Igor Duljaj: Nikad neću biti problem za klub, ljudi ne znaju šta se dešavalo iz kulisa

Upravni odbor Partizana još uvek nije odlučio, tačnije, u toku je većanje u vezi sa trenerskom sudbinom Igora Duljaja.

Nedovoljno dokazani stručnjak jutros je vodio trening, negde svestan da bi mogao da mu bude i poslednji u prvom mandatu na klupi crno-belih.

Niz od četiri poraza, od kojih tri u prvenstvu; dva izgubljena večita derbija, kao i svedena prednost u odnosu na trećeplasirani TSC na svega četiri boda najveći su razlozi zbog kojih bi Duljaj mogao da bude smenjen sa mesta šefa struke.

– Nikakvu zvaničnu odluku nisam dobio. Da nisam dobio poruke podrške na telefon ne bih ni znao koliko je sve uzelo maha, jer medije odavno ne čitam. Održao sam sastanak sa igračima, rekao im da je sve u našim rukama i da moramo da pokažemo sada ko smo i šta smo kada nije dobra situacija, jer lako je seiriti kada si prvi na tabeli i kada sve ide. Moramo da se podignemo, učinimo sve da savladamo Vojvodinu, a klub i Upravni odbor neka rade svoj posao. Ako je Igor Duljaj problem, to je bar lako za rešiti – poručio je Duljaj u razgovoru za Telegraf.

Duljaj je veoma teško podneo poslednji poraz doživljen od TSC-a u Humskoj (1:2).

– Emotivno sam ispražnjen posle utakmice, što je normalno. Dali smo sve od sebe, nismo taktički podbacili, ali jesmo rezultatski i to je svakako ono što smeta i bode oči. Ne želim, ipak, da spustim gard, ruke ispred sebe, to nikada nisam bio ja, uvek sam se borio do kraja, dokle su me noge i misli nosile. Imam energije, verujem da sa igračima mogu da preokrenem situaciju i utisak, ali ne želim nikome ništa da namećem. Neka klub odluči kako god želi, svakoj ću se odluci povinovati, ovde sam porastao i ne želim da me neko smatra nekakvim teretom.

Koliko je situacija u kubu specifična ilustruje i otkriće samog trenera da mu niko iz uprave nije nagovestio da bi danas mogao da bude smenjen.

– Zvanično nisam, nezvanično jesam komunicirao, ali je to bila uobičajena priča. Da se razumemo, svestan sam da će se neke stvari desiti pre ili kasnije, to je sudbina svakog trenera i prihvatio sam je kad sam počeo da se bavim ovim poslom. Trener je uvek na udaru kada nema dobrih rezultata, pa potom i igrači, ali mogu samo da budem ponosan na moj tim, jer sam uveren da ljudi nisu svesni šta se sve dešavalo iza kulisa, a i zaboravili smo brzo neke stvari sa početka prolećnog dela sezone.

Mladi stručnjak ponosan je na svoje izabranike bez obzira na to što su trenutno u veoma nezavidnoj situaciji, a usled niza loših rezultata.

– Porazi potiru lepe uspomene, to je u sportu, fudbalu posebno, normalno, ali moji igrači i ja znamo šta smo izgurali dosad i ponosan sam što smo od prve do poslednje utakmice igrali pošteno, bez pomoći. Gledali smo sa druge strane i trpeli sve i svašta, no, niti sam prvi trener kome se to dešava, imao je slična iskustva i Aleksandar Stanojević sa 98 osvojenih bodova, niti je ovo nešto što igrače neće pratiti, ostao ja ili ne u klubu. Ponavljam: šta god klub odluči prihvatiću bez pogovora, jer Partizan je iznad svih nas i svi smo mi prolazni sem kluba.

Ako je uprava sumnjičava, deluje da igrači Partizana još uvek imaju poverenja u svog trenera.

– Bilo bi bolje da pitate njih, ali ako već moram da kažem, gotovo sam siguran da imamo vere i poverenja jedni u druge, jer smo tokom sezone zajedno prošli mnogo toga. Počeli smo prošlog leta ni iz čega, od nule, bili na stubu srama posle Nordsjelanda, potom skovani u nebo kada smo nanizali pobede tokom jeseni i slabili u derbiju i sada smo ponovo žigosani. Svesni su toga, svesni su da samo mi sami možemo da popravimo utisak i skinemo breme sa celog kluba, kao „proizvođači“ na terenu.