I najbolji moraju da uče

Čak ni na poslednjem šampionatu u Budimpešti niko nije uspeo da je „potopi“ u regularnih 32 minuta, pa je samo zbog slabijeg izvođenja peteraca i loše realizacije tokom četvrtina protiv Španije, jedan tako moćan tim, sponzorisan od Uniqa osiguranja, ostao kratak u borbi za medalje.

– Na kraju, realno, moramo biti zadovoljni. S jednim nerešenim nismo uspeli da se plasiramo u borbu za medalju. Za nas je važno da posle Španije nismo pali psihički i nismo izgubili veru u sebe, nego smo odigrali maksimalno do kraja EP i ostvarili dve dobre pobede – ugao je gledanja iskusnog Milana Aleksića, koji je pre dobijene bitke za peto mesto, protiv svetskog prvaka Italije, sa kolegama savladao Rusiju, Holandiju i Rumuniju u grupnoj fazi, pa Grčku u doigravanju za konačni plasman.

– Čudno je kad pet pobeda nije dovoljno za medalju, to je sport… Na Olimpijskim igrama smo imali jednu nerešenu i poraz, pa smo opet osvojili zlato. Treba naučiti nešto iz ovoga i spremiti se za Tokio. Važno je da nismo izgubili samopouzdanje, a pozitivna stvar je i naša igra u odbrani.

Andrija Prlainović takođe nalazi korisnu stranu neobičnog iskustva sa ovog EP, jer Srbija nikada posle nestanka „male“ Jugoslavije nije ostala bez polufinala EP, a čak četiri puta za redom je terala organizatore da puštaju „Bože pravde“ na dodeli odličja.

– Gledali smo ponovo utakmicu sa Španijom, ne bi bilo nezasluženo ni da smo je mi dobili… Ima dosta da se radi i uči do leta, što ćemo sigurno i činiti. A, možda smo i sakrili neke „karte“ za Tokio.

I Miloš Ćuk je pregrmeo mnoga velika takmičenja, pa iz prve ruke zna šta je činiti i kada sve ide kao po loju i kada negde zaškripi, mada je ovih drugih situacija bilo premalo od kako je na okupu ova trofejna generacija.

– Boli i boleće nas taj kiks protiv Španije, tako smo bili blizu polufinalu a na kraju smo ostali bez medalje. Ali, sada imamo pouku – razuman i optimističan je jedan od vlasnika svih mogućih titula u ovom, kod nas, često nedovoljno vrednovanom sportu, čiji najveći „sinovi“ ne prezaju da priznaju da još uče.

Zato i odlaze na Igre u Tokiju kao glavna „meta“ svih učesnika vaterpolo turnira.

Vladimir Gojković: Srbija će uvek biti favorit

U trenucima velikog slavlja zbog fantastičnog preokreta protiv Hrvatske vrednog bronzane medalje, selektor Crnogoraca Vladimir Gojković našao je vremena i da se osvrne na neobičan plasman Srbije.

– Ni posle ovog prvenstva niko neće moći da uđe kao favorit u meč protiv Srbije. I dalje ste najbolji na svetu. Samo ste sada imali zdravstvene pehove – kaže saigrač našeg selektora Dejana Savića u selekciji nekadašnje Srbije i Crne Gore, čija je potcenjena ekipa u prestonici Mađarske prvo iznenadila Italiju pa šokirala jaku Hrvatsku.

Hrvatska najveći gubitnik

Reprezentacija Hrvatske je najnezadovoljnija otišla iz Budimpešte. Em nije nastavila niz medalja iz 2019. godine, jer je osvajač svetske bronze, drugog mesta u Svetskoj ligi i srebra u Evropa kupu dozvolio Crnoj Gori da se nekoliko puta vrati iz „mrtvih“ u meču za treće mesto na ovom EP, em je propustila treću priliku da se plasira na Olimpijske igre. Viceprvaku iz Rio de Žaneira ostalo je još da na kvalifikacionom turniru u Roterdamu (22-29. mart) uhvati zadnji voz za Tokio, tako što će osvojiti neku od prve tri pozicije u konkurenciji još 11 timova sa drugih kontinenata. Najozbiljniji takmaci u toj misiji biće joj Crna Gora, Grčka, Rusija, Nemačka i Holandija.