Hvan iskreno o putu do Crvene zvezde: Čekao sam osam sati na aerodromu, bilo me je sramota, pregovori su propali, a onda me je Zvezda ganula

In Bom Hvan je doživljen kao fudbaler ekstra klase, koji se nekako izmigoljio klubovima iz liga petice, završivši na volšeban način u Crvenoj zvezdi.

Drama je dobila još složeniji zaplet kada su crveno-beli ispregovarali sa Korejcem i u par poteza rešili sve u vezi sa njegovom dolaskom, u čemu nisu uspeli klubovi daleko većeg platežnog rejtinga, iako je zbog jednog takvog Hvan proveo osam sati u Minhenu, čekajući da se njegov menadžer dogovori sa rukovodstvom u vezi sa uslovima pod kojim je ugovor trebalo da bude potpisan.

Nakon što se dokazao u ruskom Rubinu, Hvan je leta 2022. stigao u Olimpijakos. Atinjani su reprezentativca Južne Koreje imali u planovima i za aktuelnu sezonu, međutim dve strane su došle u konflikt zbog dužine ugovora.

Animozitet je u međuvremenu dobio stepen definitivnog razlaza što su želeli da iskoriste klubovi formata Atalante iz Bergama, kao i članovi Bundeslige. Ipak, način pregovora sa zaiteresovanim stranama doveo je do toga da je na kraju Crvena zvezda „pokupila kajmak“ iskoristivši i prijateljske odnose sa Olimpijakosom.

O svemu tome, pre svega kako je na kraju završio u Beogradu, iako je u Minhenu čekao na formalizaciju dogovora sa jednim drugim klubom, Hvan je pisao u svom blogu.

– Posle neobičnog dugog leta i putovanja, sada sam u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Kao što sam napisao u prethodnom blogu, volim da putujem po svetu zbog fudbala. Ne mogu da garantujem koliko ću još zemalja promeniti u budućnosti, lepše bi bilo da ostanem u jednom gradu. Međutim, ne želim da prestanem da preuzimam izazove. Za mene koji lutam od mesta do mesta, srećan sam što imam fiksnu destinaciju u mom srcu. Moja rodna zemlja je mesto gde želim sve da vas pozdravim sa osmehom.

Zbog problema sa rukovodstvom Olimpijakosa, Hvan je rešio da na kraju prošle sezone napusti Atinu i vrati se u Južnu Koreju. U nameri da održava formu, nailazio je na razne peripetije, od kojih su pojedine bile i veoma zanimljive.

– Tokom predsezone napustio sam Grčku i vratio se kući. Ne mogu još da ulazim u detalje, ali definitivno odluka nije doneta bez razloga. Nije bilo lako, ali ne žalim zbog izbora. Želeo bih da kažem da mi je žao i da sam zahvalan navijačima koji su brinuli za moju budućnost. Pitam se da li ću do kraja moći da ispričam ovu priču kada jednog dana budem skinuo kopačke i završio karijeru

FUDBAL SA PRIJATELJIMA IZ JUNIORSKIH DANA

Hvan je tokom leta sve vreem radio na kondiciji, međutim, bio je svestan da to nije dovoljno kako bi zadržao takmičarksu formu. Neophodne su mu bile utakmice, zbog čega su mu u pomoć priskočili prijatelji koji su odavno prestali da se bave fudbalom.

– Trenirao sam bez prestanka, u teretani, apartmanu, trčao sam pored reke blizu moje kuće. Osećao sam da individualni treninzi nisu dovoljni da bih ostao u formi. Bio mi je potreban pravi fudbalski trening. Nije bilo lako zakupiti igralište u nekoj metropoli. Na sreću našli smo teren u Asanu, to je provincija Južni Čunčeong. Napravio sam tim od prijatelja iz juniorskih dana koji sada imaju druge poslove. Sa druge strane bili su omladinci Daejona. Prijatelji su znali u kakvoj sam situaciji. Iako su prestali da igraju fudbal trčali su preko maksimuma, samo da bih ja imao dobru simulaciju. Nije im smetala ni kiša. Ja sam se borio preko maksimuma, igrao sam grubo kao u pravoj utakmici. Tokom tri sedmice u Koreji uspeo sam da poboljšam fizičko stanje. Mnogo ljudi mi je pomoglo i duhovno i na svaki drugi način. Nikada im to neću zaboraviti.

OSAM SATI ČEKANJA U MINHENU

Hvanu Crvena zvezda uopšte nije bila u planovima. Bio je siguran da će do kraja prelaznog roka u ligama petice (1. septembar) sigurno završiti transfer i napraviti iskorak u karijeri.

– Četiri dana pre kraja prelaznog roka shvatili smo da bi bilo bolje da se preselimo u Evropu i tamo pratimo situaciju. Na kraju, razgovarali smo sa tri kluba. Pregovori sa dva su se dobro razvijali, napredovali. Odseo sam u Minhenu kako bih u hotelskoj teretani nastavio da radim. Pregovori nisu bili lak zadatak. Osećao sam da se neće sve završiti do 1. septembra. Ali od dva kluba koja su pokazala interes, odlučili smo se za onaj koji je pokazao da me više želi.

U smiraj prelaznog roka, tačnije 1. septembra, proživeo je neverovatnu dramu na aerodromu u Minhenu, koja mu uopšte nije prijala.

– Imao sam dogovor sa tim klubom. Kupili su mi avionsku kartu. Međutim, pre nego što sam se čekirao i ukrcao u avion dobio sam poziv od agenta. Rekao mi je da propustim avion, jer su se neke stvari u pregovorima sa tim klubom promenile. Bilo me je sramota. Rekao sam sebi da će sve biti u redu, jer je za nekoliko sati bio još jedan let za grad mog budućeg kluba. Međutim, problem nije rešen. Na kraju sam propustio oba leta, a transfer pijaca je završena u većini evropskih zemalja.

Hvan se osećao poprilično istrošeno u psihičkom smislu, nakon što nije potpisao ugovor sa željenim klubom.

– Osam sati koliko sam čekao na minhenskom aerodromu bilo je uzald potrošeno vreme. Nisam imao izbora nego da se vratim u hotel. Narednog dana sam se osećao prazno, ali sam morao da odem u Kardif gde su me čekale obaveze u reprezentaciji.

TERZIĆEVA SLATKOREČIVOST

Otkrio je Korejac, pri dolasku u Crvenu zvezdu, da je pao na slatkorečivost Zvezdana Terzića. Generalni direktor je tokom pregovora spomenuo da bi bilo lepo da u Mančesteru (na gostovanju Sitiju u Ligi šampiona) zajedno proslave pobedu i Hvanov rođendan što je 27-godišnjeg fudbalera iznenadilo jer nije bio ni svestan da neko u klubu uopšte zna kada je rođen.

– Zvezda je znala da sam pregovarao sa klubovima iz liga petice. Kada se prelazni rok završio, oni su krenuli u akciju. Zapazio sam odmah veliku iskrenost rukovodstva Crvene zvezde. Oni su za mene dali rekordnu sumu kada je u pitanju srpski fudbal. To je dokaz ozbiljne vere. Uzdajući se u iskrenost rukovodstva kluba odlučio sam da postanem Zvezdin igrač. Da, sada vi očekujete da kažem kako je to iznuđena odluka, jer nisam imao izbora. Reći ću nešto drugo: mesto gde sada igram je prestižan klub u istočnoj Evropi, verovatno najveći. Osvojio je Ligu šampiona 1991. godine. Moje srce je bilo ganuto, jer su mi pomogli kada sam bio očajan.

Odmah na debiju u crveno-belom dresu Hvan se suočio sa ogormnim pritiskom i šta znači kada srpski velikan bude poražen u domaćem prvenstvu od rivala snage Čukaričkog. Takođe, u Mančesteru je promenio mišljenje o tome ko je najbolji zadnji vezni na svetu.

– Na mom debiju izgubili smo od tima niže klase. Nismo imali vremena da se kajemo, jer smo za nekoliko dana igrali protiv Mančester Sitija. Tamo smo dali prvi gol, ali smo u drugom poluvremenu primili tri. Svi igrači Sitija su bili sjajni, ali jedan fudbaler me je posebno oduševio. Do sada za mene je najbolji zadnji vezni na svetu bio Kazemiro. Međutim, Rodri me je ubedio u suprotno. Meki i fleksibilni pokreti nisu se mogli očekivati od igrača takve građe. Mogao sam iz prve ruke da iskusim ono što sam smatrao svojim prednostima: sposobnost da brzo procenim situaciju i odigram sa loptom. Osećao sam zašto je Rodri svetska klasa. On je uradio sve da moj fudbal učinim zrelijim.