I Džordanu NCAA titula promenila karijeru

Poslednje četvrtfinalne parove činili su Južna Karolina i Florida, odnosno Kentaki i daleko čuvenija Severna Karolina. Završni turnir, koji se odigrava od 1939. godine, biće priređen na Univerzitetskom stadionu u Finiksu na kojem nastupa NFL ekipa Arizona Kardinals. Nema sumnje da će maksimalan kapacitet od skoro 80 hiljada mesta biti popunjen sva tri dana (14 hiljada parking mesta), pošto je reč o jednom od najvećih sportskih događaja u Americi.

Istorijat koledž košarke u Americi ispunjen je brojnim faktima koji ukazuju na čistu genijalnost celokupnog projekta, koji se sastoji iz tri divizije, među kojima u elitnoj nastupa više od 300 ekipa. Pravo da nastupe na „Martovskom ludilu“ stiče 68 timova, od kojih najslabija četiri igraju kvalifikacione mečeve za ulazak među najbolja 64 univerziteta koji se raspoređuju prema, sada već čuvenom kosturu. Mogućnost da neko pogodi tačne ishode 67 utakmica u odnosu je, otprilike, jedan naspram milijardu, koliko je najbogatiji Amerikanac Voren Bafet svojevremeno ponudio kao nagradu onome ko pogodi sve pobednike zaključno sa završnim turnirom. Do sada se takav „nije rodio“, a kada će, ne zna se tačno.

Univerzitet Kalifornija Los Anđeles najtrofejniji je tim sa ukupno 11 titula, od kojih je 10 osvojio u eri čuvenog trenera Džona Vudena u razmaku između 1964. i 1975. godine. Zlobnici bi rekli da mu je bilo lako kada je u sastavima imao buduće NBA asove veličina Lua Alsindora (zapravo Karima Abdula Džabara po prelasku u islam) i Bila Voltona. UCLA u vlasništvu ima rekord od 39 pobeda na „Martovskom ludilu“, odnosno sedam vezanih titula od 1967. do 1973, međutim univerzitet je u velikoj „stvaralačkoj krizi“ više od poslednje dve decenije. UCLA je u tom periodu samo jednom bila na fajnal-foru 2008, a poslednju titulu osvojila je 1995. U međuvremenu je iznedrila sijaset vrhunskih igrača nalik Raselu Vestbruku, Kevinu Lavu, ali rezultatski nije bila ni blizu završnog turnira, baš kao i ove sezone. Lonzo Bol će verovatno na ovosezonskom Draftu biti izabran među prva tri pika, ali je UKLA poražena u osmini finala od Kentakija (86:75).

Ono što je UKLA predstavljala sredinom 20. veka to je otprilike Univerzitet Kentaki u poslednjoj deceniji. Dolaskom fantastičnog Džona Kaliparija pre osam godina „Divlje mačke“ su postale jedan od najdominantnijih timova sa učešćem na četiri fajnal-fora u poslednjih šest sezona i osvojenom titulom 2012. Kentaki je u tom periodu iznedrio čitavu nisku danas vrhunskih NBA asova: Džon Vol, Demarkus Kazns, Entoni Dejvis, Devin Buker, Karl Entoni Tauns, Erik Bledso, Brendon Najt, Nerlens Noel, Tajler Julis, Džulijus Rendal…Zanimljivo je da je Kentaki jedini univerzitet koji je osvojio pet šampionskih titula sa isto toliko različitih trenera (Adolf Rup, Džo Hol, Rik Pitino, Tobi Smit, Džon Kalipari).

Majkl Džordan, najbolji košarkaš svih vremena, američkoj javnosti postao je poznat kada je na prvoj godini 1982. pobedonosnim košem doneo titulu Severnoj Karolini. Bila je to sjajna generacija, koju su, osim Džordana, činili kasnije poznati i cenjeni NBA igrači Sem Perkins i Džejms Vorti, koji je 12 godina nastupao za Los Anđeles Lejkerse. Neponovljivi Din Smit proveo je čak 36 godina na klupi Severne Karoline (1961-1997) i zapravo je otkrio Džordana, koji je univerzitet napustio tek posle treće godine studija želeći da ponovi uspeh iz 1982. U svakoj narednoj menjao je imidž, počinjao sve ispočetka, međutim teška povreda na drugoj godini prelomno je uticala na njega da se 1984. prijavi na jedan od najkvalitetnijih Draftova ikada: Akim Oledžuvon, Čarls Barkli, Džon Stokton, Oskar Šmid (Kuća slavnih), Sem Perkins, Kevin Vilis, Džerom Krsi.

Jedno od najvećih NBA rivalstava započeto je zapravo na univerzitetu: Medžik Džonson i Leri Bird bili su najvažniji protagonisti finalnog duela 1979. između Mičigen Stejta i Indijane, koji je do danas meč sa najvećim televizijskim rejtingom u istoriji koledž košarke. Obojica su posle tog meča, u kojem je trijumfovao Mičigen Stejt Medžika Džonsona (75:64), otišli u NBA, izgradivši jedno od najvećih rivalstava u istoriji Lige. Džonson je sa Lejkersima osvojio pet šampionskih naslova, a Bird u dresu Bostona tri.

Bredli i Volton

Bil Bredli, košarkaš Univerziteta Prinston, postigao je najviše poena na jednoj utakmici fajnal-fora – 58 i to u duelu za treće mesto 1965. protiv Vičita Stejta. U NBA deset godina nastupao je za Nikse, a kasnije je postao političar; tri puta je biran u američki Senat, kao istaknuti član Demokratske stranke. Bil Volton, dvostruki NCAA i NBA šampion, postigao je najviše poena u istoriji finala. On je 1973. u pobedi UKLA ubacio 44 poena Memfis Stejtu, šutirajući 95 odsto iz igre.

„Seobe“

Koliki značaj i gledanost ima fajnal-for NCAA košarke pokazuju i podaci koji deluju fascinantno. Naime, univerziteti učesnici završnog turnira uvek imaju veliku podršku, toliku da u polufinalima i finalima više od 30 hiljada studenata jednog univerziteta dolazi na utakmice. To su praktično male „seobe“ studenata bez obzira na daljinu koja je često po više hiljada kilometara između univerziteta i gradova organizatora fajnal-fora. Prihod od reklama iznosi više od milijardu dolara, a turnire često prisustvom uveličaju najveći bivši asovi univerziteta učesnika završnog turnira. Odlukom od pre 20 godina, fajnal-for se mora organizovati na zatvorenom stadionu, koji od 2009. mora imati minimum 70.000 sedećih mesta.

Bohejm 40 godina na Sirakjuzu

Treneri u univerzitetskoj košarci imaju posebnu ulogu i status. Mahom zarađuju kao i njihove kolege u NBA ligi, s tim što nisu retki slučajevi da na koledžima ostaju po više decenija. Među aktuelnim trenerima apsolutni je lider Džim Bohejm, koji je od 1976. prvi trener poznatog Univerziteta Sirakjuz. Majk Kžiževski, doskora selektor Drim tima, aktuelni je trener Djuka od 1980. Greg Kemp je na čelu Ouklenda od 1984. Bob Mekilop bio je svedok napretka omalenog i mršavog Stefa Karija sa Dejvidsona do Golden Stejta, pošto je na čelu košarkaškog tima od 1989. Tom Izo glavni je trener MIčigen Stejta od 1995; Mark Fju predvodiće Gonzagu na ovosezonskom fajnal-foru, s obzirom na to da je njen trener poslednjih 18 godina. Majk Brej je na Notr Demu od 2000, Rik Pitino na Lujvilu od 2001, kao i Džej Rajt na Vilanovi, odnosno Bo Rajan na Viskonsiju. Učenik Dina Smita, Roj Vilijams na čelu je Severne Karoline od 2003, kao i Bil Self na Kanzasu, odnosno Skot Dru na Bejloru. Ted Mata je godinu dana kasnije došao na Ohajo Stejt.