I bi šta je moralo biti: Kako je Nedimović preko Džajićevih leđa „preuzeo“ FSS

Dragan Džajić je i pre sednice Skupštine Fudbalskog saveza Srbije određen za naslednika Slaviše Kokeze, samo je ovog utorka trebalo formalizovati volju političkih centara moći.

Onih čija je reč uvek zadnja na ovom nesrećnom komadu Balkana, u svemu, pa i u sportu gde se obrće i(li) pere veliki novac, funkcijama ravnaju razni računi, regrutuju partijski batinaši…

Ko god da je bio kontra Vidićevog „rova“, bez ispaljenog „metka“ bi dobio bitku sa legendarnim kapitenom Mančester junajteda, jer nekada beskompromisni štoper nije hteo da igra prljavo.

Pomislio je da svojim časnim namerama, radikalnim planovima i energijom čoveka u najboljim godinama može naglavačke da okrene fudbalsku Srbiju, odstrani joj bolesno tkivo i spasi je smrti.

Badava. Nije bilo dovoljno ni to što je okupio jaku „ekipu“ saradnika u zamišljenom Upravnom odboru, prosto je bio osuđen na „pogibiju“. Jedina malo iznenađenje je bilo ime i prezime „dželata“.

Nekadašnji ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, Branislav Nedimović, već je bio viđen na predsedničkoj funkciji u FSS, ali je Vidićeva kandidatutra isprovocirala „izmišljanje“ Dragana Džajića.

Ne bi Vidić imao šansu ni da su delegati birali između njega i uticajnog člana Srpske napredne stranke, ali jače i „čistije“ zvuči kada se kaže da je slavodobitnik nekada čuveni fudbaler i direktor Crvene zvezde.

Ako ni zbog čega onda zbog ofucane floskule o, kobajagi, nemešanju politike i sporta. Ovako je narodu servirano bezbolnije rešenje, kada već mišljenje istog nikada nije osluškivano, još manje prihvatano.

Jer, da je bio referendum Vidićeva kandidatura bi glatko prošla, koliku je podršku javnosti uživao, ovako se, suočen sa teškim opstrukcijama i sigurnim porazom u zadnji čas povukao sa „bojnog polja“.

Razočaran, kao svako ko predugo ima boravišno mesto van Srbije, jer takvi nikada ne mogu da pojme da su stvari toliko loše kao što im pričaju oni što se ovde pate. I(li) možda još rešeniji da ponovi borbu.

Jednog dana. U međuvremenu će se Dragan Džajić slikati kao predsednik, ponekad davati intervjue u tom svojstvu, potpisivati papire u FSS… A, najjači u štihu potpredsednika, Nedimović, voditi glavnu reč.

Kao što je godinama Goran Vesić, a ne Zoran Radojičić, vodio Beograd, iako se ovaj drugi tokom trajanja mandata zvao gradonačelnikom. U njegovom slučaju, spreman da svaki čas uskoči u Džajićevo odelo.

Za početak dok se 75-godišnjak sa Uba bude oporavljao od operacije kuka. A, onda, vremenom verovatno sve više i više. Dok se nominalni predsednik FSS ne vrati u penziju i nastavi da živi mirnim životom.

Obavešteni krugovi, bliski FSS, kažu da se to vreme može meriti mesecima. Taman da Nedimović u međuvremenu sasvim ovlada „materijom“ i, možda, spremi nov nameštaj za kancelariju na Terazijama 35.

Samouverenosti mu ne manjka, već ju je ispoljio na skupštinskom zasedanju u Staroj Pazovi, ležerno vodeći sednicu. Kao da je sa prijateljima na druženju negde u gradu a ne na jednom važnom skupu.

Ili u svojoj kući, s domaćinskim pravom da pecka „uljeze“, poput predsednika Sindikata „Nezavisnost“, Mirka Poledicu, jedinog prisutnog opozicionara i glasnog istomišljenika poraženog Nemanje Vidića.