Vaterpolo savez Srbije sledećeg utorka dobiće novo rukovodstvo, a mnogo pre izborne Skupštine jedne od najtrofejnijih sportskih organizacija u Srbiji zna se kome će pripasti četvorogodišnje pravo i obaveza da vodi ovaj nedovoljno cenjeni i sistemski nepodržani sport, s obzirom da je Viktor Jelenić jedini kandidat za predsednika.

I sigurni pobednik, jer je pre nego što je prvi čovek Upravnog odbora VK Crvena zvezda (na predlog crveno-belih) uopšte podneo kandidaturu, njega podržalo 28 klubova, odnosno njihovih predstavnika u novoformiranom skupštinskom sazivu. Što je daleko više od propisane jedne trećine glasača, pa se uopšte ne postavlja pitanje ko će 24. aprila naslediti Milorada Krivokapića.

Iako je bilo nagoveštaja da će delegati birati između trojice tzv. vaterpolo radnika, zavidnih igračkih karijera u bazenu. Vaterpolo čaršija „tipovala“ je na odlazećeg Krivokapića, ali je nekadašnji golman Crvene zvezde i reprezentacije SFRJ sam prekinuo nagađanja, saopštenjem objavljenim na sajtu VSS, poručivši da je „vreme za mlađe snage“. Aleksandar Šoštar se takođe pominjao kao jedan od zainteresovanih za preuzimanje kormila nacionalnog Saveza, ali bivši golman državnog tima i Partizana trenutno ima preča posla, jer se kao predsednik kluba sa Banjice svim silama trudi da bazen na kojem crno-beli odavno treniraju i igraju mečeve sačuva od promene vlasničke strukture, odnosno prepuštanja opštini Voždovac. Ili im je obojici savetovano da se povuku, nikada nećemo saznati. Sam Jelenić je sve do skora u neformalnim razgovorima sa ljudima iz vaterpolo sveta odlučno negirao priključivanje borbi za predsedničku kancelariju u Smetaninoj 2. Čak i kada ga je jedan dnevni list, pre bezmalo mesec dana i, u tom trenutku, neraspisanih izbora, decidirano proglasio novim predsednikom VSS.

– Nismo mala deca, svi znamo šta će se desiti, pošto je SNS na vlasti – rekao je septembra 2013. godine Aleksandar Šapić, jedan od naših najvećih vaterpolista svih vremena i dugogodišnji prvi čovek Opštine Novi Beograd, te jeseni, sa šest dobijenih glasova, poražen u predsedničkoj trci sa visokim funkcionerom Srpske narodne stranke Zoranom Babićem (34), a njegova izjava bi ovog proleća mogla da podupre ubeđenje nekih da je Jelenić iskočio u prvi plan baš zbog potpisivanja pisma podrške vladajućoj partiji na nedavnim političkim izborima.

Drugi će podsetiti da je i odlazeći Krivokapić pripadnik SNS, uz opasku da je na njegovu štetu što je deo struje oko bivšeg predsednika države Tomislava Nikolića, a oni s još boljim sećanjem istaći će da je, recimo, Velibor Sovrović (sedeo u fotelji VSS pre Babića) imao člansku knjižicu tada nedodirljive Demokratske stranke… I tako redom, kroz dugu istoriju relacija vaterpola sa državnim moćnicima, jer je VSS po šablonu bio blagonaklon prema onima u čijim su rukama vlast i novac, pošto ovaj neprofitabilni sport čak ni u mnogo bogatija vremena nije mogao bez finansijske pomoći sa strane. U isto vreme, najmanje obaveštene i(li) pristrasne interesuje samo hoće li i šta vaterpolu doneti čovek koji je 2014. u istoj ovoj trci poražen od Krivokapića (11:22).

Da li će učiniti da makar klubovi iz najvišeg ranga takmičenja dobiju, od strane države, pokrivene troškove zakupa plivališta za treninge i utakmice? Da li će uspeti da izgura staru ideju uvođenja poreskih olakšica za ulagače u vaterpolo? Može li da nađe finansijsku potporu za povratak reprezentativaca rasutih po Evropi, kao što je to bilo sa generacijom koja je 2013. donela kontinentalnu šampionsku titulu Crvenoj zvezdi 2013. i tako olakša posao sadašnjem i budućim selektorima A reprezentacije? Ima li volje i snage za okončanje klubašenja, pre svega na relaciji Partizan – Crvena zvezda? Hoće li u njegovoj eri biti namireni stari dugovi nekim penzionisanim članovima državnog tima?

Vaterpolo već dugo jedva drži glavu iznad površine vode i živ(otar)i samo zahvaljujući medaljama A reprezentacije, ali ako se nešto radikalno ne preduzme sada i odmah, kao što je posle osvajanja zlata na Olimpijskim igrama 2016. apelovao Andrija Prlainović, pa bio razapet na stubu srama, ne piše mu se dobro. Odnosno, udaviće se u moru problema, kao što se već desilo, iznutra, uništenom rukometu.

Svi predsednici VSS
VELIBOR SOVROVIĆ je na mestu predsednika VSS dočekao razlaz Srbije i Crne Gore i tu ostao sve do smene 2013. godine.
KOORDINACIONI ODBOR bio je prelazno rešenje do sledećih izbora.
ZORAN BABIĆ došao je na čelo Saveza posle trke u kojoj je pobedio Aleksandra Šapića, ali je posle dva meseca dao ostavku, zbog dupliranja funkcija.
UROŠ MAROVIĆ je nakon nekoliko meseci beznađa preuzeo „vruć krompir“ kao predsedavajući Skupštine VSS.
MILORAD KRIVOKAPIĆ je na dužnost stupio posle Marovićeve smrti i dobijene trke sa Jelenićem.
Model „jedan kandidat“
Slučaj Vaterpolo saveza nije izolovan, jer je većina velikih saveza u bitnijim sportovima dobijala predsednike bez prethodne bitke u dvoje, troje…. Tako Slaviša Kokeza nije imao protivkandidata u fudbalskoj organizaciji, Predrag Danilović u košarkaškoj, Zoran Gajić u odbojkaškoj ili, na primer, Božidar Đurković u rukometnoj. Na isti način, bez duela i neizvesnosti, postavljen je i Božidar Maljković na funkciju predsednika Odbojkaškog saveza Srbije.
Oni su podržali Jelenića
I pre nego što su čuli i videli plan i program već viđenog predsednika VSS, iza Jelenića su stali: Proleter, Rasina, ŽVK Crvena zvezda, Valis, Žak, Radnički, Palilula, Taš, Šabac, ŽVK Stari grad, Mladost Pančevo, Crvena zvezda, Taš 2000, Jezero, Vaterpolo savez Vojvodine, Spartak Prozivka, Zemun, Novi Beograd, Singidunum, Vojvodina, Dunav, Smederevo, Nais, Bečej, Paraćin, Stari grad, Goč i Dorćol.
Statutarna začkoljica
Predstojeći epilog redovne Skupštine VSS „predviđen“ je njegovim Statutom. Najviši akt vaterpolo organizacije predviđa da u predsedničkoj trci može biti svako iza čijeg imena prethodno stane trećina od 53 delegata, što znači najviše troje kandidata. Ako neko od njih obezbedi najmanje jedan glas iznad propisanog broja knjiga spada na dva „slova“, a desi li se da iko osigura 50 odsto podrške plus jedan par ruku ZA onda imamo samo jedno ime, kao što je sada slučaj.