I virus će da „deli“ medalje

Kako to već dugo biva, čim se slegnu utisci sa planetarnih ili kontinentalnih prvenstava za rukometašice, krajem godine, početkom sledeće za medalje u borbu za medalje kreću njihove kolege.

Ovog puta u Mađarskoj i Slovačkoj, gde će se od 13. pa do 30 januara voditi bitke za evropski tron.

Sa njegovim braniocem Španijom, drugoplasiranom Hrvatskom, bronzanom Norveškom i još 21 reprezentacijom, raspoređenom u šest grupa početne faze 15. izdanja EURO za rukometaše,  čiji bi tok i ishod u dobroj meri mogli da diktiraju pandemijski problemi ekipa.

Gotovo da nema selekcije čije pripreme i „konačni“ spiskovi nisu zakinuti odsustvom ili otpadanjem igrača i članova stručnog štaba zaraženih korona virusom. A svi zajedno veoma strepe od novih eksplozja kovida 19 u svlačionici kao realne opasnosti.

Ako bi bio isključen taj nepredvidivi faktor plasmana, onda bi u prvom planu kao večiti kandidati za mesta na pobedničkom postolju bile skandinavske selekcije.

Prvo Danska, apsolutni favorit grupe A, ali i najozbiljniji pretendent na presto, na kom se poslednji put baškarila pre jednu deceniju. Bila bi to i da na ovaj EURO ne dolazi kao aktuelni svetski prvak i poraženi finalista letošnjih Olimpijskih a kamoli što će se za jedno od prva dva mesta i plasman sa što više bodova u drugu fazu boriti sa trilingom nekadašnjih jugoslovenskih republika – Slovenijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.

Konkurencija u grupi B je izjednačenija. S tim da je Portugal, kao šestoplasirani sa prethodnog EURO i nacionalnom ligom zavidnog kvaliteta, na papiru nešto bliži liderskoj palici nego Mađarska.

Island i Holandija su klasu iza njih, ali svako ima pravo da se nada tuđem lošem danu i milosti Fortune.

Grupa C već na žrebanju je dobila dodatak „smrt“ u nastavku, koji se prišiva uvek kada imamo veliku koncentraciju znanja i ambicija na jednom mestu.

Ovo se u prvom redu odnosi na aktuelnog olimpijskog prvaka Francusku. Jesu „trikolori“ na poslednjem EP razočarali 14. mestom, pa posle toga za malo izvisili za medalju na SP (4), ali sve je to bio uračunat rizik od „mešanja karata“ u svlačionici i na terenu na putu ka projektovanom trofeju u Tokiju.

Ovog puta im ide na ruku i to što su svoj masovan „obračun“ sa kovidom19 odradili u decembru, a ne kao Srbija posle Nove godine.

„Orlovi“ su najviše stradali od korone, toliko da je zaraženi selektor Toni Đerona bio prinuđen da prekine treninge, a rad sa čak devet  obolelih igrača i njihovim kolegama nastavi video putem.

Pobeda nad Francuzima i remi u revanšu sa njima tokom kvalifikacija, odnosno novi model igre i odlilčna atmosfera podgrevaju oprezni optimizam Marsenića i kompanije.

Iako im je jasno da neće biti lako dobiti ni „nepoznatu“ Ukrajinu a pogotovo ne preživeti regionalni derbi sa Hrvatskom.

U kom god da su sastavu i ko god da ih vodi, komšije i dalje imaju prednost na papiru, zasluženu redovnim osvajanjem medalja na velikim takmičenja posle pucanja SFRJ.

Kroz istu prizmu se može posmatrati i grupa E, sa već pomenutim braniocem titule Španijom i srebrnom na SP 2021 – Švedskom. Bosna i Hercegovina i Češka uglavnom se doživljavaju kao već viđene žrtve ovog dvojca.

U grupi D stvari su neizvesnije, s tim da se nekadašnjoj sili Nemačkoj i povremeno odličnoj Poljskoj daje prednost u odnosu na „male“ Belorusiju i Austriju.

Litvanija i Slovačka imaju još tanju istoriju, punu neodlazaka na velike turnire, pa bi u teoriji trebalo da zauzmu mesta iza nekada vrlo moćne Rusije i, naročito, Norveške koja nije ni izbliza uspešna kao ženska selekcija te zemlje, pa ipak ima dva svetska srebra (2017, 2019) i bronzu sa minulog EURO.