Huliganski turizam cveta u Beogradu

Međutim, većina njih ne dolazi da bi uživala u fudbalu već da bi podržali „bratske“ navijače Zvezde ili Partizana, pa je tako u saopštenjima policije posle derbija postala skoro pa uobičajena informacija da su zbog izazivanja nereda lišeni slobode Rusi, Grci, Bugari, Hrvati, dok huligane iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine uveliko već doživljavamo kao „svoje“.

Poslednji 159. večiti derbi, odigran prošlog vikenda, prvi je posle nekoliko godina zaredom koji je prošao bez većih incidenata. Ni ovaj derbi nije prošao bez „navijača iz uvoza“, pa su tako „delije“ imale podršku ruske navijačke grupe „Gladijatori“, koja inače podržava Spartak iz Moskve, dok su „grobarima“ u pomoć tradicionalno priskočili Grci, odnosno simpatizeri PAOK-a. Iako klubovi uglavnom ne žele da pričaju o gostujućim huliganima, ograđujući se da svako ima pravo da kupi kartu, javna je tajna da se dolazak stranaca delom finansira i iz kasa večitih rivala.

Šira javnost je na takozvani huliganski turizam prvi put počela da ozbiljnije obraća pažnju prošle sezone, kada su na večitom derbiju na južnoj tribini incident izazvali hrvatski huligani, a fotografija jednog od njih, kako je pretučen i bez odeće bačen na atletsku stazu, obišla je svet. Fotografija krvavog huligana iz Rusije, koji je 2015. godine na istočnoj tribini stadiona „Rajko Mitić“ goloruk ušao u tuču sa nekoliko žandarma u punoj opremi, takođe je objavljena i u inostranim medijima. Međutim, dok je britanski Gardijan večiti derbi opisivao kao „jednu od najopasnijih utakmica na svetu“, domaći tabloidi su „uvezenog“ huligana koji juriša na policiju nazivali „hrabrim Rusom koji se ne plaši ničega“.

– Pošto jako volimo ove naše huligane, a širokog smo srca, otvorili smo vrata i za one iz inostranstva – ironično objašnjava za Danas advokat Božo Prelević trend dolaska inostranih huligana na domaći derbi.

Prelević dodaje da Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama nije ništa uspeo da reši jer se ne primenjuje.

– Kada predsednik države nema snage da se obračuna sa domaćim huliganima, onda je nekako logično da smo počeli i da ih uvozimo. Kada na sahranu Saleta Mutavog dođe i pola državnog vrha, onda nažalost nemamo o čemu dalje da pričamo, niti da se nadamo da se nešto može promeniti. Huligani polako postaju društvena elita i kroz medije se predstavlja kao potpuno normalno to što rade. Postoje zakoni, ali se ne primenjuju, tako da onda nama više ništa više ne može da pomogne – navodi Prelević.

Od 144. večitog derbija 2013. godine, kada su prema zvaničnim informacijama policije privedena četiri Rusa, dva Grka i jedan Bugarin, postalo je uobičajeno da se na susretu Zvezde i Partizana u mreži pritvorenih lica nađe i neko ko nije državljanin Srbije. Ruska agencija TAS prenela je pre dve godine da su trojica ruskih državljana, koji su turistički došli na večiti derbi, izbodeni noževima u centru Beograda. Srpska policija potvrdila je tada da je u Ulici kralja Milana došlo do navijačkoj obračuna, a da su dva strana državljana zbog ubodnih rana prevezena u Urgentni centar. Gužva među stranim huliganima u Beogradu postala je tolika da su čak počeli i da se međusobno sukobljavaju sa svojom „srpskom braćom“ iz kluba koji su došli da podrže. Tako se na kraju prošle sezone, prilikom proslave titule Crvene zvezde, pojavila i vest da su se na atletskoj stazi „Rajka Mitića“ zbog dresa jednog od igrača sukobili Rusi i domaće „delije“.

Advokat Vladimir Todorić ističe da Srbija ima mehanizme da spreči „huliganski turizam“, ali da to najviše zavisi od obaveštajnog rada policije, ali i želje nadležnih da se sprovede zakon.

– Bio je predlog da se napravi Registar huligana, ali do toga ipak nije došlo u Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Pretpostavljam da policija verovatno vodi svoju evidenciju, formalnu ili neformalnu, ali sada možemo samo da nagađamo šta se sa tim podacima radi i kako se koriste. Zakon je inače predvideo individualnu kupovinu karata gde je organizator sportske priredbe dužan da uzme lične podatke od onoga ko kupuje, odnosno podatke iz pasoša ukoliko je u pitanju strani državljanin. Ukoliko neko ima huliganski dosije od ranije njemu bi teoretski mogao da se zabrani ulazak u Srbiju. Svaka zemlja ima pravo da čak i bez obrazloženja ne odobri bilo kome ulazak – konstatuje Todorić.

On navodi i da je veliki problem što klubovi ne žele da obraćaju pažnju ko im dolazi na tribine.

– Klubovi su prema zakonu dužni da imaju redarsku službu koja treba da udalji sa stadiona svakoga ko potencijalno može da izazove nered. Međutim, neformalno se zna da mnoge agencije za obezbeđenje drže navijači bliski kriminalnim krugovima, a koje upravo klubovi unajme da održavaju red na stadionu. Tako praktično ispada da navijači sami sebe kontrolišu – zaključuje Todorić.

„Gladijatori“ na „Rajku Mitiću“

Grupa navijača moskovskog Spartaka „Gladijatori“ fotografisala se na praznim tribinama stadiona „Rajko Mitić“ sa zastavom na kojoj piše: „pobeda ili smrt“, a tu fotografiju su nekoliko dana pre proteklog večitog derbija objavili na svom Instagram profilu. Nije poznato kako su „Gladijatori“ imali pristup „Marakani“ u danu kada bi ulazi na tribine trebalo da budu zaključani.

Kontrola novinara na sahrani

Novinare i fotoreportere koji su 2016. godine po redakcijskom zadatku pratili sahranu ubijenog navijača Partizana Aleksandra Stankovića, poznatog kao Sale Mutavi, kontrolisali su prilikom ulaza i izlaza sa Novog groblja u Beogradu navijači Partizana. Fotoreporteri su po završetku sahrane morali da navijačima pokažu šta od fotografija imaju na aparatu, a tokom sprovoda dobili su striktna uputstva koga od državnih zvaničnika smeju, a koga ne smeju da fotografišu. Novinarima su prilikom izlaska proveravane fotografije na mobilnom telefonu i „prijateljski“ im je savetovano da paze šta pišu i koga će sve u izveštajima spomenuti da je bio na sahrani.