foto:StarsportMilionska sredstva uložio je VK Novi Beograd u poslednje dve godine, ali su rezultati daleko od očekivanih. Zbog neostvarneih ciljeva, voda se u bazenu toliko uzburkala da su na površinu izašle mnoge nesportske stvari i radnje koje ne idu na čast rukovodstvu, ali i stručnom štabu ubedljivo najbogatijeg kluba u Srbiji.
U periodu kada su uložena enormna sredstva u klub koji prethodno nije imao bogatu vaterpolo tradiciju, promenjeno je dosta trenera. Jedan od prvih koji se odlučio na saradnju sa Aleksandrom Šapićem, prvim čovekom Novog Beograda, bio je Igor Milanović.
Iako saradnja nije dugo trajala, iz današnje perspektive, odnosi u ekipi bili su mnogo skladiniji i nije bilo nikakvih zakulisanih radnji o kojima su mediji pisali.
Ove sezone, Novi Beograd je uspeo da uđe u konflikt sa Vaterpolo savezom Srbije, zbog odluke da ne dozvoli Nikoli Jakišiću da se odazove reprezentativnom pozicu, kao i da igrački marginalizuje Dušana Mandića prekomandujući ga da do daljnjeg radi sa drugim timom.
O svemu tome, ali i svojim trenerskim iskustvima u Novom Beogradu govorio je Igor Milanović, aktuelni šef struke Olimpijakosa, u podkastu „Pod kapicom“.
– Sa Šapićem sam imao vrlo, vrlo korektan odnos. Bože sačuvaj da se Šapić drao. I ako je bilo nekih izleta, želja Šapića da pomogne ekipi, ja sam na profesionalan način štitio i trenersku instituciju i tim od bilo kojih spoljnih faktora. Uostalom, i Šapića od sebe samog.
Milanović nije čovek koji voli da priča u prvom licu, međutim, ne može ni da ne konstatuje da je pod njegovim vođstvom Novi Beograd beležio dobre rezultate.
– Ne likujem i nisam čovek koji ume da likuje. Došao sam, imao rezultate i ne želim da mi se ime vezuje za Vladu Vujasinovića ili Žileta Gocića. Imali smo uspehe, osvojili smo regionalnu ligu na briljantan način, takođe i prvenstvo i na kraju na penale izgubili u finalu Lige šampiona. Veliki su to rezultati za mlad klub, koji je u razvojnoj fazi i posle neuspeha koje su imali pre toga. Sve što smo Šapić i ja dogovorili, on je ispunio. Nema žala i samo me čudi kako može da dopušta ovaj amaterizam u sportskom delu.
Trofejni stručnjak i jedan od najboljih vaterpolista svih vremena razočaran je poslednjim dešavanjima u Novom Beogradu, posebno onima kojima je igrački degradiran Dušan Mandić.
– Moram da kažem ono što mi je na duši i ono zbog čega me ona boli, a to je svaljivanje krivice na Dušana Mandića. To je prosto neverovatno. Skoro sam sa jednim prijateljem razgovarao i upotrebio sam termin „razapeti Mandić“. Poznajem to dete od 13. ili 14. godine, doveo sam ga u Partizan i brinuo o njemu na neki način. Ne ume da bude negativan, to su dokazali i ovi sa izjavom da on ništa nesportski nije uradio, nikakva vrsta nediscipline ne postoji kao razlog što smi mi njega udaljili i zabranili mu da dolazi na bazen i trenira u teretani. U toj rečenici imate takvu kontradiktornost, to je neverovatno. Ko zna šta će sada sve da kaleme i pričaju, kada su u stanju to da kažu. Svaliti svu krivicu na Mandića pokazuje nemoć.
Milanoviću smeta način na koji je Mandić udaljen iz kluba, odnosno nemušta obrazloženja klupskog rukovodstva i trenera ekipe, Živka Gocića.
– Neću dalje da se mešam i analiziram, želim im sve najbolje. Kada gledam utakmice, bole me pogledi mojih pomoćnika. Ni sam nisam bio unutar kluba da bih znao sve pojedinosti. Kada ne uzmete kup i regionalnu ligu, to je problem, to znači da se ne izvlači maksimum iz ekipe. Želim im da bude bolje, jer taj klub treba i srpskom i evropskom vaterpolu. Svima je jasno da tu nešto ne štima. Ali, svaliti krivicu za sve na Mandića, ja to još nisam video i čuo. Mislim da to nije lepo i da nije u redu. Najveće su šanse da igramo u četvrtfinalu, nisam razmišljao sa kim ćemo igrati, a sa kime ne. Ići ćemo i u Reko da dobijemo utakmicu. Da bi osvojio titulu, potrebno je da dobiješ tri utakmice na Fajnal-ejtu. Sad kolika je razlika između Novog Beograda, Ferencvaroša, Breše… To su nijanse, pobeđuje ko je bolji te večeri. Neću imati emotivni naboj.
Položaj sjajnog levorukog igrača mogao bi da ima nus pojavu i po reprezentaciju Srbije.
– Prema Mandiću je učinjena nepravda, zamislite šta onda može da se izgovori danas ili sutra, ako je ono izgovoreno. Valjda se skloni igrač iz prvih sedam ili 13. Šta treba da uradiš da bi ti bilo zabranjeno da treniraš sa ekipom? Zvučalo je jako neuverljivo, kao kada mali Đokica nešto objašnjava. Samo po sebi je to neobjašnjivo. Možete misliti kako se oseća Mandić. On traži obrazloženje, oni ne znaju da mu ga daju. A, možete misliti kako se oseća Mandićev saigrač. I zapita se i kaže sebi da to i njemu sutra može da se uradi. To nikako nije dobro za tim, timski duh, za kreiranje opuštene atmosfere. Da bi stavio loptu u gol, treba da postoji opuštenost, kreativnost, nije to trka na 9.000 metara. Možete misliti kako se ostali osećaju. To je loš put koji su izabrali. Treba se pogledati u oči. Još ako krenu da se izbacuju prljavštine, šta sve tu može da izađe.
Uveren je strateg Olimpijakosa da će ispaštati reprezentacija Srbije.
– Mandić je igrač i čovek koji ne ume da bude negativan, davaće uvek sve od sebe. Nekada će to biti pet golova, nekada jedan, nekada dva ili tri promašaja. Treba istempirati formu u pravom trenutku. Sigurno da će ovo da utiče na reprezentaciju, sve se vrti oko njega na desnoj strani. One je taj levoruki bombarder koga ekipe napadaju. Kao treneru ti je olakšan posao, jer znaš da će Mandića više da napadaju, da će na njega više obratiti pažnju, pa ti spremaš alternativne varijante, jer će se oko njega otvoriti prostor. To treneru može da godi. Znam da je igrao bolestan i pod infuzijama, sve to govori o suludosti ovog poteza. Sada će odluke morati da usklađuju sa statutarnim pravilima, ništa me više ne može iznenaditi – ogorčen je Milanović, svestan da će pad u Mandićevoj formi uticati i na reprezentaciju Srbije.
– Reprezentacija ne sme da trpi. Uroš Stevanović radi sjajno sa mladima i Radničkim i ima veliki zadatak – da se plasira na Olimpijske igre u Parizu. Najbitnije je da vaterpolo i sportska javnost budu uz Savez, uz Jelenića i Uroša Stevanovića. Da se sabiju redovi, da se svaki konflikt stavi po strani i da se već u Fukuoki obezbedi plasman na Olimpijske igre. Svom snagom treba da navijamo za Uroša, Mandića, Jakšića, Drašovića, Strahinju Rašovića i ostale momke.
Podsetio je vrsni sturčnjak da nije imao iskustva sa Šapićem, o kojima s epriča po kuloarima i haustorima.
– Čitao sam kako se Šapić drao i na Vujasinovića, i na Jovovića, i na Gocića, i na mene. Što nije istina za mene, za njih ne mogu da komentarišem. Sa Šapićem sam imao korektan odnos. Od početka do kraja sve što smo dogovorili bilo je ispoštovano. Imali smo savetodavne razgovore, usvajao sam njegove primedbe. On nije od juče u vaterpolu. Mi smo se čuli i posle sezone telefonom. On je prebacio na Sora, sa Sorom je bilo kako je bilo. On je očigledno imao afiniteta za Žileta Gocića, što je legitimno. Imao sam dogovoreno tri meseca i sve je ispoštovano na najbolji mogući način. Bila su to divna, dinamična i eksplozivna tri meseca. Nešto smo uradili, mogu da budem ponosam na ekipu pomoćnika i tim, i sa velikom simpatijom gledam na taj period. Neću da mi se u novinama ime stavlja sa imenima koja ništa nisu osvojila. Mogu samo da zahvalim Šapiću, Soru, Novom Beogradu što su me sa sela dovukli na bezen i što sam sada trener. Da nije bilo Novog Beograda, ne bi bilo ni Olimpijakosa.
https://www.youtube.com/watch?v=QKgnSVlpAWg
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
