ne znači da nije postojalo ranije. Sadašnja uprava Zvezde to potencira jer nacionalizam služi da se mnoge stvari prikriju, dimna zavesa koja omogućava nenormalno bogaćenje – kaže Bakić.

On kaže da je očigledno da postoji pritisak na Partizan, koji je radikalizovao navijače crno-belih u otporu vladajućoj stranci i predsedniku.

– Svakako da postoji pritisak na Partizan, recimo primer Duška Vujoševića, koji je pod pritiskom bio prinuđen da ode iz kluba. Kad su krenuli da skandiraju protiv Vučića fomirana je grupa „Janjičari“, koja je batinama i uz pomoć države kada je trebalo preuzeli tribinu. Kad je Belivukova grupa pohapšena iz zatvora je pušten Prelić jer su ovi opet počeli da viču protiv Vučića. Ipak, on nije uspeo u tome i sad Grobari prkose režimu, videćemo kako će se tu stvari dalje odvijati.

Ipak, Bakić smatra i da sve manje ljudi u Srbiji zanimaju sport i fudbal i da je zato i sve manje partizanovaca koji osećaju nepravdu.

– Značajan deo ljudi sport više ne zanima. Ja sam Zvezdaš, ali trudim se da stvari posmatram nepristrasno. Sport gubi smisao u ovakvim okolnostima, to bi trebalo da bude viteško nadmetanje, a ne idiotarije na tribinama i političko-kriminalni milje. Sport je ovde ogađen, ali, naravno ima pametnih i normalnih ljudi, koji su istovremeno i strasni navijači i sigurno da njima to teško pada. Međutim, mislim da oni to gledaju sa nekom vrste tuge sa kojom gledaju i druge društvene procese – kaže Bakić i dodaje da je za njega ključni problem to što u srpskom fudbalu postoji veza političara, mafije, uprava klubova i navijača.

– Za mene je ozbiljnija priča sprega političara i mafije sa klubovima i navijačima. To je rak rana ne samo sporta nego društva uopšte. Jer vi ovde imate i u Zvezdi i u Partizanu direktan uticaj političara, koji su povezani sa upravama klubova i sa navijačima, gde su vođe navijača kriminalci koji vođenje navijačkih grupa koriste kao dimnu zavesu za prikrivanje svojih kriminalnih aktivnosti. U tom smislu sport je rak rana ovog društva i dok se kriminal ne pobedi u sportu neće ni u društvu.